ВИДЕО: Београђанин у Фочи прави швајцарски сир


  • Београђанина Предрага Џокића, који је модерни фарминг студирао у Данској, љепота кањона ријеке Таре натјерала је да остави посао у Швајцарској и да дође „на крај свијета“.

Dzokic-600x350

На платоу кањона, на његовој самој ивици, у селу Златни Бор, са пријатељем из Швајцарске, поријеклом из овог краја, Татомиром Јовичићем, покренуо је производњу тврдог сира- гријер, на традиционални швајцарски начин. „Сасвим случајно смо били овдје у једној туристичкој посјети и одушевили смо се овим потенцијалом и овим пашњацима. Ја сам волео и Алпе, а овај крајолик подсећа на Алпе, ово је највећи кањон у Европи. И Швајцарци би позавидели на оваквој природи“, прича Џокић.

Алпска грла- Браун Свис и богати босански пашњаци, на висини од 1200 метара, права су комбинација за висококвалитетан сир. За један колут гријера од 10 до 12 килограма, потребно је од 150 до 200 литара млијека. „Стари рецепт швајцарски, стар два века, са Алпа, све је традиционално уклопљено са модерним материјалима, значи грејање млека је на ватри, зрење на дасци.

За сад смо јако задовољни како је сир испао, квалитет сира је одличан“, додаје Џокић. Мајстор за прављење сира. Иван Бојат истиче да алпско говече даје јако квалитено млијеко. „Ова грла су специфична по томе што дају много масно млијеко и због тога је сир овако масан и квалитетан. Наравно, уз планинску испашу“, рекао је Бојат.

Производња сира почела је прије пола године, а пласман, и то по елитиним ресторанима, тек треба да услиједи јер сир сазријева годину дана. „ Имамо јако пуно интересовања, конкретно у Београду у елитним ресторанима и хотелима, у Сарајеву исто тако. Хрватско приморје је јако близу, у Дубровнику има заинтересованих“, каже Џокић.

Ово су још увијек пробни капацитети фарме, која тренутно броји 30 грла. За проширење, али и изградњу располодног центра, из којег би се отварале мале породичне фарме, Џокић и Јовичић обезбиједили су новац из европских фондова. Инвестиција је, ипак, на чекању, док се не поправи локални пут пун рупа, што им је из општине давно обећано.

Осим пута, проблем је и слаба струја, али на Златном Бору ипак вјерују да ће надлежни препознати њихове напоре и подржати их. У противном ће поручују преселити посао у Србију.

Извор: АТВ



ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар