Tanja Bošković: Divim se Trebinju

Tanja Bošković: Divim se Trebinju

  • „Sve nagrade ovog sveta sam dobila već samim tim što celi život radim posao koji volim“, istakla je Tanja Bošković, doajen srpskog i jugoslovenskog glumišta.

tanja-i-suncica

 
Jedna od najboljih filmskih i pozorišnih glumica na našim prostorima, Tanja Bošković, došla je sinoć u Trebinje kako bi prisustvovala otvaranju 4. Festivala mediteranskog i evropskog filma i tom prilikom uručena joj je nagrada „Zlatni platan“. Glumica je istakla da je veoma srećna što je dobila ovu nagradu, ali i da je nosilac svih nagrada na ovom svijetu – samom činjenicom da radi posao koji voli.
„Preko 40 godina radila sam sa divnim ljudima najlepši posao na svetu, trudila se, stradavala, uzletala i padala kao i svaki normalan čovjek. Da, i srećna sam kad pomislim da je sve to imalo rašta i da je sve to nekoga možda usrećilo. Eto, toliko nagrade znače. Mogao je i neko bolji, pametniji, talentovaniji od mene da dobije to isto, ali ja ću smatrati da sam još jedan kamičak u toj niski“, kaže Boškovićeva.
Na koju vašu ulogu ste najponosniji?
– Mi uloge na filmu dobijamo, ne možemo ih izabrati. U pozorištu mogu i da izaberem po koju ulogu, ali na filmu možete samo ili da prihvatite ili da odbijete ulogu. Veoma su retki oni srećnici koji mogu da kreiraju svoje uloge. Uloga Lili iz Balkan ekspresa mi je verovatno najdraža, ali sve moje uloge imale su smisla u tom rastu koji je bio logičan. Ima nekih uloga gde sam volela atmosfere u kojima su snimane. Veoma sam volela što sam radila sa Lolom Đukićem i sa Mijom Aleksićem, sa Milenom Dravić. Smejali smo se tada, 36 dana, do padanja u nesvest. To su bile lepe atmosfere.
A kakav je vaš odnos prema pozorištu?
– Pozorište mi prija iznad svega. To i jeste moja sredina. Da nije bilo pozorišta ja na filmu nikada ne bih uspela. Pozorište je prava pripadnost. Tu se razvija dar i tu se stvori prava porodica koja vam omogući da tu osetljivu dušicu prenesete i na film. U pozorištu živite. U pozorištu delite život sa ljudima oko vas. Ansambl smatram da je strahovito važna stvar gde stasavate. Ne može se izaći sa akademije kao gotov glumac i sve odmah znati. Prosto – ne može. Ne postoje na akademiji predmeti koji vas osposobavljaju da savladate, na primer, mjuzikl. Da biste odigrali dobre mjuzikle, potrebna je ogromna snaga, ogromno znanje, strahovit trening i tako dalje. U drami, takođe. Duhovno uzrastanje je bitno. Neophodne su nam i Julije i Ofelije. Bez njih se ne može. A isto tako mora postojati iskustvo da bi se odigrala Šarlota u Jesenjoj sonati. Ne može to da odigra neko mlad jer ne zna o čemu se radi.

tanja-boskovic

Kojim rediteljima ste u najvećoj mjeri poklanjali svoje povjerenje?
– Ja to nisam mnogo birala. Inače, ne volim zanimanje reditelj. Mislila da su to potpuno suvišni ljudi u pozorištu. Dok nisam srela prave, ozbiljne koji se bave i nečim drugim a ne samo odnosima na sceni, ne samo aranžiranjem. Oni koji zaista promišljaju o stvarnosti o kojoj se govori su retki i neobični. Nije mi bilo lako, moram da kažem. Volim pobunu, ali ne volim epohalne stvari. Radila sam sa Jušom Ristićem i to je jedan važan trenutak u mom životu kada sam videla nešto što nisam očekivala. On je drugačiji od svih sa kojima sam radila. On ima neku generalnu viziju.
Kada se pominje ime Tanja Bošković ne misli se samo na veliku filmsku i pozorišnu divu nego i na vanserijsku prirodnu ljepotu? Koliko vam je ona pomogla, odnosno odmogla u karijeri?
– Lepota dolazi sa mirom. I kad se oslobodite svega negativnog. Ja sam služila lepoti celi život. Lepota mi je uzbudljiva. Ponekad ima dana kada jesam lepa, ali ima dana i kad nisam. Zdravlje je moja lepota. Pomogla mi je u tom smislu. Ja sam „zdrava krava“. (smijeh) I da, voljela sam fizički da radim. Moji poslušni mišići i moje poslušno telo zaslužno je za to što sam mogla da igram deset godina svaku veče u mjuziklu ogromne uloge. Tu je zaslužna moja ljepota. I na tome hvala mojim roditeljima, to ima veze mnogo sa genetikom. Oni su živi do dana današnjeg, pevaju, zdravi su. I nadam se da ću i ja imati tu vitalnost koju oni imaju. Gledam mlade žene kako misle da je lepota u silikonima i pomadama. A grdno se varaju. Od Boga dobijate to što dobijate. Zavisti za to što sam lepa ima, ali iskreno, u ovim godinama – baš me briga!
Nedavno ste i svoju vitalnost pokazali u „Plesu sa zvezdama“?
– Da. Pozvali su me i rado sam prihvatila jer je to za mene bio veliki izazov. Kad neko od 60 i kusur godina odluči da pleše druge žanrove koje do sada nisam znala. Čula sam kada su neki ljudi rekli : „Ma ne može ona to, ipak joj je 60 godina“. Odmah sam se zainatila i rekla da ću probati – pa makar crkla. Nije bilo lako, nekad sam po deset časova igrala, ali sam sačuvala pluća, srce. Trpim opterećenja kao da mi je 30 godina.
Kako izgleda privatno dan Tanje Bošković?
– Ustajem, zaista, veoma rano. Između četiri ujutru i sedam časova. Kako kad. Prvo pijem kafu, pušim i mislim. Smišljam šta ću tog dana, razmišljam šta sam radila juče i kako da ono što nije bilo dobro popravim. I onda počinje taj rad, svakodnevni, običan. Ja sam obična žena, koja voli urednost u kući i oko kuće. Ja sam i sestra i majka i kćerka i prijatelj. Uvijek ima posla i uvijek ima nešto da se radi. Heklajte, vezite, pletite, radite nešto šti vidite kako raste. Kuvajte, nahranite čeljad. Pravite, stvarajte, širite ljepotu oko sebe. Beogradu nedostaje nekoliko žena kao što sam ja. Ako ništa, da uzmemo metle, četke i vodu, da operemo grad. Divim se Trebinju, vaš grad je čist, umiven. Zahvaljujući klimi, ali zahvaljujući ljudima koji ne prave đubre. Alal vam vera na tome. Ovde imam velike prijatelje i ima mnogo stvari koje me vežu za Trebinje i rado ovde boravim.
Ova godina nije bila dobra za Srbiju. Ovaj svijet napustile su najveće glumačke legende. Koliko vam to teško pada?
– Jako teško. Otišli su potpuno neočekivano, bukvalno vam je iščupan komad duše. Sa druge strane, razljutim se na sebe, zašto nemam oči da vidim da oni postoje, da su oni tu, da nas čuvaju, da brinu o nama. Treba da se molim za njih jer se i oni mole za nas. Fali mi da se oslonim na njih da se malo odmorim. Oni su naši anđeli čuvari…

Sunčica Pešić / Radio Trebinje

PIŠI ĆIRILICOM: Tekstove sa portala Slobodna Hercegovina, uz obavezno navođenje izvora i link, mogu da prenose samo oni sajtovi koji koriste srpsko pismo
O autoru

Ostavite komentar