Велибор Шиповац: Храм Светог Георгија на Вјенчацу


  • Од иницијативе за задужбинарство цркве, коју су Шиповци објелоданили 12. августа 2010. године, на Првом сабору братства, није прошло много времена да се ангажују сви неопходни ресурси са циљем реализације идејног пројекта.

sl1
НЕВЕСИЊЕ И ВЈЕНЧАЦ КРОЗ ИСТОРИЈУ ДО ДАНАШЊИХ ДАНА

Први поуздан податак о Невесињу налази се у љетопису Пећке патријаршије, у коме је наведено да је Сава Немањић (Свети Сава) у Невесињу 1219. године поставио првог хумског епископа. У дубровачким изворима Невесиње се први пут помиње 1281. године. Сједиште невесињске жупе и главни град био је Вјенчац – Винчац; касније и кнежевско сједиште. Град се налазио изнад садашњег градског насеља, локални назив Кнежача, Кнежак или Град. У првим деценијама XIV вијека Невесињем је владала породица Санковића све до 1404. године, када их покоравају Влатко Вуковић и Павле Раденовић – владари сусједних области. Присвајањем Захумља, 1404. године, Невесињем влада војвода Сандаљ Хранић, који је увео нове царине у Конац-Пољу у Невесињу, у утврђеном граду Вјенчацу, поред којег се помиње и „salvo quoque gabella Neuesigne“.

sl2
Да су Косаче често боравиле и столовале у Невесињу, говори и податак да је 10. октобра 1435. године херцег Стефан Вукчић Косача издао повељу „Под градом Вјенчацем на Невесињу“. Такође, помиње се и у херцеговим повељама из 1444, 1448. и 1454. године као:
„Vinizacs nivesegno castello e contate, castrum benstchecz i civitate vinencaz cum castris pertinentiis suis“, што би у преводу значило: „Виначац у Невесињу, утврђење са жупом. Утврђење Вјенчац и град Вјенчац са својим утврђењима и посједима“.
У временима освајачких похода, током средњег вијека, тврђава је служила за прихватање становништва из околних насеља. Кроз цијелу историју постојања, до Првог свјетског рата, функционисала је као осматрачница и војно утврђење.
На основу анализе историјских извора и претпоставки сачињен је план изградње/обнављања Града. У главном, садржаји су прилагођени актуелној стратегији развоја Невесиња. Kомплетан пројекат је 2009. године урадио невесињски архитекта Милош Капор, творац више архитектонских рјешења која обиљежавају савремено Невесиње.

ПРОЈЕКАТ ЦРКВЕ НА ВЈЕНЧАЦУ

Пројекат цркве посвећене Светом великомученику Георгију на Вјенчацу у Невесињу, је саставни дио регулационог плана тврђаве „Вјенчац“ којим је овај простор дефинисан као мултинамјенски, са садржајима туристичке и религиозне намјене. Модеран пројекат храма у потпуности је аутентичан, и по изгледу и по локацији, а опет с друге стране исти је у духу са традицијом Српске православне цркве.
Цио комплекс се налази на надморској висини између 936 и 946 метара изнад нивоа мора, а 70 метара изнад терена града Невесиња. Брдо је доминантно својим положајем, што је углавном предодредило концепцију пројекта као излетишта и туристичке дестинације.

sl4
Према пројекту изградње храма на Вјенчацу, површина парцеле заузима 1750 m2, површина отворених платформи 395 m2, а површина затворених простора 71 m2. Здање је осмишљено као комбинација камена и дрвета. Сама конструкција објекта цркве је од дрвених трупаца, док је конструкција олтара композитни зид камен-бетон-камен.
Цијенећи идеје пројекта, братство Шиповаца је изразило спремност да буде носилац изградње храма посвећеног Светом великомученику Георгију, крсној слави породице, али и многих других невесињских и херцеговачких породица.

ЗАДУЖБИНАРСТВО – АМАНЕТ ИЗ ПРОШЛОСТИ

Многе породице у источној Херцеговини имају своје поријекло у данашњој Црној Гори, јер вријеме од двије или више стотине година је било вријеме сталних миграција. Шиповци су поријеклом из Дробњака и потомци су Церовића. Населили су се у подручје Невесиња и Шиповцима назвали у периоду прије 1800. године. Дакле, Невесиње је дио идентитета Шиповаца, одакле су касније, са невесињских локалитета, раселили се по читавом свијету.

sl6
Из прошлости је познато да су Шиповци учествовали у градњи многих светих здања. Али, имали су и хтјење да изграде богомољу као задужбину пред Христом. Живот по божјем закону, љубав и вјера која никад није довођена у питање, чак ни у временима ратова, буна, глади и болести, па до комунистичких тековина које су на други начин гушиле вјерујућег човјека, оставиле су живући траг у срцу да се изгради свето здање посвећено заштитнику, светом Георгију. Познато је да су, прије неколико деценија, рађале се идеје и тражили евентуални локалитети за изградњу цркве. Идеје су добиле реалне основе остварења у садашњем времену, када се породице почеше окупљати кроз саборе и када се формирало Удружење.
Удружење „Шиповци“ формирано је у јулу 2010. године. Статутом Удружења су дефинисани задаци, међу којима су и активности подршке и помоћи Српској православној цркви, задужбинарство, донаторство и ктиторство. Тако се вишедеценијска жеља и визија почела претварати у стварност, јер се сусрела са урбанистичким плановима Невесиња.

ИЗГРАДЊА ХРАМА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА НА ВЈЕНЧАЦУ

Од иницијативе за задужбинарство цркве, коју су Шиповци објелоданили 12. августа 2010. године, на Првом сабору братства, није прошло много времена да се ангажују сви неопходни ресурси са циљем реализације идејног пројекта. Са Божјим благословом, Епископ Григорије је 19. октобра 2010. године именовао Одбор за изградњу храма Светог великомученика Георгија, у оквиру обнове средњовјековног Вјенчац града у Невесињу. Поред Шиповаца, у одбор за изградњу Храма, именован је свештеник Зоран Илић, начелник Општине Невесиње Бранислав Миковић (послије је његову улогу преузео Момчило Шиљеговић) и Милош Капор – начелник Одјељења за урбанизам општине Невесиње.

blagoslov
Након завршетка свих припремних активности, радови на градњи цркве су почели 24. августа 2013. године. Пред Ђурђиц, тачније 13. новембра 2013. године, завршени су радови армирано-бетонске конструкције. Чим су временске прилике дозвољавале, радови су се одвијали, јер је већ био зацртан слиједећи циљ – освештање темеља цркве, о наредном Ђурђевдану.

ЗВОНО – ПОКЛОН БРАТСТВА ЦЕРОВИЋА

Братство Церовића је даривало звоно, чак и прије почетка градње цркве. То је имало код Шиповаца немјерљиву покретачку снагу у градњи светог здања. Поред позива на молитву свих вјерујућих људи из Невесиња, звоно својим одјеком са Вјенчаца симболизује и окупљање родственика.

На звону пише:
МОЈОЈ БРАЋИ ШИПОВЦИМА
ДА СЕ СРПСТВО ДИЧИ С ЊИМА
ДАРОДАВАЦ ХАЏИ БРАНКО ЦЕРОВИЋ

sl3

 

ОСВЕШТАЊЕ ХРАМА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА

Дана 03. маја 2014. године у присуству великог броја вјерника и грађана Невесиња, руководства Општине, братства Шиповаца и Церовића, на Вјенчац граду, епископ Захумско-херцеговачки и приморски Г. Григорије, са свештенством из невесињске парохије, освештао је темеље цркве Светог Великомученика Георгија. Том приликом, исказујући радост због изградње јединственог православног здања, Епископ је Невесиње означио као чудесно поље, а Вјенчац једно од најљепших мјеста у Херцеговини.
Након нешто више од годину дана, изграђена је богомоља од камена и дрвета, од материјала сличним оним из средњовјековног периода. Примјерено данашњем времену, на локалитету гдје је вјероватно и постојала црква, направљен је црквени садржај са свјетовним елементима: платформама са слаповима, фонтанама, услужни објекат са санитаријама и угоститељски објекат.
Након 552 године, што је сигурно тачан податак ако узмемо у обзир период од 1463. године до данас, на Вјенчацу није звоно зазвонило, нити је хришћанска молитва служена. То се догодило, сада, изградњом новог храма.

sl5
У Невесињу, на Вјенчацу, 09. августа 2015. године, на дан светог великомученика Пантелејмона и светог Климента Охридског, Његово Преосвештенство епископ Захумско-херцеговачки и приморски господин Григорије, освештао је новоизграђени храм посвећен светом Георгију. Епископу су, уз свештенство епархије, саслуживали: јеромонах Андреј, замјеник ректора призренске богословије, свештеници Славиша Шањић из Париза, Небојша Ракић из Крагујевца и Станислав Дурић из Финикса. Литургију су својим појањем увеличали ученици призренске богословије, који су тих дана са својим професорима били гости епархије. Пред више од хиљаду вјерника Невесиња, Херцеговине и других крајева, обављен је чин освештања храма, након чега је наступио свенародни сабор и весеље, уз пјесму и трпезу љубави.

grigorije00
Епископ Григорије је у својој бесједи, између осталог, рекао: „Господ говори о томе да уколико човјек има вјере колико зрно горушичино моћи ће и горе да премјешта. Тако су и данас овдје нешто слично, у маломе догађа. Ову малу гору, једно братство, невесињско братство Шиповаца, помјера и премјешта. И то је не премјешта с једног мјеста на друго, него из времена у вјечност. Премјешта је из смртности у бесмртност. Градећи овај храм, и данас освећујући га, ми сви заједно чинимо управо оно што пише у Светом јеванђељу, доказујемо да имамо вјере, макар колико је зрно горушичино, а кад имамо макар толико вјере онда можемо да преображавамо и гору и град и земљу и крај. Ових дана, браћо и сестре, био сам овдје и све је изгледало немогуће. Изгледало је немогуће да се до данас ишта учини, да се заврши овај посао, а јутрос изгледа све као да је грађено годинама. Зашто? Зато што су људи имали вјере и зато што се све у овом свијету и у овом вијеку гради вјером…“

Изградња цркве је први корак у оквиру изградње комплекса Вјенчац града, као дар Невесињу и невесињском народу. Епископ Григорије је благословио да се изгради пирг Светог Димитрија, заштитника Невесиња. Слиједи ископавање остатака тврђаве, односно пројекат ревитализације тврђаве са новим садржајима примјереним садашњем времену. На мјесту гдје се спајају духовно и свјетовно, изградњом нових садржаја на локалитету Вјенчаца, чиниће исти јединственим духовним, историјским, туристичким и економским комплексом.

Братство Шиповацa захваљује Епископу Григорију и Епархији захумско-херцеговачкој и приморској, општини Невесиње, донаторима и приложницима, извођачима радова, трудбеницима и свим људима добре воље који су на било који начин помогли у изградњи Храма светог Георгија на Вјенчацу.

Храм ће се довршавати у градњи, обнављати, уређивати, и живјети на радост Господа и свеца ком је посвећен, на радост свих нас, Невесиња, Херцеговине, српских земаља и српског рода!

grb

ЗАДУЖБИНА НА ВЈЕНЧАЦУ

Овдје, под сјенима часног крста,
гдје је радост васкрслога Христа
и гдје истински свето сунце сија
земљом светих Саве и Василија.

Путем се ходи и историја пише
и ствара траг који вјечно дише,
па се светијом чини земља ова
са дјелима српскијех соколова.

Записа се у књигама Божја воља
да се гради још једна богомоља,
која ће сијати над земљом овом
и зборити јеванђељским словом.

У Невесињу, славом овјенчаном,
освети се здање Божјом истином,
овдје, гдје живи понос и чојство
и слави српство и свето Тројство.

Пјевају звона са Вјенчаца града
и одјек је њихов живот и нада,
из цркве кличу хорови вјерника,
свештеника и часних владика.

Радује се небо и сви наши преци
јер слави се Господ и сви свеци.
Прохуја небом пјесма к’о олуја:
„Слава вишњем Богу! Алилуја!“

Хвала Богу, имамо свето здање
за задужбину и роду радовање.
Да Бог живи у свој снази и моћи
и да свети Ђорђе буде у помоћи!

 

За Слободну Херцеговину
текст и фото: Велибор Шиповац

Више детаља о Вјенчац граду и храму Светог Георгија можете видјети овдје



ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар