SVETOZAR ĆOROVIĆ: Siroče na majčinom grobu

SVETOZAR ĆOROVIĆ: Siroče na majčinom grobu

  • Svetozar Ćorović (1875. – 1919.), srpski književnik iz Hercegovine, rođen u Mostaru, koji je sa svojim savremenicima Aleksom Šantićem i Jovanom Dučićem činio poznatu mostarsku književnu i kulturnu trojku, pored toga što je pisao pripovetke, drame i romane, u svojoj ranoj mladosti, kao jedan od istaknutih vođa omladinskog pokreta tog vremena, pisao je i pesme.

 


Inspirisan slikom, iz ranog perioda srpskog slikara realizma, Uroša Predića, „Siroče na majčinom grobu„, koju je Predić naslikao 1888. godine, za svoju prvu samostalnu izložbu, Svetozar Ćorović nije mogao da ostane ravnodušan, jer je prizor sa slike izazvao velika saosećanja u njegovoj duši.
Sa samo svojih šesnaest godina, Ćorović je 1891. godine, u Mostaru, napisao pesmu „Siroče na majčinom grobu„, po slici Uroša Predića..
Sumorani prizori oslikanog groblja, smrznute zemlje, krsta i rake, preko koje leži dete, leži na večnoj kući svoje majke, ogrnut slabim pokrivačem, skrhan bolom za izgubljenom majkom, naveli su mladog pesnika, buntovnika i pravednika, da napiše ovu pesmu.

I Uroš Predić i Svetozar Ćorović prikazali su, jedan slikom drugi pesmom, sudbinu vremena u kome su živeli. Prikazali su stvarni život običnih ljudi. Namera im je bila da ukažu na problem napuštene dece, nakon ratova, kada su porodice ostajale bez muževa i očeva a majke umirale usled teškog života i siromaštva.
Pesma je objavljena 1. marta 1892. godine, u somborskom Listu za srpsku mladež „Golub„, u broju 5.

 

 

SIROČE NA MAJČINOM GROBU
– Po slici Uroša Predića –

Evo mene majko mila
Došao sam opet tebi –
Budi dobra – smiluj mi se
Dijete svoje primi sebi …
O! tu bi mi tako milo –
Tu bi mi tako slatko bilo.

Odbija me evo svako,
Tvrdo ga su srca ljudi.
No slušaj molbe moje,
Njihove su prazne grudi.
Ta ko sad još da haje
Za tužne mi uzdisaje…

Zima steže – snijeg vije
Meni mjesta niđe nije,
Potucam se, majko draga,
Od nemila do nedraga.
Ovdje bi mi samo milo –
Ovdje bi mi slatko bilo.

Tako plače sirotanče
Al` pomoći otud nije.
Vjetar duva bjesno, silno –
Zima steže – snijeg vije….
I umorno klonu tada
Duboki ga san savlada …
Dubok sanak zaspa tudi
Da se više ne probudi.

Priredio: Milivoje Mišo Rupić

PIŠI ĆIRILICOM: Tekstove sa portala Slobodna Hercegovina, uz obavezno navođenje izvora i link, mogu da prenose samo oni sajtovi koji koriste srpsko pismo
O autoru

Ostavite komentar