ТРИЈЕБАЊ - наш жртвеник зарад покајања

ТРИЈЕБАЊ – наш жртвеник зарад покајања

„ Ливаду не чини један откос, нити је може уништити једна косидба. Што је за ливаду један откос, то је за народ једна битка или морија. Народ ниче у таласима и пада у откосима смрти као трава, али опет прораста све гушће земљу и буја у новим нараштајима. Запамти, чедо моје, наша гробља су најсветлији биљези нашег народа и најсветији граничници наше домовине. Ако ти нико жив не може казати докле допире твоја земља и твоја баштина, потражи кости и гробове и мртви ће ти истину казати. ”

Завјештања Великог жупана српског Стефана Немање свом сину Светом Сави

Тријебањ

 

Као што је људски праотац Адам, изневјеривши заповјест свог доброг Оца био прогнан из благородних вртова и са рајских ријека, у сурову природу гдје га је лаж окруживала, а непријатељство у свему лице сузама квасило, такво завјештање је остало и његовим синовима .

И Срби када год падоше у гријех започе њихов изгон из плодних долина и са зелених ријека на којима су млинице мљеле жито за хљеб насушни. Изгоњени су и изгоне се до данас. Тако ће бити, кажу Свети, док се не покају.

У доњој Херцеговини, у срцу старог Хума, надомак данашњег Стоца, под небом стоји српски жртвеник. Село Тријебањ. У њему се Бог на Србе разгњеви и допусти њихово тријебљење. Но не одрече их се!

О древности овога села зна се толико, да докле ичег записаног има оно постоји и обнавља се на нечем још старијем и древнијем. Само име села настало је од старосрпског коријена треб, а значи мјесто жртве, жртвеник, тамо гдје се приноси жртва. Наставак ове далеке традиције коју име свједочи, сачувало је старо-римско насљеђе на овом простору. Управо у селу Тријебањ пронађен је жртвеник најузвишенијег римског бога Јупитера. Тријебањски Јупитеров жртвеник био је висок 98, а широк 40 цм, а на горњем знатно оштећеном дијелу имао је натпис:

Iovi Optimo Мaximo
Publius Aelius Seve
rus Libenter Posiut

тријебањ 01
Но Римљани бише и одоше, а онај ко их је дочекао ту и оста, јер сваки освајач иде својој кући, само на спрженом огњишту опстаје ко се на њему роди. Касније се Тријебањ помиње као средишњи простор насљедне баштине средњовјековне српске владарске породице Милорадовић-Храбрен. На темељима храма из 13. в., 1534. г., војвода Радоје Храбрен Милорадовић подиже своју задужбину, православни храм Св. Николе и ослика га живописом, а његова ктиторска фреска била је на јужном зиду цркве, изнад његове гробнице. Иначе благородни Милорадовићи-Храбрени оставише бројне задужбине на овом простору староставне жупе Дубрава, а круна њихове благодарности и задужбинарства је манастир Житомислић, српско небеско жито и православна духовна мисао у долини Неретве.

Са пропашћу српске државе и ова племићка породица паде у ропство и крену у сеобе, тако да стигоше и до Санкт Петербурга. Али не заборавише Хум и изродише ново племство које задржа знамење српског достојанства – Храбреновића од Дубраве. Успут да се зна, једна од посљедњих њихових кћери умрла је прошле године у Њемачкој, војвоткиња Александра Милорадовић фон Крој.

Црква Св. Николе у Тријебњу, сљедећи пут је обновљена 1701., а њен ктитор је био богати трговац из Мостара Симо Милићевић, а то су наставили и његови потомци до када их је дотицало. Писана дозвола за обнову цркве од тадашњих турских власти, чувана је у манастиру Житомислићу.

Но да је овај храм Богу посебно мио, касније ће се то показати, доказ је био дар да овдје своју прву Божију службу принесе Свети Василије Острошки и Тврдошки. Иначе, прва парохија Св. Василија је била село Мишљен ( Банчићи) – гдје се данас налази црква у његову славу.

Наредна година која је битна за Божији жртвеник у Тријебњу је 1938., тада многобројни српски народ овога краја подиже за то вријеме красни и високи звоник, како је забиљежено, у славу мученичке смрти Краља Југославије Александра I Ујединитеља.
А онда наступи вријеме велике пропасти.

тријебањ 02

Поред цркве се налази шест стећака, чије су плоче украшене мачевима и штитовима. Околина је такоће прекривена бројним средњовјековним гробљима. На овом крсту је записано “ Асе лежи Љубо Вуксановић.“ Старост је датирана на XV в.

У Видовданском покољу ( 26. – 28. јуна) 1941., усташе овога краја страшним геноцидом испразнише села и градове, а напунише јаме и ријеке. Пописом становништва 1991.г., у Тријебњу је забиљежено двоје Срба! Но и то је било много.

У рату 1992. – 1995., преостали су протјерани, а црква Св. Николе је у страсној мржњи паљена и уништавана, да би у јесен 1996., по потписаном миру и минирана. Толико о миру. Тада су уништене најстарије фреске у БиХ и храм који је био национални споменик културе.

2007. г. малобројни Срби, који су се вратили у околна села, започели су обнову храма и подигли су звоно на онај звоник који бјеше грађен у славу убијеног краља, симбол некадашње српске снаге и слоге. У Тријебњу су данас два српска домаћинства.

Ту су Срби још, чекају да Господ опрости и прихвати српску многодушну жртву са жртвеника у Тријебњу. Да престане тријебљење са требника у Хуму. Да Срб васкрсне!

Аутор: Горан Лучић
Извор: Слободна Херцеговина

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина