Zapis o Trebinju: Gospodski Dučićev grad

Zapis o Trebinju: Gospodski Dučićev grad

  • Ko nije bio u Trebinju, trebalo bi da taj propust nadoknadi što pre. Da ispravi tu, svakako nenamernu, grešku. Tim pre što će drevni kameni grad pod Leotarom kašnjenje u susretu s njim svakome oprostiti neobjašnjivom lakoćom srdačnosti i gostoprimstva svojih žitelja, uvek radih gostima.

mh 02

Namernicima sa svih strana, koje će dočekati i blaga mediteranska klima, tragovi burne istorije, davna i savremena arhitektura i moderan način života, harmonično sklopljen sa tradicijom i običajima svetosavske Hercegovine, odolele zubu vremena i mačevima osvajača.

Trebinje je slika bajkovite lepote kojoj fali samo ram, zapisao je davni putopisac, poredeći ga sa Venecijom. Mnogi savremeni globtroteri tvrde da je Trebinje najlepši grad u Republici Srpskoj, i čitavoj Bosni i Hercegovini, a njegov centar, sa palatama neorenesansnog stila, porede sa unikatnim dubrovačkim Stradunom.

perovica m

Ponornica Trebišnjica, koja se na svom putu ka Jadranskom moru često igra skrivalice u hercegovačkim vrletima, baš u Trebinju i njegovoj okolini pokazuje svu lepotu svog smaragdno-staklastog lica, na kojem se ogledaju dve polovine grada i tri impresivna mosta. Za najstariji, Arslanagića (Perovića) most, koji je 1574. godine podigao Mehmed paša Sokolović, Andrić je rekao da je „elegantniji od višegradskog“. Od čuvene čuprije na Drini preko koje je on stigao do Nobelove nagrade.

mlin

Hladnjikava i za Svetog Iliju, ova plahovita lepotica leti mami kupače, a cele godine nudi uživanje u šetnji duž svog širokog korita, uz koje se, kako reče najslavniji Trebinjac, pesnik Jovan Dučić, sreću miomirisna priroda i duševni ljudi.

h

Uz reku je “niklo” i više restorana sa domaćim specijalitetima, pre svega ribom i jagnjetinom, koje, ruku na stomak, rado konzumiraju i turisti bez gurmanskog bedža na reveru. „Ovdašnji jaganjci pasu u biljnoj apoteci, a ribe plivaju u najčistijem akvarijumu na svetu“, slogan je trebinjskih ugostitelja, kojim hvale svoju ponudu i ističu ekološku izuzetnost ovog dela Balkana.

vino 01

Lokalna vina ne moraju da reklamiraju, jer je njihov kvalitet poznat i osrednjim hedonistima – iz iskustva ili po “lovorima” kojim su kićena na svetskim izložbama “rajskog napitka”.

Trebišnjica je mamac i za ribolovce, jer je tu, kao na “plazma“ televizoru, moguće pratiti „igru“ varanja izmedju zabačene udice i potencijalnog plena, najčešće srebrnastih pastrmki.

platani
Nulta tačka svih polazaka u obilazak Trebinja je čuvena bašta hotela „Platani“, kažu najveća na Balkanu. Hladoviti epicenter grada ispod stoletnih platana i zida srednjovekovne tvrđave, nukleusa stare varoši od pre jednog milenijuma.

sg
Taj stari grad ili Kastel, kako ga zovu meštani, odavno je ekskluzivna turistička atrakcija zbog “vezenih” kamenih kapija, uskih sokaka, vekovima stare kaldrme i drvenih kapija. Rejting kod turista mu je dodatno povećan nakon emitovanja televizijska serija „Ranjeni orao“, jer je u Kastelu – „Anđelkina kuća“.

ak
U Kastelu je i Muzej Hercegovine, sa bogatom zbirkom artefakata od najranijih dana Travunije, kako se Trebinje zvalo u doba Rimljana, odnosno Vizantije. Na zidinama starog grada je figura srednjovekovne srpske kraljice Jelene Anžujske, koju su u ovaj kutak lepote vukli mirisi mandarina, limuna, smokava, nara i lavande.

nje
Trebinje je, zvanično, grad sa najviše spomenika u Bosni i Hercegovini, ispred Sarajeva i Mostara. Medju znamenitostima koje svakako treba videti su i tri bogomolje: pravoslavna Saborna crkva Preobraženja Gospodnjeg, Katolička katedrala i Osman pašina džamija, locirane u gradskom jezgru, blizu jedna drugoj.

duc

Tu je i veliki park podignut donacijama romantičara i sanjara Dučića, zaljubljenika u rodni grad. Uz spomenik ovom „Princu pesnika“ je i spomenik Njegošu, prvi dignut na prostoru bivše Jugoslavija, koji se danas, voljom „kumova“ sa Zapada, zove – Region.

cr
U znak sećanja na slavnog sugrađanina, Trebinje je u proleće domaćin „Dučićevih večeri poezije“, što grad pretvara u centar srpskog pesništva. Zgodno doba da se krene pod Leotar do čijeg se vrha uzdižu mirisi najlepšeg godišnjeg doba.

cc

Raskošna lepota Trebinja najbolje se sagledava sa brda Crkvine, na kojem je Hercegovačka Gračanica, podignuta 2000. godine, verna kopija manastira Gračanice na Kosovu i Metohiji. Ktitor je bio američki Hercegovac Branko Tupanjac, a u njoj su i posmrtni ostaci Jovana Dučića, preneti iz SAD, čime je ovom slavnom poeti, diplomati i rodoljubu ispunjena želja da večno počiva u zemlji predaka i najdražem gradu.

jd

U nameri da vidi najlepši sakralni objekat u Hercegovini, na Crkvinu godišnje dodje oko 100.000 ljudi.
U crvenim krovovima Trebinja, vidjenim sa te uzvišice, pisac Goran Petrović, NIN-ov laureat, je prepoznao legitimaciju grada sa nestvarno čistim vazduhom. Ova sentence pojačava poruku Trebinjaca da zdravijeg za život i urednijeg mesta od njihovog “nema na daleko”, i da je jedna krema za cipele “dosta za celu godinu”.

td

Na obodima grada, i u njegovoj okolini, je nekoliko pravoslavnih manastira, čuvara identiteta većinskog naroda ovog podneblja, sa vrednim relikvijama. Najstariji je Tvrdoš, koji u kontinuitetu postoji od kasne antike (IV – VI vek), a tu su i Petro-Pavlov manastir (VI vek), Zavala (XIII) i Duži (XVI vek).

mrkonjici

U selo Mrkonjići, u Popovu polju, na tridesetak kilometara od Trebinja, je crkva sazidana na temelju rodne kuće Stojana Jovanovića, potonjeg Svetog Vasilija Tvrdoškog i Ostroškog čudotvorca, čije su mošti u manastiru Ostrog. Uz crkvicu raste košćela (vrsta bresta) za koju se veruje da datira iz godina detinjstva ovog sveca. Čudo neviđeno koje valja videti: pobeda vegetacije u okeanu kamena.

let

Nekoliko modernih hotela u samom gradu, sa tri i četiri zvezdice, izvanredni moteli i apartmani, izletišta sa kupalištima na jezerima i bazenima, kao i odlična ponuda u privatnom smeštaju čine da boravak u Trebinju, medju 25.000 njegovih žitelja, ostane nezaboravan doživljaj i za najprobirljivije.

t

Trebinje nema more, ali mu je more vrlo blizu: do Dubrovnika je tridesetak, a do Herceg Novog 40 kilometara. A to pruža dve odlične mogućnosti. Prva je da iz tih mesta, (i njima okolnih, na jadranskoj obali) kad sklopite suncobrane i krenete kući, svratite u lepi grad na Trebišnjici. A druga, da kofere raspakujete u nekom smeštajnom objektu pod Leotarom, a odatle – malo na lokalna kupališta, malo na plaže dubrovačke rivijere u Kuparima, Mlinima, Platu …

med

Lepo i isplativo, jer je u Trebinju, počev od polupansiona, sve jeftinije nego u Dubrovniku i oko njega, a kulturno-zabavni sadržaji su za “peticu”. Uverio sam se u sve to više puta. I to s porodicom.

pl

Da kažem i ovo, nekom će, možda, koristiti: u Trebinju smo jeli najbolji med, najbolju šunku i najbolji domaći sir. Jeli i – poneli. U gepeku automobila. Uz sveže smokve i čajeve, kupljene na predivnoj pijaci pod gorostasnim platanima u centru grada, često okupiranoj strancima sa Jadrana, koji su, svaki put, mirisali do Beograda, učvršćujući nam utisak o divno provedenom odmoru.

Tekst:  Jovo VUKOVIĆ
Izvor: Turistička revija “Svet na dlanu”
Foto: Trebinje Turizam

PIŠI ĆIRILICOM: Tekstove sa portala Slobodna Hercegovina, uz obavezno navođenje izvora i link, mogu da prenose samo oni sajtovi koji koriste srpsko pismo

Ostavite komentar




* Zakon o javnom informisanju – član 38: Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo.

Mišljenja iznijeta u komentarima privatno su mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Slobodna Hercegovina