Зауставили прогон хришћана: Данас су Свети цар Константин и царица Јелена


  • Константин је издао знаменити Едикт у Милану 313. године. Јелена је у Јерусалиму пронашла Часни крст Господњи и сазидала цркву Васкрсења Христовог на Голготи

sveti-car-konstantin-i-carica-jelena-1433273064-671973
Српска православна црква (СПЦ) и њени верници обележавају данас празник посвећен Светом цару Константину и његовој мајци царици Јелени.

Константин Флавије Валерије, потоњи цар Константин Први, рођен је 274. у Наисусу (Нишу), од оца Констанција Хлора и мајке Јелене.

После смрти оца, 306. године, од војске је проглашен за августа (савладара) северозапада Римског царства. Иако многобожац, био је благ према хришћанима.

Одмах по доласку на престо, имао је цар Константин три велика непријатеља: тиранина Максенција у Риму, Ските на Дунаву, и Византију. Пред борбу са Максенцијем, по предању, на небу му се указао сјајан крст као знак победе, уз речи „овим побеђуј“!

Он је наредио да се искује велики крст који је ношен пред војском, и ову борбу окончао је као своју велику победу.

Одмах потом Константин је издао знаменити Едикт у Милану 313. године, којим је престао прогон хришћана.

После победе над Византијом, саградио је диван престони град на Босфору и назвао га Константинопољем. Када се цар тешко разболео, јавили су му се апостоли Петар и Павле и саветовали да га епископ Силвестар крсти.

После тога страшна болест нестала је са његовог тела.

Света Јелена, царева мајка, радила је много за веру Христову, а када је била у Јерусалиму пронашла је Часни крст Господњи и сазидала цркву Васкрсења Христовог на Голготи, а потом и многе друге цркве у Светој Земљи (Израелу).

У својој 80. години умрла је ова света жена 327. године, а цар Константин поживео је још десет година после своје мајке.

Умро је у граду Никомидији 337. године, а сахрањен у цркви Светих апостола у Цариграду.

Њихов култ је посебно негован код Грка и Румуна. Што је код Срба Свети Сава, код Грка је цар Константин.

Код Срба постоје породице које славе данашњи празник као крсну славу. Као еснафску славу данашњи дан прослављају кујунџије. У Поморављу и Шумадији има села које данас држе заветну славу и носе литије.


ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар