„Задужбина Кнез Мирослав Хумски“ из Требиња представила своја издања на сајму књига у Београду (ФОТО)

  • На 64. Међународном сајму књига у Београду, који се одржао од 21. до 27. октобра 2019. „Задужбина Кнез Мирослав Хумски“ из Требиња први пут се представила читалачкој публици и промовисала своја издања. „Задужбина Кнез Мирослав Хумски“ учествовала је у званичном програму промоција, које је организовало Представништво Републике Српске у Србији.

Промоције на којима су представљена издања Задужбине Кнез Мирослав Хумски одржане су у суботу, 26. новембра 2019. године. Књиге Задужбине представљене су на платоу Београдског сајма књига у 14.00 часова и на штанду Републике Српске у 17.00 часова. Представљене књиге, Задужбина Кнез Мирослав Хумски штампала је поводом 800. година од самосталности Српске Православне Цркве и 800. година од оснивања Епархије Хумске.

На промоцији која је одржана у 14.00 часова на платоу Београдског сајма, представљене су књиге које су објављене уз подршку Републичког секретаријата за вјере Владе Републике Српске. Присутнима се обратио Драган Давидовић, директор Републичког секретаријата за вјере Републике Српске. Прво је представљено издање Задужбине „Књига о стећку“ аутора др Горана Комара. О „Књизи о стећку“ најприје су говорили проф. др Дарко Ђого и мр Жељко Вујадиновић. Промовенти су говорили о важности напора да се наши народни споменици евидентирају и растумаче и о дилемама у науци у погледу припадности масивних гробних споменика средњег вијека.

Аутор Горан Комар је у свом предавању поменуо низ споменика са ћириличким натписима насталих између 13. и 16. вијека који припадају православном свештенству (око дванаест) подвлачећи чињеницу да споменици нису одабрани само по критеријуму припадности „поповима“ или „калуђерима“, већ и слиједећи жељу да се покаже њихов распоред у простору. Дакле, од обале мора до Подроманије, а затим, на исток, до Пиве. Аутор је поставио питање и о црквеној припадности ових гробних споменика, износећи тезу да споменици личности које се означавају као „попови“, „калуђери“ и „калуђерице“ не могу припадати јеретичким организацијама старе Босне, а такође ни Цркви Босне, јер се њено свештенство другачије титулише. Истакао је да свакако прихвата тврдњу о присуству јеретика у Босни у периоду када се граде стећци, али да не прихвата интенцију или ставове да се такве појаве посматрају као значајне или доминантне у вјерском животу Босне. Коначно, аутор је говорио о свом погледу на генезу споменика типа високог сандука који опредјељује 15. вијеку. На истом мјесту, одмах након промоције наше књиге, усљедила је промоција књиге „Свети Сава Апостол Срба“ аутора др Андреја Вујновића. О том значајном наслову говорили су проф. др Драган Војводић и проф. др Смиља Марјановић-Душанић. Укупно вријеме предвиђено за промоцију оба наслова било је 60 минута.

У наставку, чланови Задужбине имали су прилику чути излагања поменутих уважених професора Београдског универзитета, који су говорили о другом наслову који је представљан том приликом, на истом мјесту.

Услиједила је пауза за ручак на којем је наш домаћин г. Драган Давидовић у присуству уважених професора потенцирао неколико кључних тема из наше националне историје и културе, везаних за културно-историјски простор Републике Српске.

У 17. часова, на промотивном штанду Представништва Републике Српске, услиједила је промоција издања Задужбине:

  • Рускова књига
  • Књига о стећку
  • Средњовјековни споменици Чајнича
  • Општи лист Тврдошко-савински

Тада је представљена и књига „Ћирилички споменици Гламочког поља“ аутора Горана Комара и мр Синише Шолака чији су издавачи Универзитет у Бањој Луци – Филолошки факултет и Завичајно удружење „Гламочко коло“ Бањалука.

О Задужбини, њеном стварању и циљевима, говорио је Милан Путица, а књиге је представио Горан Комар.

Интересовање за издања „Задужбине Кнез Мирослав Хумски“ из Требиња, било је велико, што је потврдио и велики број заинтересованих слушалаца на оба наша предавања. Представништво Републике Српске у Србији пружило нам је велику подршку и понудило сарадњу за будуће активности Задужбине у Београду и Србији. Представници Задужбине остварили су важне контакте са највећим издавачким кућама у Србији („Вулкан“ „Лагуна“ „Катена Мунди“) као и са књижарама и истраживачима из Републике Српске.

Представљањем на 64. Међународном Београдском сајму књига, Задужбина Кнез Мирослав Хумски из Требиња направила је велики искорак у свом раду, успјешно представљајући своја издања на највећем и најпрестижнијем сајму књига у овом дијелу Европе. Посебан значај Задужбина је остварила учешћем у програму промоција у организацији Представништва Републике Српске у Србији. Посебну захвалност Задужбина дугује Представништву Републике Српске у Србији, и директору Републичког секретаријата за вјере Републике Српске, г. Драгану Давидовићу.

О „ЗАДУЖБИНИ КНЕЗ МИРОСЛАВ ХУМСКИ“ – ТРЕБИЊЕ

Задужбина Кнез Мирослав Хумски основана је 2017. године у Требињу, са намјером да чува, сакупља, истражује и публикује историјску грађу о српским ћириличким споменицима и српској историји на подручју Требиња, али и шире. Од оснивања до данас, Задужбина је издала више књига чији је садржај аутентичан, и није био познат јавности.

Теме које су у књигама обрађиване односе се на наше манастире, старе средњовјековне споменике, ћириличко писмо… Задужбина окупља око 25. чланова који од својих мјесечних примања одвајају дио новца, којим се штампају нове књиге.

Задужбина планира да у наредном периоду направи дигиталну библиотеку, у којој ће бити обједињена ћириличка архивска грађа највећих архива из окружења, што ће омогућити будућим истраживачима лакши и једноставнији приступ овој историјској грађи. Задужбина настоји да кроз објављивање нове и непознате историјске грађе, на што бољи начин да свој допринос у представљању нашег града – Требиња.

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар