Вече ћириличне калиграфије: Љепота која подстиче да се вратимо нашем писму

Вече ћириличне калиграфије: Љепота која подстиче да се вратимо нашем писму

  • Културни центар и Српско удружење „Ћирилица“ Требиње приредили су вече ћирилице и ћириличне калиграфије – на којем је представљена изложба калиграфских радова, приказана видео-презентација о историји ћириличног писма, али и указано на значај очувања ћирилице кроз јавну употребу и навике писања.

kaligrafija

Изложба „Свјетлост ћирилице“ у Галерији Културног центра вечерас је представила двадесетак радова умјетничке калиграфије ћириличног писма седам аутора, коју је приредила лектор и калиграф Татјана Јанковић, један од оснивача Школе ћирилице „Свети Јован Владимир“ из Београда.
Јанковића је истакла је су управо захваљујући калиграфима нашег средњег вијека, „њиховом прегалачком раду и крхким писаљкама“ очувано ћирилично писмо до данашњих дана, те да је та средњевјековна писана баштина данас темељ и подстицај за стваралаштво наших модерних умјетника у калиграфији.
„Калиграфски рад наше умјетничке групе инспирише управо љепота наших средњевјековних рукописа. Радовима и изложбама настојимо да ту љепоту и драгоцјеност подијелимо са људима. Наше калиграфије писане су на начин како су то радили и средњевјековни писари – на пергаменту, трскама или гушчијим пером, а са избором текстова из наше богате културне баштине и лијепе књижевности“, рекла је Јанковићева.
Она је додала да је упркос томе што је одавно изгубила своју примарну функцију, постајући тек форма ликовног изражавања, калиографија веома важна и за модерно доба, јер је захваљујући умјетности лијепог писања моделована „типографија, област графике која се бави израдом фонтова у информатици“.
На предавању о ћирилици, књижевник и публициста Јања Тодоровић истакла је да је „ћирилица душа српског народа“ и његова „аутенитична духовна баштина“, али да она данас „драгоцјеност на коју често заборављамо, одбацујемо је или препуштамо другима – да је присвајају као своју традицију“.
Он је упозорила да је ћирилица, упркос томе што је у Србији по уставу званично писмо, данас маргинализована, о чему најбоље свједочи процјена да се у српској престоници Београду – у укупној јавној употреби језика, од медија до рекламних натписа, на ћирилично писмо односи свега 10% написаног.
41
„Циљ свих нас који су чувари ћирилице је да оваквим програмима подстичемо наш народ да наше национално писмо користи у свакодневној употреби, не само као појединци, већ и као институције, установе културе, као писци и ствараоци у свим областима, да љепоту и особеност ћирилице користимо чак и у туристичке сврхе, али и да је свијету прикажемо у најљепшем и најаутентичнијем свјетлу“, истакла је Тодоровићева.
На вечери посвећеној ћирилици приказана је и ДВД презентација „Култура ћирилице“, аутора публицисте Душана Тодоровића, којом је представљена историја ћириличног писма – од најзначајних писаних споменика наше културне баштине до савремене употребе ћирилице, али и политичких прогона овог писма.
На крају програма посјетиоци су имали прилику да се кроз демонстрацију калиграфа Татјане Јанковић упознају са техникама ћириличног „краснописа“, а још једна радионица калиграфије биће одржана сутра од 21 час, у башти хотела Платани, са презентацијом на видио зиду љетне баште.
Извор. Радио Требиње / Р.С.

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина