Свијеће и цвијеће за 383 српске жртве из Коњица

  • Након синошњег скупа Удружења Коњичана РС у Требињу, на коме је сакупљено 3.000 марака за довршетак радова на храму Светог Василије Великог у Коњицу и помоћ обољелој дјеци, данас су се некадашњи становници овог сјевернохерцеговачког града окупили у Гацку, гдје су положили цвијеће и запалили свијеће на Спомен обиљежју, подигнутом у знак сјећања на 383 српске жртве из Коњица, страдале у протеклом рату.

„Од тога броја је 167 бораца, 136 цивила, 24 погинула на подручју Републике Српске, 35 логораша, 9 добровољаца и 12 припадника других бригада који су страдали у зони одговорности Друге лаке пјешадијске бригаде“, подсјетио је, након парастоса и опијела која су служила три свештеника, предсједник Удружења Коњичана РС Зоран Пологош, и сам инвалид из протеклог рата.

Он је подсјетио да су коњички Срби храбар народ, који је ванљудским напорима успио одбранити своју вјековну територију, али су је, нажалост, Дејтонским мировним споразумом, морали препустити Федерацији БиХ.

Пологош је подсјетио и да су коњички српски цивили у протеклом рату преживјели велику голготу, па је у селу Брадина страдало 88 људи, за шта још нико није правоснажно осуђен, али и у селу Блаце и многим другим мјестима.

Јован Куљанин из Брадине, који данас живи у Билећи, овом је приликом изразио тугу што још нема казне за свирепи злочин који је најстрадалнијој породици Куљанин, али и свим другим Коњичанима, почињен у вријеме протеклог рата.

„Покренут је поступак за утврђивање одговорности одређених људи из Коњица и неки су осуђени у Хагу, али, и поред државних правосудних институција, многи злочини су остали још некажњени“, казао је Куљанин.

Његов земљак Славко Нинковић каже да је у Коњицу изгубио преко 15 чланова фамилије, међу којима и оца, два стрица, два брата од стрица, стрину, ујака, тектку, али је, додаје, захвалан Епархији Захумско херцеговачкој и свим добрим људима који одобрише да се у Гацку сагради Спомен обиљежје гдје се може доћи и у знак сјећања помолити се за душе ових мученика.

„Брадину, Бијелу, Борке, Блаце, обилазимо углавном када су велике службе у питању, али нам ово Спомен обиљежје дође замјена за одлазак на сва ова страдална мјеста, гдје се молимо и за покој њихових душа, али и за правду која некако споро долази када су у питању српске жртве“, додаје Нинковић.

Позивајући се на јеванђеоске проповиједи „да нема веће љубави и већег дјела него кад неко положи живот свој за пријатеље своје“, парох коњички, јереј Милан Бужанин је овом приликом истакао да за такву жртву нема адекватних ријечи, а Спомен обиљежје је само мали знак захвалности.

„Ови наши најмилији које данас поменусмо у светој молитви – сигурно су заједно са Господом, у Царству небеском, гдје у ове васкршње дане чекају васкрсење, јер су показали велику храброст, освјетлавши образ наше републике, а са њима у Царству небеском сигурно бораве и све оне невине жртве, затваране у логоре и мучене широм коњичке општине, жртве које пострадаше само зато што носе српско и православно име и које посташе Новомученици коњички, како је то владика Атанасије некада давно благословио и рекао“, истакао је отац Милан.

Он је подсјетио да Коњичани никада нису заборавили свој завичај, своје светиње и своја света гробља којих, како је рекао, морају бити достојни сви преживјели Коњичани и њихови потомци, почевши од новосаграђене светиње – Спомен обиљежја у Гацку подигнутог прије двије године, преко светиње у Луци код Невесиња, па све до споменика у страдалној Брадини, те у цркви Светог Василија Тврдошког и Острошког на Мусали, гдје су такође исписана сва имена коњичких страдалника, али и Споменика жртава Другог свјетског рата и свих других упокојених Коњичана…

ИЗВОР:  САРАНСАК

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар