Светозар Црногорац: Српски барјак Гачанина Лазара Ковачевића на Кајмакчалану обавезује нас на слогу

Светозар Црногорац: Српски барјак Гачанина Лазара Ковачевића на Кајмакчалану обавезује нас на слогу

  • Нико не зна шта су муке тешке, ко не прeђе Албанију пјешке’- једна је од познатих узречица, настала после српске голготе од пре сто година.

09
Желим да се из више разлога  подсјетимо те велике и трагичне дане и епопеју кроз коју је прошао народ, укључујући и наше дједове из Херцеговине. Пре свега због чувања успомене на погинуле претке и оне ријетке који су преживјели. Народ који не чува успомене на своје претке нема разлога за постојање и кад-тад ће нестати.

Ради се о једном догађају који можда од косовске битке ,по свом значају и размерама Голготе и Васкрса Србиновог, превазилази све друге догађаје у нашој историји.

Ми Гачани и Херцеговци можемо бити више него поносни на све поготово на  огроман број добровољаца и величанствену  побједу, без обзира на велике жртве.

Вјерујем да је тешко наћи вечерас међу нама неког у овој сали чији ђед а можда и отац није био ,,Солунац“. С разлогом истичем Гачане, иако не волим поређења, јер је Лазар Ковачевић први, не случајно побио српски барјак после крваве битке и заузимања Кајмакчалана.

Причу о нашим вољеним Солунцима морамо понављати вазда и свуда због бестидне ревизије историјске истине, којој се понекад приклањају и наши историчари. Због негативне матрице и лажне приче да су Срби криви за Први светски рат требамо користити сваку прилику да младим генерацијама са поносом пренесемо истину о Великом рату.

Великане са Цера, Колубаре, Мојковца и Солунског фронта историја је овенчала вјечитом славом. ,,Покољења дјела суде,шта је чије даје свима“-каже Његош. У ,,брозоморији“ заборавили смо много тога па и великане са Солуна. А  данас нам се суди за геноцид, може ли бити веће ироније од тога да џелат суди жртви?

За понешто смо и сами криви.Наша неслога,која се углавном убацује са стране,често веома олакшава посао непријатељима. И Арчибалд Рајс нас је упозоравао на то, јер је неслоге било чак и у тим тешким временима.

Желим да скренем пажњу на чињеницу да је у сва три рата у сатирању српског народа улога Ватикана и Католичке цркве, као стожера западне цивилизације била огромна и нисмо је до сада добро сагледали. Све агресије против Срба потпиривао је Ватикан а неке, ако не све и финансирао.

Ватикан је омогућио убицама Срба да се извуку и побегну од каквог-таквог суда правде, посебно 1945.
Сад хоће да великог креатора злочина Степинца прогласе за  свеца. А он је само перфектно одрадио све што му је наложио папа Пије дванаести. Можда не схватамо добро, ликвидирати наш народ , то је био Степинчев  задатак за коју још није добио признање и награду. Мало помало гурају нам некакве Конкордате.

А онда нормално дођу јаме,логори и евентуално покрштавање. У три маха су побили и протјерали народ из Долине Неретве и шире, а сад шиканирају једино преостало српско село Пребиловце. Али и ми смо се ваљда, после толико невиних жртава ,,опасуљили“  и неће им више лако проћи примитивни штосеви смишљани у мрачним одајама катедрала, које све више својим изгледом личе на џамије.

Надам се да смо довољно  прозрели политику  извитоперених и задриглих фратара, посебно оних у Херцеговини и да вишеникад нећемо ,,наседати“ на њихове трикове и преваре.

Да ствар буде још чуднија више од  две трећине  Хрвата су пореклом наш покрштени православни  српски народ. Они у Западној Херцеговини сви редом. Кад би закопали у подруме и таване сигурно би нашли своје сакривене српске иконе и кандила. Можда и гусле и народне пјесмарице на ћирилици, коју толико мрзе да желе да је униште.

А и наша браћа, која себе прозваше Бошњацима под притиском агресивне вјере заборавише на своје ближе или мало даље корене. Нашло би се и у њиховим подрумима по неко кандило и библија.

Даће Бог, па ће их све скупа једног дана окренути наопослум ,да се врате у своју праву погажену православну  вјеру и клекну негде у Пребиловцима, Бивољем брду, Придворици ,Корићкој јами…

Има много мјеста гдје треба да клекну. А онда ћемо и ми можда лакше преболети велике ране које су нам браћа нанела.

А сад мало о нама самима. Мислим да није нескромно рећи да је можда од свих српских земаља управо у Херцеговини најбоље очуван исконски архетип Србинов. Свети Николај вели: ,, Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима, ни мање земље ни већег броја правих људи“.

Није случајно да баш херцеговачког пјесника “ боле све ране његовог рода“. Није Херцеговац устајао да ратује само кад му је нападнута кућа, него је устајао у одбрану читавог српства. У  Херцеговини није никад било сепаратистичких идеја, нити ће их бити.

А кад говорим о Херцеговини онда  мислим на једану ширу регију као јединствен културно-историјски  простор, са апсолутно истим менталитетом народа,који захваљујући антисрпској политици Запада а богами и Броза данас живи у  најмање четири државе.

Од Херцег Новог, преко Кривошија, Рудина, Бањана, Голије, Пиве, Никшићке жупе, Дробњака, Шавника, Пљеваља, Прибоја и Пријепоља простире се јединствен културолошко-етнолошки простор са идентичним херцеговачким менталитетом, народним обичајима, ношњом и народним фолклором. Ми смо можда горштаци, али боље од других разумијемо историју и волимо гусле.

Нека ми опросте браћа из Црне Горе, али људи са наведених простора се понашају као Херцеговци, а не као Црногорци. Кнез Мирослав, Немањин брат, највише познат по Мирослављевом јеванђељу био је кнез Хумски а не Зетски, иако је столовао у Бијелом пољу.

Менталитет Пријепољаца и Прибојаца више личи менталитету Гачана него Крагујевчана или Крушевљана.
Ми Херцеговци смо дужни да се увијек боримо за јединство српског народа и жигошемо сваки сепаратизам, јер смо безброј пута доказали својом историјом да “српски дишемо“ и постојимо.

Зато сматрам да смо ми стуб српског народа и да наша сијела доприносе ширењу братске слоге и љубави, очувању вјере, традиције и културе нашег и ширег завичаја а млади нараштаји би требало да нас више слушају и следе.

Говор предсједника Клуба Гачана Светозара Црногорца уочи Светог Трифуна 2016. године
Извор: Слободна Херцеговина

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина