Владика Григорије: Из Пребиловаца шаљемо поруке помирења и праштања!


  • Пребиловци – симбол српског страдања у Херцеговини, 8. августа биће мјесто сабрања, обнове живота и људског достојанства и мјесто из кога ће бити послане поруке праштања како се злодјела више никад не би поновила, рекао је Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије.

vladikagrigorije
У Пребиловцима ће 8. августа НЈегова светост патријарх српски Иринеј освештати Храм Васкрсења Христовог у саслужење бројних владика и свештенства Српске првославне цркве.

Храм Васкрсења Христовог саграђен је у спомен на 4.000 Срба који су у Другом свјетском рату страдали од усташких злочинаца на подручју Доње Херцеговине и били бачени у јаме.

Храм је саграђен на мјесту Спомен-костурнице у којој су њихове кости, након педесет година, 1991. године нашле смирај. Али, не задуго. Већ 1992. Спомен костурница је минирана од хрватске војске, а мошти уништене.

По повратку Срба у Пребиловце, након 2000. године, остаци костију су сакупљени. Стали су у седам ковчега и оне ће бити сахрањене у крипти Храма Васкрсења Христовог који је урађен по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму која је симбол Васкрсења и симбол живота.

Владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије, који је идејни творац изградње овог храма и уз чије је огромно залагање и направљен за мање од двије године, наглашава како обновом Храма Васкрсења Христовог Пребиловци постају препознатљиви не само по страдању него изнад свега као мјесто васкрсења, сабрања, обнове живота и људског достојанства.

„Поруке које једино треба послати са тог светог и страдалног мјеста су – поруке мира, помирења и, надасве, праштања, како се слична злодјела не би никада и никоме поновила, како би помирење и праштање постали жива реалност, а не само пука слова на папиру“, истиче владика Григорије.

Владика наглашава да искључиво од свих народа и вјерских заједница које живе на овом простору зависи да ли ће доћи до праштања и помирења како се злодјела више не би понављала.

„Уколико будемо истински истрајавали и радили на помирењу – до помирења ће и доћи. Стога је веома важно праштање, јер без њега нема помирења и заједничке будућности. Праштање не значи заборав и негирање мучне прошлости већ способност да се раздори превазиђу, а ране зацијеле, на добробит свих нас, наше дјеце и наше будућности“, истиче владика захумско-херцеговачки и приморски.

За Пребиловце владика Григорије има и друге планове, о којима засад не говори. „Бог прегаоцу даје махове. Уз Божију помоћ и добру вољу и хтјење све је могуће. Али дозволите ми да о томе говорим по учињеном послу“, каже владика.

Владика Григорије наглашава да је Храм у Пребиловцима саграђен уз добру вољу, разумијевање и помоћ предсједника Републике Српске, али и захваљујући донацијама Срба у дијаспори.

На освештању Храма 8. августа у Пребиловцима владика очекује све добронамјерне људе из Републике Српске, Федерације БиХ и региона.

„Очекујемо све оне који су свјесни важности овог догађаја, његовог дубљег смисла и наше намјере и жеље да све протекне у достојанственој и мирној атмосфери. Свако ко је у стању да то испоштује – добро је дошао“, поручује владика Григорије.

Међу именима 4.000 страдалих на зидовима пребиловачког храма биће исписана имена 826 становника овог мјеста које је једно од четири најстрадалнија села у свијету у Другом свјетском рату.

У Пребиловцима је у првим данима августа 1941. страдало 85 одсто живља, махом жена, дјеце и стараца.

Они су, према свједочењима усташа којима је 1957. суђено за овај злочин, живи гурнути у јаму Голубинка код села Шурманци надомак Међугорја. Јама је по налогу комунистичких власти забетонирана.

Кости су извађене тек 1991. године и из ове и многих других херцеговачких јама које су биле стратише више хиљада Срба који су страдали под окриљем НДХ.

Српска православна црква канонизовала је мученике пребиловачке који се обиљежавају 6. августа.

Извор: Срна
Фото: Слободна Херцеговина



ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар