ВИДЕО: Удружење Требињаца у Београду наградило ученике ОШ „Јован Дучић“


  • Заједнички именитељ Удружењу Требињаца у Београду и једној од најугледнијих београдских основних школа је Јован Дучић. На прослави Дана ове школе Удружење Требињаца у Београду наградило је троје ученика путовањем и боравком у Требињу, а захвални домаћини су председнику Удружења Жарку Ј. Ратковићу поклонили књигу сабраних дела Јована Дучића

IMG_0103

Директор школе Слободан Маринковић уручује књигу сабраних дела Јована Дучича Жарку Ј. Ратковићу

текст: Т. Ћоровић
Фото: Слободна Херцеговина

Требињци у Београду наставили су са промовисањем и популаризацијом лика и дела Јована Дучића чије име је уткано и у сам назив завичајног удружења.

IMG_0084

Родитељи уживали у школској представи

Пре неколико недеља Удружење Требињаца у Београду је у сарадњи са ОШ „Јован Дучић“ расписало литерарни конкурс на тему „Јован Дучић и Требиње“. Прве три награде су ауторима најбољих радова донеле наградно путовање у Требиње у време Дучићевих дана, у организацији Удружења Требињаца у Београду. (Заинтересовани за ово путовање још увек могу да се пријаве, више информација овде).

IMG_0102

Викенд у Требињу за ученицу Ању Самац

 

Награде су добили ученици: Ања Самац, Игор Мрђа и Теодора Милијанчевић

  • Награђени радови

    Јован Дучић и Требиње

    Испод планине Леотар, у долини некада највеће европске реке Понорнице поносно се уздиже Требиње. То је мали град који плени лепотом природе, до кога допире опојни мирис мора преко планинских врхова, место где живе добри и поштени људи који сви до једног памте свог суднародника Јована Дучића.
    Био је дипломата, песник и писац. Почео је да се бави песништвом под утицајем Војислава Илића, али годинама касније је створио и своју лирику. Веровао је у слободу, био је протеран из отаџбине због патриотских песама „Ој Босно“ и „Отаџбина“. Пропутовао је свет, где год је ишао носио је глас поштења, вере и љубави. Свој живот је посветио ставарању и у сваку своју песму је унео колико труда толико и љубави. Када затворим очи, чујем срце како лупа у грудима у ритму најлепших Дучићевих стихова из песме „Песма жени“ који ме испуњавају у мојим лудима годинама: „Остај недостижна, нема и далека јер је сан о срећи више него срећа, буди бесповратна као младост нека твоја сен и ехо буду све што сећа.“ Волим ове стихове, дају ми снагу да сањам јер показују да су и неостварени снови бољи од празних мисли и живота без надања.
    Увек када неко пита у коју школу идем, посебно нагласим да је то школа која носи име по песнику Јовану Дучићу за мене једном од највећих познавалаца људске душе и најдубљих осећања која ме инспиришу да се трудим да створим барем једну трун уметности какву је он иза себе оставио.

    Ања Самац 7-3 (прва награда)

    ЈОВАН ДУЧИЋ
    Има један песник славни,
    Коме ни нобеловци нису равни!

    Многи се његовим стиховима диве,
    Лепим речима боје дане сиве.

    Песме му знају и стари и млади
    Док их чита, свако се слади.

    Сваки му је стих,као новчић скован,
    Он је,као што знате-Дучић Јован

    То име моја школа носи,
    Њиме се цела земља поноси.

    Одавао је утисак доброг човека,
    Његова дела памтиће се целог века!

    Игор Мрђа 7-2 (друга награда)

    Драги Јоване Дучићу,

    Много тога се променило од Вашег времена. Сада веома мали број људи добровољно чита књиге, и то су углавном старије особе. Ми млађи углавном читамо само када морамо. Сви више воле да седну за компјутер или пред телевизор и гледају филм или играју игрице, што је јако нездраво. Да живимо у Ваше време, вероватно бисмо, да се забавимо, узели да прочитамо неку књигу или песму или бисмо једноставно изашли да се прошетамо са пријатељима и попричамо. Сада више нико нигде не иде, нико се не дружи и сви по цео дан седе затворени у соби.
    Међутим, ових дана се до информације брже стиже. Тачно је да је то предност, али такође много људи злоупотребљава ту информацију. Када сам отишла до библиотеке, она је била потпуно празна. Не верујем да се Вама тако нешто десило. Многе књиге само стоје на полицама, скупаљају прашину и ту тако стоје до неке селидбе или неког великог чишћења.
    Искрено, нисам неки љубитељ поезије јер много тога у песмама не разумем, а верујем да нисам једина. Међутим, прочитала сам једну од Ваших песама „Песма о жени“ и мислим да је веома лепа и добро сам је разумела. Прича о љубави која некако није дозвољена, што се види у првој строфи:
    „Ти си мој тренутак и мој сен и сјајна моја реч у шуму
    мој корак и блудња и само си лепота колико си тајна
    и само истина колико си жудња“.
    Ви сте створили своју индивидуалну лирику, што показује колико сте изузетан песник били. Ако икада будете прочитали ово писмо, сазнаћете да су се многим људи који су прочитали ваше песме оне свиделе и да нисам изузетак. Мислим да је штета што велики број људи никад неће прочитати Ваша фантастична дела.
    Са поштовањем
    Теодора Милијанчевић (трећа награда)

Колико је било интересовање ученика најбоље сведочи чињеница да је у конкуренцији било више од 350 радова. Мешовити жири који су чинили представници Удружења Требињаца (Жарко Бутулија и Божидар М. Глоговац) и представници школе (директор Слободан Маринковић и наставнице Тања Хаџић и Марија Стаменковић) није имао нимало лак задатак да изабере три најбоља рада.

IMG_0082

Промовишу Требиње и Херцеговину: Жарко Бутулија и Жарко Ј. Ратковић

 

– Срећни смо што се одазвао толики број ученика. Својим радовима и разговорима са члановима породице много пута је поменуто име и великог песника и самог Требиња. Није било лако пробрати најбоље радове, али савесно смо обавили овај посао и награде су стигле у праве руке – рекао је Жарко Бутулија, који је са Божидаром Глоговцем представљао Удружење у комисији која је изабрала најбоље радове.

Награде ученицима додељене су у склопу свечане прославе Дана школе коју је обележила врло креативна приредба.

IMG_0090
У дужини једног школског часа на позорници ученици су оживели неке историјске личности попут самог Јована Дучића, Милоша Обреновића, Наполеона…Публика је уживала у музичким тачкама веома талентованих ученика, а посебна атракција је била тачка ритмичке гимнастике која је изазвала салве аплауза.

IMG_0087
Скечеви „алхемије“, „ђачке љубави“, „аудиције“, „аждаја“ и посебно духовитог видео прилога „директоров пут око школе“ мамио је осмехе на лицима ученика и родитеља, а свакако је најсрећнија била наставница музичког Дубравка Томић која је била креатор овог програма.

IMG_0108

Креативна наставница: Дубравка Томић ускоро и доктор театрологије

Слободан Маринковић, директор ове школе поделио је награде ученицима, али је изразио и велику захвалност Жарку Ј. Ратковићу коме је поклонио књигу сабраних дела Јована Дучића.

– Књигу можете купити, али знање морате стећи. Положај можете добити, али поштовање морате заслужити, поручио је ученицима Жарко ј. Ратковић и додао:

– Врло смо поносни што један овакав колектив носи назив по Јовану Дучићу,“књазу пјесника“, али и великану дипломатије. Од велике господе које је Требиње подарило целокупном српском роду Јован Дучић је најистакнутија личност. Ми са разлогом поносно носимо то име и са разлогом се поносимо што овај колектив осећамо као део нашег удружења.

И ове године на Благовијести, Удружење Требињаца ће у сарадњи са овом основном школом организовати приредбу на Калемегдану поред бисте великог Јована Дучића.

Како је то изгледало прошле године погледајте овде.


ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар