Svuda pođi, kroz Nevesinje prođi

Svuda pođi, kroz Nevesinje prođi

  • Kuda god da krenete, Nevesinje vam i nije baš usput, obično u njega idete namjenski. Put do njega je u najmanju ruku katastrofalan. A zašto baš Nevesinje, mnogi me pitaju?

Pored toga što je Nevesinje rodno mjesto moje majke, i što odlazim u njega od kad znam za sebe, u njega sam se zaljubila na drugi pogled. Uvijek me je fascinirao put, jer iz Beograda ima boga mi da se klackate do njega. Vozački sam položila u Vojvodini, ali pravi vozački ispit sam položila vozeći do Nevesinja. Tu sam se i zaljubila u našu krivudavu Hercegovinu, a majka je dala pozitivnu ocjenu za vožnju.
Nemojte da vas obeshrabri što nema putokaza do najljepšeg jezera, jer jeste draž u tome da se malo sami pomučite.

Doduše, ako krenete da tražite Ovčiji brod, most, koji je jedna od atrakcija Nevesinja, sagrađen još za vrijeme otomanske vladavine, zaboravite. Osim ako ste ludi avanturista poput mene. Dalje se prošetajte do Vjenčac grada, odakle se Nevesinje najljepše vidi.Ako ste navijač Partizana, nemojte da vas demorališe što se nalazite u gradu Zvezdaša. Nevesinje ne navija za Zvezdu, Nevesinje voli i istinski živi za Zvezdu. Hotel u centru Nevesinja se urušava, tuga je koliko sam jedva čekala da porastem da bih konačno i ja izlazila u hotel.

Danas nažalost predstavlja, za mene, svu onu ruševinu koju smo preživeli i koja je simbol nekih prošlih vremena. Nemojte da vas i to demorališe, jer najljepše tek slijedi. Družite se, razgovarajte sa bilo kim, ljudi su onaj najdivniji biser ovog grada. Klima je u ovom delu surova, pa su i ljudi nekako hladniji i distanciraniji od onih na koje smo navikli. Kao i za jezero, kada pronađete put, upoznaćete najdivnije ljude , sa najvećim srcem koje sam upoznala. Moći ćete da plešete na sred ulice u jedan posle ponoći, uz “Prljavi ples“ i možda ćete izgledati smiješno, ali vjerovatno će vam prići neko da vas zamoli da ga naučite da pleše.

I tu će vam postati jasno zašto ipak Latino frajeri imaju najbolji osjećaj za ritam. Moći ćete da pričate i sa prodavačicom u pekari, i na tvoje baljezganje još će se i nasmijati. Naravno da mi je rekla da su Hercegovci najbolji muževi za ženu, i da me je razumjela tek onda kad sam rekla da sam Ivkuša iz Drežnja.

To je ta valjda čuvena rečenica koja pali kada se bacim u filozofijumalo više nego obično. I naravno kada to sve prođe, i ujutru dođeš sebi, spakuješ se i pravo kod “Radana“ na jagnjetinu, jer pored čuvenog Moska,ovo je pečenje provjereni melem za dušu. Naravno da treba da kupite čuveni sir iz mješine, torotan, pogotovo ako imate nekog bliskog iz ovih krajeva. Samo u tim slučajevima sam mogla da vidim šta je istinska sreća zapakovana u jednu kesu. Za male pare sam mamu potkupila i videla istinsku sreću, iskreno nikada neću shvatiti foru sa tim sirom.

Elem, dok je onakve jagnjetine i loze, ne moram ni da skapiram. Neću baš sve da vam kažem, jer Nevesinje mora da se doživi. Sakriven i ušuškan podno Veleža, priča priče već vekovima, i ne otkriva ih svima. Samo onim sa otvorenim srcem, koji čeznu za divljim i pitomim pričama uz najbolju jagnjetinu i uz koju čašicu loze.

Šta god da ste čuli o Nevesinju, zaboravite, otvorite srce, uđite u konverzaciju sa Nevesinjcima.

Možda će vam na prvi pogled izgledati kao nedostupni, hladni, nepristupačni, ali ne zaboravite prirodu oko njih. Kada pokažete dobru volju, i oni pokazuju svoju dušu kao pamuk, srce vreli junačko, iskren osmijeh, i sigurna sam da ćete sami poželjeti da se opet vratite.

Takvi su moji Nevesinjci.

IVANA ERIĆ

PIŠI ĆIRILICOM: Tekstove sa portala Slobodna Hercegovina, uz obavezno navođenje izvora i link, mogu da prenose samo oni sajtovi koji koriste srpsko pismo
O autoru

Ostavite komentar