ХУМСКИ ЗАПИСИ: Што ме море мисли моје

Не знам за вас али мени се све чешће дешава да идући новосадским асфалтом, под ногама осјетим Херцеговачки камен. Шкрипи, боде и нагони ми сузе на очи. Сваки дан на путу од посла до куће, ја сам у мислима тамо! Гле, видим мајку како вари варенику, чујем негдје у позадини гангу...