Страдање сарајевских Срба једно је од највећих током ратова у бившој Југославији


  •  Обиљежавање 20 година од егзодуса Срба с подручја Сарајева настављено је академијом која је одржана у бијељинском Центру за културу, а под покровитељством предсједника Милорада Додика.

Svecana-akademija-u-Bijeljini (1)

Академији су присуствовали бројни Срби који су прије двадесет година били учесници ових немилих догађања, као и највиши званичници Републике Српске.

Предсједник Српске рекао је да је одлука о одласку Срба из Сарајева након Дејтонског споразума одраз вјере у Републику Српску, у борбу која се водила и однос према онима који су страдали за њено стварање и за српски народ у цјелини.

– Зато је било и логично отићи из завичаја и доћи у нови, што је важна породична и животна одлука, али и политичка манифестација – бити уз свој народ и са својим народом – рекао је Додик.

– Данас видимо да је скоро минимизирана политичка улога Срба у федералном Сарајеву, данас их тамо готово нема и Срби веома тешко живе у Федерацији БиХ, што свједочи да је одука била исправна – рекао је Додик.

Према његовим ријечима, због те огромне, стравичне жртве стотина хиљада напаћених, важно је одати почаст и показати жал за све страдале, али и показати да живот није престао за људе који су дошли на простор Републике Српске, због чега је позвао на додатну вјеру у Републику Српску.

– И онда када не мислимо да је све у реду, морамо да вјерујемо у Републику Српску, и онда када мислимо да би нам на неком другом мјесту било боље, морамо да вјерујемо у Републику Српску, то је вјера коју не смијемо да изгубимо, коју морамо да носимо и то је наш дуг према људима који су страдали – поручио је Додик.

Он је истакао да Република Српска несметано живи и јача и да у њој доминира жеља да буде још јача и боља.

– Без обзира у којем региону и у којој политичкој партији покушавате да помогнете Републици Српској, сви смо окупљени у тој жељи да је снажна и јака Република Српска одговор на све патње – истакао је Додик.

Он је рекао да се трагедија сарајевских Срба у егзодусу не може посматрати одвојено од цјелокупних догађаја у Одбрамбрено-отаџбинском рату, а страдање сарајевских Срба назвао је једним од највећих страдања током ратова у бившој Југославији.

– Срби у Сарајеву били су највећа концентрација интелектуалних и стручних потенцијала српског народа у БиХ, ту се водила најјача политичка битка за права народа и управо представници сарајевских Срба имали су највише функције и водили су народ, јер су знали у епицентру политичког сукоба након распада бивше Југославије да концентришу и артикулишу праве циљеве за српски народ, а то је стварање Републике Српске – рекао је Додик.

Према његовим ријечима, одлучност људи, хтијење и увјерење да је Република Српска право мјесто њиховог живота било је јаче од мировних споразума који нису обећавали и нису давали равноправност коју је српски народ чекао.

– То је несумњив допринос јачању Републике Српске, једна од најодлучнијих одлука народа да оде не знајући ни гдје, а понијели нису ништа, осим наде – оцијенио је Додик.

Он је рекао да све те наде сигурно нису испуњене, али да у Републици Српској сигурно живе боље.

– То је одговор онима који се увијек враћају на причу како смо морали или требали да останемо у мултиетничком друштву које је пропало, а ми смо очигледно само ишли испред других и видјели да тај концепт мултиетничности не може да живи, 20 година прије него што данас сви то схватају – закључио је предсједник Републике Српске.

Министар индустрије, енергетике и рударства Петар Ђокић у вријеме егзодуса сарајевских Срба радио је у Комесаријату за избјеглице Републике Српске и био свједок догађаја када се одлази у непознато, остављајући све стечено и носећи оно најдраже што су изгубили, своје мртве.

– Жао ми је што се то десило и сигурно би све било боље да је било могуће да опстану Срби у Сарајеву. Нажалост, данас тамо Срба нема нити ће бити могуће у будућности то обновити и вратити се на та подручја – рекао је Ђокић.

Он је истакао да је резултат егзодуса подршка Републици Српској, њеном демографском развоју и расту, посебно на подручју Бијељине и дринском подручју.

– Исход рата је био такав да су људи са подручја Сарајева одлучили и дошли на подручје Републике Српске гдје је за њих била слобода, али никада се не смије заборавити да се тај егзодус десио, а да тадашње власти Сарајева нису учиниле ништа озбиљно да Србима пошаљу јасну поруку да желе да остану – подсјетио је Ђокић, додајући да је, напротив, било је ружних порука.

Према његовим ријечима, међународна заједница је затворила очи над том чињеницом и није се укључила у рјешавање тог страшног проблема који су Срби доживјели послије рата.

Ђокић је осудио понашање тадашњег политичког Сарајева и међународне заједнице и указао да је Република Српска учинила све да буде уточиште за сарајевске Србе гдје се они осјећају слободно и равноправно и дају допринос даљем расту и развоју Републике Српске.

Народ са простора Сарајева у Одбрамбено-отаџбинском рату поднио је велике жртве да одбрани своје територије које је ипак морао напустити. И ово обиљежавање 20 година од егзодуса сарајевских Срба треба да буде путоказ колико нам значи Република Српска, јер смо оставили сва материјална добра како би живјели са својим народом, нагласио је предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић.

Градоначелник Бијељине Мићо Мићић позвао је данас сарајевске Србе који су након егзодуса 1996. године доселили у Бијељину да не забораве свој завичај, али да једнако воле и просторе на које су дошли након Дејтона.

– Семберија је нови завичај за хиљаде становника који су преживјели расељавање епохалних размјера и у тој несрећи Бијељина је имала срећу да се становништво града увећа и да добије добре, честите и вриједне нове суграђане – истакао је Мићић.

На Академији у режији Драгана Елчића, који је и сам учесник егзодуса, у Центру за културу „Семберија“ приказани су дијелови Елчићевог документарног филма о овом „путу суза“ на који су Срби понијели и своје мртве.

О егзодусу који су проживјели свједочили су српски књижевник Рајко Петров Ного и Ненад Јанковић, познатији као Неле Карајлић, а у програму су наступили хорови, балет и музички умјетници.

– Ниједан Србин није се вратио у Сарајево, а од потписивања Дејтонског споразума и престанка ратних операција до данас САД су промијениле три предсједника, Русија се вратила међу свјетске силе, Индија је нарасла на милијарду становника, Новак Ђоковић је постао најбољи спортиста свијета, измишљен је мобилни телефон, црнац је постао најбољи играч голфа, бијелац највећи репер, Београд је био главни град три различите државе, а ја сам имао хиљаду концерата у преко 40 земаља свијета – рекао је Карајлић.

Предсједник Организационог одбора манифестације Миленко Зупур најавио је да ће овај датум убудуће бити обиљежаван сваке године у циљу да се отргне од заборава трагедија српског народа. Он је позвао Србе, све докле допиру звона Српске православне цркве и гдје живе хришћанство, православље и светосавље, да се моле за душе погинулих и за напредак Републике Српске.

РТРС, Срна



ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар