ЗАБОРАВИСМО ДУВНО, АЛИ ДУВНО НИЈЕ ЗАБОРАВИЛО НАС

ЗАБОРАВИСМО ДУВНО, АЛИ ДУВНО НИЈЕ ЗАБОРАВИЛО НАС

  • У мају ове године, тачније 25. маја, десило се нешто велико и важно за Херцеговину. И то ону западну. Ко то каже, ко то лаже Срба тамо нема!

У Дувну је свечано обновљена и освештана српска православна црква Светог Николе, Саборни храм православне парохије дувањске.
Сигурно ће ријетки који ово читају знати „из прве“ – гдје је Дувно и зашто је оно важно за српски народ и његову историју.
Но, и без тога Дувно памти Србе и њихове задужбине.

Саборни храм Светог Николе у Дувну саграђен је 1864. године прилозима богатих српских трговаца из Дувна, Ливна и вјерног народа српске Херцеговине. У то вријеме у Ливну су живјеле најбогатије српске трговачке породице.

Оно што посебно треба памтити јесте ово да је у средњовјековној Хумској земљи један од највећих српских православних манастира био управо у Дувну. То је знаменити српски манастир Лабостин, а чији се темељи и данас могу пронаћи у непосредној близини, исто тако у задњем рату порушене православне црквице код српског села Рашћани. Не зна се тачно када је овај знаменити манастир опустио и разрушен, но засигурно је то било у вијековима отоманског ропства, те пред великим плимама римо-каталичког прозелитизма, које на простору западне Херцеговине почињу већ од 15. вијека. Плод тога је да нигдје као овдје процес римо-католичења и однарођења српског народа није постао тако страшан и страстан. Из тог злодуха настаће кроз вијекове многа непочинства и немири за српски народ у Херцеговини.

Срби Дувна најтеже ће пострадати од усташког геноцида у Независној Држави Хрватској. Тада су скоро у потпуности затрте српске дувањске породице Зелен и Витезовић, и то убијањем, клањем и бацањем у крашке јаме. Дувањски јеромонах отац Севастијан, мученички је пострадао са братством манастира Житомислића у јуну 1941. године. Усташе су их поклале и бациле у јаму Видоњу крај Неретве.

Почетак грађанског рата у Босни и Херцеговини (БиХ), у априлу 1992. године, међу првима су осјетили Срби у Дувну. Одмах је минирана православна црква Ваведења Пресвете Богородице у потпуно српском селу Рашћани, надомак Дувна. Иначе, по попису становништва у БиХ 1991. године на простору општине Дувно пописано је око 550 Срба.
Село Рашћане су одмах на почетку рата у БиХ паравојне хрватске снаге претвориле у својеврсни логор за Србе, и то је званично био један од првих српских логора у БиХ (у рату 1992.-1995.). Сељани су пљачкани, малтретирани, саслушавани, а најпослије и депортовани у логоре по западној Херцеговини. Већина је касније размијењена у статусу ратних заробљеника, а поједини су од мучења умрли.

Срби Дувна су се раселили по свијету и по Србији. Највише их данас живи у Аранђеловцу (Србија) и у Орланду (САД).

Обновом цркве Светог Николе у Дувну, која ипак није рушена у задњем рату, започела је свечана прослава 800 година самосталности и самосвојности Српске Цркве у Дувањском пољу, дувањској парохији и западној Херцеговини.

Црква је обновљена прилозима Срба Дувњака, те уз одређену помоћ тамошње општине и других добронамјерних људи и вјерника.

И за крај, важно је и то знати, да је 1925. године Дувно преименовано у Томиславград указом југословенског краља Александра Првог Карађорђевића, а у спомен на митску 1000-годишњицу крунисања хрватског краља Томислава, о коме званична историја скоро па ништа не зна. Краљ ће 1928. године и свог новорођеног сина назвати Томислав у исту част.

До задњег рата четвртина дувањске земље била је у власништву Срба, а до Другог свјетског рата тај удио је достизао и 40% грунта.

Римо-католичка катедрала Св.Николе Тавелића у Дувну изграђена је на српској земљи, а коју је Хрватима у знак добре воље и хришћанског суживота поклонио мјесни дувањски парох. Катедрала је грађена у периоду од 1924.-1931. године, а краљ Александар био је један од највећих приложника, поклонивши петину потребног новца за њену изградњу, тадашњих 60 хиљада краљевских динара.

ГОРАН ЛУЧИЋ
ФОТО: СРБИ ДУВНА

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору
  1. Pingback: Заборависмо Дувно, али Дувно није заборавило нас

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина