МИЛАНА БАБИЋ: Стазе поред храма

Иза мене је храм. Више од пола мог живота, немира и олуја, преиспитивања и тражења, бола и радости, уздаха, осмијеха и суза, узидано је у овај камен. Нигдје човјек не може тако окусити границе својих мисли и жеља као у мјестима молитве. Затвори ли се у себе, не поди...