УНЕСКО: Стећци уврштени на Листу свјетске баштине

УНЕСКО: Стећци уврштени на Листу свјетске баштине

  • Након шестогодишњег процеса кандидовања, 30 некропола стећака са подручја регије уписано је на Листу свјетске културне баштине.

 

un7

На самиту УНЕСКО-а у Истанбулу донесена је одлука о упису стећака на Листу свјетске културне баштине.
На листи се налази укупно 30 некропола, од којих се 22 налазе на територију Босне и Херцеговине, по три на подручју Србије и Црне Горе и двије на територију Хрватске.

Процес припремања докумената за упис на УНЕСКО листу трајао је шест година, а почео је у Сарајеву 2009. године, потписивањем писма намјере о заједничкој номинацији између Босне и Херцеговине, Србије, Хрватске и Црне Горе.

Иако је панел Икомоса дао критички интонирано мишљење на достављену документацију, пројекат је изведен на дискусију и донесена је позитивна одлука.
У образложењу је, између осталог, похваљена заједничка сарадња земаља, што се доживљава и као дио процеса помирења.

У образложењу одлуке наведено је да се мора повести посебна брига о правилној конзервацији стећака, јер се многи налазе у запуштеном стању и препуштени су небризи.
Уписом на Листу свјетске културне баштине некрополе са стећцима ће бити сачуване од даљњег пропадања и уништења.

Средњовјековни споменици

На подручју Босне и Херцеговине налази се бројчано највећи број стећака, њих приближно 60.000.
Према евиденцији државних завода за заштиту споменика, на подручју Србије налази се 4.100 стећака, на подручју Хрватске 4.400 и на подручју Црне Горе 3.500 стећака.

Научно прикупљање и обрада стећака почела је с доласком Аустро-Угарске на подручје Босне и Херцеговине, а центар свих активности био је Земаљски музеј у Сарајеву, у чијем се дворишту и данас налазе умјетнички најврједнији стећци.
Стећци су средњовјековни надгробни споменици украшени рудиментарним сликама Најчешћи мотиви који се појављују на стећцима су прикази људи.

За умјетничку и културну традицију Босне и Херцеговине значајни су и написи – епитафи – који се, у правилу, налазе на стећцима.
Стећци су јединствен духовни, умјетнички и културни феномен, својствен само подручју земаља Босне и Херцеговине и њеног окружења.

Иако се дуго времена покушавало стећке повезати с ренесансним умјетничким дјеловањима на подручју западне Европе, истраживања су показала да ништа слично није забиљежено на другим мјестима.
Највећи број стећака подигнут је у периоду између 13. и 16. вијека, а најзначајнија некропола ових споменика смјештена је у Радимљи код Стоца, гдје се налази 133 веома добро очувана стећака.

Од Стоца до Пријепоља

Некрополе у Босни и Херцеговини налазе се на сљедећим локацијама: Радимља, Столац; Грчка главица, село Бискуп, Коњиц; Калуфи у Крековима, Невесиње; Борак, село Бурати, Рогатица; Мацуље, Нови Травник; Дуго поље на Блидињу, Јабланица; Гвозно, Калиновик; Гребнице, Радмиловића Дубрава, село Баљци, Билећа; Бијача, Љубушки; Оловци, Кладањ; Мрамор у Мусићима, Олово; Кучарин у Хранчићима, Горажде; Бољуни, Столац; Долови, село Умољани, Трново; Лубурића поље, Соколац; Поткук у Битуњи, Берковићи; Бечани, Шековићи; Мрамор у Врбици, Фоча; Ченгића Бара, Калиновик; Равањска Врата, Купрес.

Некрополе у Хрватској налазе се на сљедећим локацијама: Велика и Мала Црљивица, Циста Велика; Дубравка/св. Барбара, Конавле.
Некрополе у Црној Гори налазе се на сљедећим локацијама: Грчко гробље, Жабљак; Бара Жугића, Жабљак; Грчко гробље, Плужине.

Некрополе у Србији налазе се на сљедећим локацијама: Мраморје, Перућац, Бајина Башта; Мраморје, Растиште, Бајина Башта; Грчко гробље, Хрта, Пријепоље.

ИЗВОР: Ал Џазира

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина