ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ ЗА СХ: Пребиловци немају само будућност – њима је намијењена вјечност!

  • Многи кажу да је Херцеговина економски напредак посљедњих година остварила захваљујући владици захумско-херцеговачком Григорију, који никад није могао да сакрије љубав према хумској земљи Светог Саве, често је упоређујући са земљом из бајке.

IMG_0186

Владика Григорије 6. августа 2014. године на првој литургији у тада још недовршеном Храму Васкресења у Пребиловцима (ФОТО: Слободна Херцеговина)

Владика Григорије у разговору са уредником Слободне Херцеговине каже да је тешко говорити о препороду у земљи у којој има незапослених и сиромашних, као и да због лоших комуникација и путева има утисак да је „Херцеговина у статусу заборављене земље”.

Ипак, владика Григорије позива на вјеру, стрпљење и рад, јер је то једини начин за опстанак и опоравак. Епископ захумско-херцеговачки вјерује да ће брзо доћи час када ће се Херцеговци у слози и љубави заједно помолити у завршеној Саборној цркви у Мостару. Исто тако увјерен је да Пребиловци као „најбројније српско село” имају не само сигурну будућност, него и читаву вјечност. Мада је ово свето мјесто и данас, као кроз читав свој вијек, изложено искушењима, по ријечима владике Григорија „прах Светих новомученика и Храм Васкресења најсигурнији су залог будућег живота житеља Доње Неретве.

– Мој утисак је да је Херцеговина још увијек у статусу неке заборављене земље. Да ли је то због лоших комуникација, лоших путева (немамо ни свој аеродром)? Оно што сигурно знам јесте да је ова земља као из бајке и да је заиста тешко побројати све њене потенцијале, ни изблиза откривене за оне који овуда тек само прођу – каже владика Григорије, наводећи које све могућности нуди најјужнији дио РС.

– Овај простор има практично све, и поља и ријеке и планине, па и море, на неки начин, које нам се неправдом ускраћује. Херцеговина има велики потенцијал за развој разних видова туризма, између осталог и вјерског. У посљедњих неколико година Требиње је, рецимо, доживјело истински процват на туристичком плану, привукавши велики број страних, али и домаћих туриста. Чини се да сви дијелови Херцеговине имају нешто специфично, своје, да понуде и како буде расло интересовање за Требиње, тако ће туристи постепено откривати и друге дијелове Херцеговине, што за собом повлачи и могућност разноврсних улагања, а то значи развој и напредак.

  • Примиче се годишњица освештања Храма у Пребиловцима. Од прошле године 6. август је уписан у календар СПЦ и као дан Светих пребиловачких новомученика. Сваке године број ходочасника у Пребиловце све је већи. Шта бисте поручили вјерницима уочи овог празника?

– Освештање храма у Пребиловцима и уврштавање Светих пребиловачких новомученика у календар СПЦ један је од најважнијих догађаја у новијој историји Захумско-херцеговачке епархије. Овим догађајем Христос je још једанпут посвједочио да је овдје и међу нама, у вијекове вијекова. Ако се загледамо пажљиво, његово присуство препознаћемо у чудесној архитектури пребиловачког храма, у његовим фрескама и иконама, у лицима вјерника који га свакодневно походе. Годину дана након освештања храма благодарност и даље узносимо Господу што је услишио наше молитве и вапаје пребиловачких мученика да њихове кости и прах напокон нађу мир и уселе се у свој небоземни дом. Благодарност узносимо свима који уложише труд да то свето мјесто продише и прогледа, да заживи и поприми величанствени изглед који данас има. Стога сви ви који ступате светом пребиловачком земљом са скрушењем застаните пред невино пострадалим мученицима пребиловачким и доњехерцеговачким, молећи их да вам буду заступници у молитвама пред Господом, молећи их да нам опросте што усљед нових ратова и других земаљских пошасти повремено заборављасмо на њих и на њихово неизрециво страдање. Зато благи Господ на њихове свете кости и прах штедро изли милост своју, још једном потврђујући оно што се већ збило и оно што ће се тек збити – Васкрсење мртвих и живот будућег вијека.

СВАКОДНЕВНЕ МОЛИТВЕ СЈЕНИМА ПОСТРАДАЛИХ
  • Ова година је и јубиларна 75-годишњица од српског страдања у вријеме злочиначке НДХ. Да ли СПЦ и наша херцеговачка епархија припремају и неки посебан програм?

– Наравно да су такве годишњице битне како бисмо свијет па, на крају крајева, и себе подсјетили на једне од најболнијих догађаја у нашој историји, али много важније од тога јесте да се свакодневно, а не једанпут годишње, присјећамо сјени пострадалих, да их се свакодневно присјећамо молитвено, да причамо својим потомцима о њима. Једино тако ћемо спријечити да нам се историја понавља.

grigorije-021

Владика Григорије у Суботици на донаторској вечери посвећеној Пребиловцима (ФОТО: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА)

  • Од Нове године у Пребиловцима се провлачи питање закупа земље. Поједини Пребиловчани веома су узнемирени. Наиме, по писању медија један од закупаца је хрватски ветеран који је наводно због узгоја смиља закупио земљиште на мјесту одакле је лако контролисати дешавања у Храму и селу. Сматрате ли да је страх појединаца оправдан? Да ли би црква уз помоћ наших људи, па и институција, могла да закупи ову земљу на дужи период?

– Пребиловци су у минулом вијеку претрпјели велика искушења, и то не једанпут. Срушени су да би поново били подигнути. Затрти су да би могли још једном да се роде. Умрли су да би могли да васкрсну. Прах Светих пребиловачких новомученика и храм подигнут да им буде небоземни дом – најсигурнији су залог будућег живота житеља Доње Неретве и Пребиловаца. А тамо гдје je Христос и свети угодници Божији, нема разлога за страх.

  • Радују вијести да се у Пребиловцима отворила библиотека и да се отпочело с културним манифестацијама. У једном интервјуу поменули сте да сте за своју вјечну кућу одабрали Пребиловце. Како видите будућност овог села?

– Пребиловци су најмногољудније српско село, а његови житељи су Свети пребиловачки новомученици, заступници наши пред Престолом Господњим. Пребиловци су нова Голгота и наш мали Јерусалим, а пребиловачки храм спона је између неба и земље, парче неба на земљи, дом Господњи у који улазимо пјевајући и радујући се, славећи Васкрсење и живот вјечни који подари Господ светим угодницима својим. Пребиловци немају само будућност – њима је намијењена вјечност.

  • С обзиром на специфичан положај Срба у Мостару, да ли је реално очекивати да се у неко скорије вријеме отвори српска школа у овом граду?

– Све има своје вријеме, ријеч је проповједникова. Ко је од нас прије петнаест година могао замислити да ће бити саграђен храм у Пребиловцима или да ће се поново чути звона Саборне цркве у Мостару? Господ прегаоцу даје махове. Али потребно је стрпљење, труд и, надасве, вјера.

Hercegovacka_Akademija

РАДО ВИЂЕН МЕЂУ ЗЕМЉАЦИМА У СРБИЈИ: Владика Григорије говори на Херцеговачкој академији у Београду (фОТО; Слободна Херцеговина)

ХЕРЦЕГОВЦИ, УЛАЖИТЕ У СВОЈУ ПОСТОЈБИНУ

– Нећу да трошим ријечи на причу о пољопривреди и сточарству, једино што сам сигуран јесте да нам треба памети и вредноће. Погледајте шта је урадио онај дивни човјек производњом сира на Планој и Пађенима. То је примјер европског ранга, и колико још има сличних примјера када је ријеч о љековитом биљу, колико само успјешних винарија. Једном ријечју, Херцеговина је пуна живота. Морамо подстакнути прије свега Херцеговце широм свијета да улажу баш овдје, у своју постојбину. Градња, продаја и куповина станова расте из дана у дан и тако све више добрих људи постају наши суграђани, који чак немају никакве биолошке везе с Херцеговином. Да, заиста има све више чудесних и лијепих примјера. Међутим, и те како је видљиво да има још много посла. Но, ако буде слоге и љубави, све ће бити боље и боље

ПРОСЛАВА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ У МОСТАРУ: Владика Григорије и парох Радивоје Круљ (ФОТО СРНА)

  • Када говоримо о Мостару, морамо поменути и обнову Саборне цркве с које су се недавно огласила и православна звона. Можете ли дати процјену када би се Срби могли сабрати под сводовима завршене Саборне цркве у граду на Неретви?

– У час који одреди Господ. Вјерујем да се тај тренутак ближи. Наше је да радимо и будемо упорни и истрајни, да се не жалостимо када нам понестане снаге и средстава, већ да истрајемо на путу који смо започели, уграђујући камен по камен у величанствени Божији храм.

  • Херцеговци у Србији недавно су покренули и акцију обнове оштећеног споменика Алексе Шантића у Мостару а већ се помиње и да је споменик браће Ћоровић у још горем стању. Такође, позвали сте и на обнову Саборног храма у Невесињу, који је подизала генерација херцеговачких устаника, а који је дошао до фазе хитне обнове. Како оцјењујете ове акције и да ли сте задовољни сарадњом са земљацима у Србији?

– Што се тиче сарадње са Херцеговцима у Србији, она је увијек била плодотворна. Наши земљаци су благородни, нису заборавили одакле су потекли и увијек помажу изградњу и обнову храмова у Херцеговини. И не само Херцеговци, већ са њима и многи људи добре воље.

tb-06

Благослов за Удружење Требињаца „Јован Дучић“ у Београду: Владика Григорије и предсједник удружења Жарко Ј. Ратковић

  • Својевремено сте због наталитета успоставили Фонд Свети Вукашин, који је временом угашен. Постоји ли нада да се тај фонд поново обнови и да ли имате неку идеју на који начин задржати младост у Херцеговини и повећати наталитет?

– Фонд Свети Вукашин и даље је активан, али будући да се број донатора знатно смањио његово дјеловање ограничено је на најугроженијe просторе Источне Херцеговине, као и на рурална подручја.

  • Епархија је расписала конкурс и за изградњу комплекса на Црквини. Одабран је и пројекат, а том приликом и Град Требиње показао је добру вољу да максимално буде од помоћи у реализацији овог значајног комплекса. Докле се стигло с тим планом?

– Пројекат је још увијек у почетној фази. С обзиром на величину и значај пројекта, његова реализација треба да се одвија полако и пажљиво. Тамо би требало да буде уистину лијепих и корисних садржаја. Вјерујем и надам се да ће тако и бити.

grigorije na kritu

grigorije na kritu

Обраћање владике Григорија на Свеправославном сабору на Криту

Синод Руске православне цркве није ништа лоше рекао за Сабор на Криту

  • На недавно завршеном Свеправославном сабору на Криту веома отворено сте рекли да је „екуменистички дијалог не само неопходан, већ и нужан”. У међувремену су се огласили митрополит Амфилохије и епископ бачки Иринеј, који су изјавили да нису потписали документ који говори о односу православне цркве са осталима. Како бисте Ви, као учесник састанка на Криту, оцијенили потписана документа и шта она доносе у будућности СПЦ?

– Свеправославним сабором на Криту направљен је значајан помак у комуникацији међу помјесним православним црквама. Важно је да је на Сабору препознат значај и улога дијалога уопште, па и тога који се назива екуменским, тј. дијалога са онима који нису православни, a који је посебно битан за оне православне помјесне цркве које се територијално граниче или се мијешају с другим црквама. Отуда и мој став, не само о важности, него и о нужности дијалога. Сабор је представљао изванредну прилику да се ако не ријеше, а онда отворе многа важна питања у животу помјесних цркава. Ипак, добрим дијелом је све остало на уопштеним закључцима и ставовима, онаквим какве су припремне комисије припремиле, а све те припремне документе потписала су и двојица архијереја које Ви помињете, и то већ у Шамбезију. Сви документи су значајно поправљени на самом Сабору, али није било никаквих суштинских промјена. Сабрање на Криту је један корак који ће имати значај и смисао уколико дође до наредног свеправославног сусрета и уколико се уистину вратимо ономе што је сама срж православља – саборности.

ЗНАЧАЈ ДИЈАЛОГА

– Питали сте ме о Пребиловцима. Да ли мислите да би њихов васкрс и обнова и, оно што је најважније, опстанак и напредак били могући без дијалога. Увјерен сам да ће сви, и то у најскорије вријеме, прихватити улогу и значај таквог дијалога.

ОВАКО ЈЕ БИЛО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ У ПРЕБИЛОВЦИМА: Владика Григорије дочекује патријарха српског Иринеја и његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије (ФОТО: СРНА)

  • Руска православна црква није ни учествовала на овом сабору.

– Чињеница је да је неприсуство Руске православне цркве и још три помјесне цркве овај сабор наткрилило облаком сумње, али понашање десет присутних цркава, које су непрестано бринуле да не начине ниједан корак, нити кажу иједну ријеч која би повриједила оне које нису присутни, учинило је да се тај облак мирно разиђе и да засија сунце истинске саборности и јединства. Радосном ишчекивању нових сабора сада нема никаквих препрека и то је велики допринос и мудрост саборских отаца којима је предсједавао Вартоломеј Цариградски. И, на крају, радује што Синод Руске православне цркве није рекао ништа лоше о сабрању на Криту.

СРБИ У ДУБРОВНИКУ ДАНАС СЕ ОСЈЕЋАЈУ МНОГО СИГУРНИЈЕ
  • У Вашој епархији налази се и древни или како сами често кажете „чудесни Дубровник”. Управо у том граду заједно са бискупом Узинићем у више наврата служили сте заједничке молитве. Да ли је данас положај Срба у Дубровнику повољнији и у којој се мјери тамошњи Срби враћају цркви? 

– У Дубровнику се заиста осјећа напредак у односима и дијалогу са Римокатоличком црквом. Чини се да се дубровачки Срби осјећају много сигурније у односу на прве послијератне године, а број вјерника који присуствују богослужењима све је већи. За то су заслужни први послијератни дубровачки парох Горан Спаић, а потом садашњи протојереј-ставрофор др Владан Перишић и протојереј-ставрофор Стеван Ковачевић. Рад наших свештеника у Дубровнику хвале је вриједан и то пружа велику наду нашем народу који тамо живи. Дубровачка парохија врло је деликатна и осјетљива средина у којој треба веома пажљиво градити међуљудске и међуцрквене односе. Досадашњи труд уродио је добрим плодовима.

Разговарао: Трифко Ћоровић
Извор: Слободна Херцеговина

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору
  1. perica Reply

    Mudar je Vladika,zna on šta radi.Ne može se glavom kroz zid,bitan je opstanak Srba u ovim krajevima.Zna on više i gleda dalje od ostalih.Manite ove što samo napadaju i zavadjaju nas.Oni nikom dobra donijeti neće.

  2. Анонимни Reply

    Jeli on vladika ili biskup

  3. Vidic predrag Reply

    Biskup

Оставите одговор на Анонимни Одустани од одговора