ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Не плашим се Пинка и Удбе

ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Не плашим се Пинка и Удбе

  • Владика Григорије тврди да се не узбуђује због могућих нових напада и реакција прозваних у његовим говорима на другом Форуму дијаспоре у Бањалуци.

 

Епископ диселдорфски и целе Немачке у својим беседама, које су „Вести“ ексклузивно објавиле у два наставка, упозорио је да је дијаспора, а нарочито омладина, изложена загађењу из матице емитованом с Пинка, као и с портала које је назвао удбашким и квазинационалистичким. Владика је, такође, поменуо Удбу и њене мрачне кухиње, што по неписаном правилу изазива жесток одговор и беспоштедне атаке на сваког ко се усуди да говори о тајној служби и „недодирљивим“ медијима од којих већина стрепи јер зна на шта су све спремни у обрачунима са неистомишљеницима.

Срби вредни у Немачкој

Шта очекујете после говора о Пинку и Удби у Бањалуци и реакција из власти Србије на ваш интервју после Сабора СПЦ?

– Очекујем да људи уђу у дијалог и изнесу аргументе. Кад нешто чујем, увек волим да кажем: „Хајде да видимо да ли је то тачно.“ Ако бисмо ушли у дијалог, могли бисмо да се надамо неком излазу. Уколико се каже нешто што није поуздано и проверљиво, онда имамо велики проблем.

Да ли Ви можете упасти у проблем због оштрих критика на рачун оних које скоро нико не помиње?

– Не знам шта ће да предузму они које сам помињао. Мене то уопште не интересује. С Пинком и Удбом ратујем читав живот и они ратују против мене. Само сам изнео своје мишљење и мислим да то још може да се ради. А шта ће они које сам поменуо да раде, као што сам рекао, не занима ме.

Какву сте слику стекли о Србима у Немачкој откад сте преузели епархију?

– Народ је добар и вредан. Хоће да припада немачком друштву, али хоће и да буде свој. Народ није проблематичан. Али, ми који водимо народ треба да знамо куда га водимо и то у сарадњи с тим народом.

У говору на Форуму у Бањалуци помињали сте и Србе који цркве користе за роштиљање, прављење ћевапа и, како сте рекли, ударају у зидове. Колико је таквих, а колико оних других за које сте рекли да беже од таквих?

– Све мора да се доведе у ред. Зна се кад се сеје, кад се коси, кад се пева, а кад се моли, као и шта се ради када су славе, крштења, литургије… Све има своје време. Не може све да иде обрнуто и да се ради наопако.

Боља припрема

Како оцењујете Други форум дијаспоре у Бањалуци и шта би требало да се уради да то не буде још једна манифестација без конкретних ефеката и резултата?

– Мислим да је потребно много више припреме за један овакав форум. Припрема је јако битна. На пример, водитељ панела на којем сам учествовао није знао куда нас води. Намера организатора је добра, али треба много више планирања и припреме.

Да ли је могло да буде више учесника и да они, рецимо, буду разврстани по специјалностима?

– Наравно да је и то могло, али смо, такође, могли да се држимо правила, па да учесници постаљају питања, а не да држе говоре. Али, карактеристично је да сви Срби хоће да буду најпаметнији у свему.

Људи не знају да разговарају

Да ли је то што су се људи на Форуму дијаспоре у Бањалуци јављали и, како кажете, држали говоре можда показатељ да нису у прилици да причају о својим идејама и проблемима?

– Могуће је и то. Али, мислим да је овде посреди други проблем. Код нас људи не знају да разговарају. То је велики проблем јер ми као појединци и као народ морамо да научимо да разговарамо – да чујемо другог и да му се обраћамо с уважавањем и износимо аргументе. Проблематично је и кад добијете бесмислено питање. Тада морате да се трудите да и сами на такво питање не одговорите бесмислено.

Од Тврдоша до Диселдорфа

Владика Григорије рођен је као Младен Дурић 17. децембра 1967. године у Варешу, где је завршио основну и средњу школу. У Београд је дошао 1984. и прво завршио Средњу богословску школу, а потом уписао и Богословски факултет да би 1989. отишао на одлужење војног рока у Загреб. Замонашен је у манастиру Острог 1992. године, одакле са епископом Атанасијем Јевтићем одлази у обновљени манастир Успења Пресвете Богородице Тврдош код Требиња. Богословски факултет је завршио 1994. године.

Од 1995. до 1997. био је на постдипломским студијама у Атини. Игуман манастира Тврдош постаје у пролеће 1996, а годину дана касније именован је за архимандрита. На Сабору СПЦ у мају 1999. изабран је за викарног епископа хумског при Епархији захумско-херцеговачкој, а у јесен исте године и за епископа након повлачења Атанасија с тог места. Епархијом захумско-хецреговачком руководио је 19 година. Прошле године преузео је дужност епископа диселдорфског и целе Немачке.

Написао је и књигу „Преко прага“ за коју је добио награде „Кочићево перо“ и „Кочићева књига“.

 

ГОРАН ЂОГИЋ/ВЕСТИ

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина