НАСЛОВИ

УНЕСКО: Стећци уврштени на Листу свјетске баштине


  • Након шестогодишњег процеса кандидовања, 30 некропола стећака са подручја регије уписано је на Листу свјетске културне баштине.

 

un7

На самиту УНЕСКО-а у Истанбулу донесена је одлука о упису стећака на Листу свјетске културне баштине.
На листи се налази укупно 30 некропола, од којих се 22 налазе на територију Босне и Херцеговине, по три на подручју Србије и Црне Горе и двије на територију Хрватске.

Процес припремања докумената за упис на УНЕСКО листу трајао је шест година, а почео је у Сарајеву 2009. године, потписивањем писма намјере о заједничкој номинацији између Босне и Херцеговине, Србије, Хрватске и Црне Горе.

Иако је панел Икомоса дао критички интонирано мишљење на достављену документацију, пројекат је изведен на дискусију и донесена је позитивна одлука.
У образложењу је, између осталог, похваљена заједничка сарадња земаља, што се доживљава и као дио процеса помирења.

У образложењу одлуке наведено је да се мора повести посебна брига о правилној конзервацији стећака, јер се многи налазе у запуштеном стању и препуштени су небризи.
Уписом на Листу свјетске културне баштине некрополе са стећцима ће бити сачуване од даљњег пропадања и уништења.

Средњовјековни споменици

На подручју Босне и Херцеговине налази се бројчано највећи број стећака, њих приближно 60.000.
Према евиденцији државних завода за заштиту споменика, на подручју Србије налази се 4.100 стећака, на подручју Хрватске 4.400 и на подручју Црне Горе 3.500 стећака.

Научно прикупљање и обрада стећака почела је с доласком Аустро-Угарске на подручје Босне и Херцеговине, а центар свих активности био је Земаљски музеј у Сарајеву, у чијем се дворишту и данас налазе умјетнички најврједнији стећци.
Стећци су средњовјековни надгробни споменици украшени рудиментарним сликама Најчешћи мотиви који се појављују на стећцима су прикази људи.

За умјетничку и културну традицију Босне и Херцеговине значајни су и написи – епитафи – који се, у правилу, налазе на стећцима.
Стећци су јединствен духовни, умјетнички и културни феномен, својствен само подручју земаља Босне и Херцеговине и њеног окружења.

Иако се дуго времена покушавало стећке повезати с ренесансним умјетничким дјеловањима на подручју западне Европе, истраживања су показала да ништа слично није забиљежено на другим мјестима.
Највећи број стећака подигнут је у периоду између 13. и 16. вијека, а најзначајнија некропола ових споменика смјештена је у Радимљи код Стоца, гдје се налази 133 веома добро очувана стећака.

Од Стоца до Пријепоља

Некрополе у Босни и Херцеговини налазе се на сљедећим локацијама: Радимља, Столац; Грчка главица, село Бискуп, Коњиц; Калуфи у Крековима, Невесиње; Борак, село Бурати, Рогатица; Мацуље, Нови Травник; Дуго поље на Блидињу, Јабланица; Гвозно, Калиновик; Гребнице, Радмиловића Дубрава, село Баљци, Билећа; Бијача, Љубушки; Оловци, Кладањ; Мрамор у Мусићима, Олово; Кучарин у Хранчићима, Горажде; Бољуни, Столац; Долови, село Умољани, Трново; Лубурића поље, Соколац; Поткук у Битуњи, Берковићи; Бечани, Шековићи; Мрамор у Врбици, Фоча; Ченгића Бара, Калиновик; Равањска Врата, Купрес.

Некрополе у Хрватској налазе се на сљедећим локацијама: Велика и Мала Црљивица, Циста Велика; Дубравка/св. Барбара, Конавле.
Некрополе у Црној Гори налазе се на сљедећим локацијама: Грчко гробље, Жабљак; Бара Жугића, Жабљак; Грчко гробље, Плужине.

Некрополе у Србији налазе се на сљедећим локацијама: Мраморје, Перућац, Бајина Башта; Мраморје, Растиште, Бајина Башта; Грчко гробље, Хрта, Пријепоље.

ИЗВОР: Ал Џазира



ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



О аутору

Оставите коментар