У сусрет промоцији књиге Миле Михајловић: За српску војску- једна заборављена прича


  • У Требињу 18. августа у 20.30 часова у Музеју Херцеговине одржаће се промоција књиге „За српску војску- једна заборављена прича“ ауторке Миле Михајловић. Из овог текста сазнаћете зашто је пожељно доћи на ову промоцију

mila

Књига је једина постојећа архивска грађа о евакуацији српске војске из Албаније у зиму 1915/1916. године. Апсолутно је јединствена, урашена у двојезичном издању (на српском и на италијанском језику), у свега 1.000 копија, а обогаћена је са око 100 оригиналних, монументалних фотографија. Међу њима је и неколико фотографија Херцеговаца и Бокеља, добровољаца организованих у 4 батаљона у саставу црногорске војске, а које је краљ Никола са положаја прве повукао пред повлачење и послао да се прикључе српској војсци у Скадру и у Медови, знајући шта би им се десило да допадну Аустроугарима у руке.

Покровитељ књиге је Њ.К.В. Александар II Карађорђевић.

Представљањем ове књиге, Италија је прошле године званично отворила обележавање Стогодишњице почетка Великог рата. Свечаност је обављена у Олтару Отаџбини у Риму, а у присуству Министра одбране Италије и Министра одбране Србије, те оба начелника Генералштаба војске, Италије и Србије.

Књига је прошле године проглашена за издавачки подухват године на Међународном салону књиге у Торину, а за њу је ауторка Мила Михајловић добила и специјалну награду жирија италијанске књижевне награде „Черуљо“.

 

 

Сажетак из књиге: За српску војску- једна заборављена прича

У јеку зиме 1915/1916. године, Српска војска у клештима армија Централних сила, присиљена на повлачење у пратњи масе народа, на албанским обалама Јадрана спасена је величанственом хуманитарно-војном операцијом италијанске Краљевске ратне морнарице, уз учешће француских и енглеских бродова, те пребачена на другу обалу мора. Италија, медју свим савезницима, поднела је готово целокупан терет и одговорност подухвата. Од 12. децембра 1915. па до 29. фебруара 1916. године, италијанска морнарица је из Албаније евакуисала 260.895 српских војника и избеглица, 24.000 аустријских војника – заробљеника Српске војске, 10.153 коња, 68 топова и 300.000 тона хране и материјала. Са војском је евакуисана и српска влада, војни врх, краљ Петар И Карађорђевић и регент Александар И. Обављено је 248 пловидби и употребљено 350 лађа. У истој операцији, евакуисано је и 6.000 црногорских војника и краљ Никола И са породицом.
Подвиг италијанске морнарице остао је скоро непознат, иако је у покушају екстремног спасавања српског и црногорског народа и због части и достојанства савезништва, Италија, међу свим савезницима, поднела готово целокупан терет и одговорност подухвата.
Ова поморска операција може да се упореди са оним што се догодило током Другог светског рата између 25. маја и 3. јуна 1940. у Денкерку на северу Француске, када је евакуисано преко 300.000 енглеских и француских војника. Та евакуација била је одлучујућа за победу Савезника, баш као што је то била ова, обављена током зиме 1915/1916. После дугих година исцрпљујућих рововских борби, тек је Српска војска, у јуришу 15. септембра 1918, успела да пробије Солунски фронт и да у незадрживом напредовању одлучи победу у мање од два месеца. Али те војске победе не би било, да пар година раније, на обалама Албаније није било италијанске Краљевске морнарице да јој пружи руку и превезе је до спаса.
Истовремено, евакуација Српске војске и народа представља претечу, анте литерам данашњих „хуманитарних операција“ и још увек остаје забележена као најзначајнија и најсложенија операција пружања међународне помоћи и спаса свих времена.
Одлука да се, обележавајући стогодишњицу од избијања Првог светског рата, подсетимо на овај херојски чин и одамо почаст онима који су властити живот положили да би спасли на стотине хиљада цивила и војника, најбољи је начин да се дочара неизмерна трагедија рата, чак и онда када се из ње рађају величанствене епизоде солидарности и пријатељства.


ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар