НАСЛОВИ

Владика Теодосије: Приштина хоће да окупира српске светиње


  • Епископ рашко-призренски о захтеву Косова за чланство у Унеску, манастирима, положају нашег народа на КиМ, обманама… У косовским институцијама активно раде на фалсификовању историје

teo 1

ОЦЕЊУЈУЋИ захтев Косова за чланство у Унеску, новим институционалним насиљем над српским народом и имовином Српске православне цркве, владика Теодосије, епископ рашко-призренски у интервјуу „Новостима“ опомиње да монаштво и свештенство као и српски народ неће дозволити злоупотребу својих светиња и да ће се поменутим намерама Приштине супротставити мирним, али одлучним средствима.

Евентуални улазак Косова у Унеско, што би било противно Резолуцији УН 1244. и уз оштро противљење нашег народа и Цркве, која је и власник сва четири Унескова објекта на Косову и Метохији, представљало би озбиљну политичку компромитацију ове угледне институције. Косовски званичници већ победнички шаљу по интернету слике и постере Грачанице и наших манастира са натписом – Косово у Унеску. Та слика најбоље показује њихове праве, али уз то и неискрене намере, истиче епископ рашко-призренски Теодосије, који на питање да ли верује гаранцијама које су званичници из Приштине дали Унеску да неће преименовати манастире уписане на листи ове организације као српска баштина, указује да главни аргумент који се овог пута, од Приштине, могао чути у Паризу јесте да ће Косово штитити објекте СПЦ.

– Познавајући их добро, ми смо уверени да они нису спремни да то и ураде, уколико се претходно јасно и недвосмислено не обавежу на то у оквиру Бриселског споразума, што они засад одлучно одбијају.

Евентуални улазак Косова у ову организацију у СПЦ се оцењује као наставак културне репресије коју према српском народу спроводе власти у Приштини? Шта би следеће могло да се нађе на мети албанизације?

– Главни циљ косовских институција, који смо могли да видимо из њиховог нацрта Закона за културну баштину и који су преко владе послали у њихову скупштину, био је да се сва културна баштина прогласи имовином такозване Републике Косово. И међународни представници су видели да је овде реч о дискриминаторном тексту и тражили су да се предлог тог закона хитно повуче. Ипак косовска влада је слањем овог закона у скупштинску процедуру показала какве стварне намере има, посебно према баштини наше цркве, коју желе да косоваризују и коначно албанизују, мењањем историје и обмањивањем света да на Косову постоје толеранција и слобода.

СА ЧИМ ЋЕМО ПРЕД МИЛОША
СТРАХУЈЕТЕ ли да ће у неком тренутку преговора са ЕУ признање Косова бити наметнуто Београду као услов око кога нема „цењкања“ и мислите ли да би они који буду у том тренутку на власти пристали на то?
– Нико нема право да потписује оно што су генерације вековима чувале и браниле као тапију српског народа. Дубоко верујем да наша влада то добро разуме и да тренутно добро ради. За нас Србе, у овом тренутку је врло важно да испунимо две заповести. Прво, представници наше државе никада и ни под каквим условима не пристану на независност самопроглашене државе Косово. Друга је, да сви ми који данас живимо на тим светим просторима, по сваку цену сачувамо своју имовину и присуство, притом чувајући свој духовни и национални идентитет. Ако у овоме успемо, имаћемо со чим изићи пред Милоша. То је једино могуће и за све нас најбоље у овој ситуацији.

О међународним гаранцијама за статус, положај и имовину СПЦ у Покрајини дуго се говори. Постоји ли спремност ЕУ да стане иза СПЦ на КиМ?

– Мислим да је у интересу ЕУ да се о положају СПЦ на Косову и Метохији разговара у Бриселу и да је међународна заједница и овог пута, као и у протеклим преговорима у Бечу, спремна да се укључи, како би се дуготрајно заштитило духовно и културно наслеђе нашег народа и Цркве на овим светим просторима. Бар до сада, највиши светски званичници ову ствар нису доводили у питање. Надам се да ће успети да докажу и представницима косовских власти у Приштини да је и за њих боље да не отварају сукоб са Црквом.

Пријем Косова у Унеско оцењујете као отворену окупацију српских светиња у Покрајини?

– То је својеврсан покушај отворене окупације, јер одређене структуре у косовским институцијама активно раде на фалсификовању историје и отмице вишевековног српског наслеђа. Ми ћемо им се, свакако, супротставити мирним и цивилизованим методима, притом користећи сва наша права, а понајвише молитву и богослужење. То су живи и богослужбени објекти, а не споменици и музеји како би они прижељкивали да то буду, и сваки покушај њихове злоупотребе биће свуда у свету објављен као пример кршења основних хришћанских верских права. У ситуацији када на Косову и Метохији све више јача исламизам, такав отворени сукоб са СПЦ биће веома штетан за Приштину, и они то знају. Зато ће морати добро да размисле о извесном компромису и дијалогу у Бриселу, када је у питању баштина Српске православне цркве, као власника свих тих добара.

Да ли је било покушаја из СПЦ да дигне глас када су неке њене цркве у званичним документима приштинске администрације већ представљене као албанско наслеђе?

– До сада је било таквих спорадичних покушаја, али смо ми благовремено реаговали преко међународних представника и многе провокације од Приштине биле су кориговане оштрим приговорима ЕУ и САД. Западним земљама, свакако, није у интересу да се Косово прикаже као ентитет који терорише хришћанску цркву и средњовековне манастире и зато очекујемо њихову неопходну помоћ у овом процесу. Улазак Косова у Унеско за многе стране земље је више политичко питање балансирања ситуације на Косову и Метохији, која им полако измиче контроли због растућег екстремизма и све теже економске ситуације на КиМ.

teo

Делите ли став да се са нашом контраофанзивом против пријема Косова у Унеско закаснило?

– Рекло би се да су наше дипломате предузимале све што је у њиховој моћи, али евентуални улазак Косова у Унеско није питање које је дошло због нечије бриге о заштити културног наслеђа, а још мање бриге Приштине, већ је то део политичке кампање, да се тренутно стабилизује ситуација на Косову. Све је то сада некоме преко потребно, с обзиром на то да је Приштина присиљена да прихвати Суд за ратне злочине припадника ОВК и формирање Заједнице српских општина, иако ово друго већ данима блокирају сузавцем у парламенту. Ово су политичке игре и мислим да, иако има добронамерних који слушају глас савести, већина оних који одлучују по питању пријема Косова у Унеско, прате политичке инструкције центара моћи.

Сматрате ли после свега да ће Заједница српских општина имати политичку снагу да заштити права Срба на КиМ?

– Ако се Заједница српских општина оствари у свом правом смислу и са конкретним правима, која неће бити симболична већ ће имати и елементе извршне власти на српским просторима, то може бити врло важан фактор за будућност Срба који желе да живе на Косову и Метохији.
Како доживљавате када се у Србији износе „отрежњујући“ ставови поводом статуса Косова којима се позива на „прихватање реалности на терену“?

– Тренутно нас дубоко забрињавају штетне изјаве појединих интелектуалаца који заузимају високо место у српском народу. Тим својим мудровањем, које је лишено Божијега духа и хришћанске наде, они, свесно или несвесно, индиректно гурају српски народ у дефетизам и позивају га на колективно исељавање. Мислим да је овде реч о мањини лица која, у правом смислу, не познају ситуацију на Косову и Метохији. Желим да верујем да су то појединачни и усамљени случајеви. Ових дана, на састанку у Председништву Србије, сви смо, па и представници САНУ, заузели чврст и јединствен став поводом нашег односа према статусу Косова и Метохије и евентуалног уласка Косова у Унеско.

НАЈАВИЛИ сте да ће Епархија рашко-призренска, у случају пријема Косова у Унеско, обуставити директне контакте са косовским званичницима, а да ће своје проблеме са Приштином решавати посредством међународних представника?

– Ми смо већ суспендовали до даљег све контакте са представницима приштинских институција, и то у знак протеста због агресивне кампање косовских званичника, у којој су пред многим земљама света ширили пропаганду о срушеним џамијама на Косову и Метохији. Том приликом, тендециозно су прећутали систематско уништавање нашег хришћанског наслеђа, или га маргинализовали. Много је цркава још у рушевинама и много српских гробаља стоји још оскрнављено и разровано. Ми имамо велику жељу да све то обновимо, али једино у склопу механизма, сличног ономе који смо имали са Саветом Европе, а који је прекинут 2010. године, јер косовске власти нису желели да више раде са Заводом из Београда. Сада настављамо обнову светиња понајвише нашим средствима, уз помоћ Канцеларије за Косово и Метохију, Руске православне цркве, Комисије ЕУ, норвешке владе и других добротвора широм света, али не и са Приштином.

Извор: Новости.рс



ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар