СТОГОДИШЊИЦА ОСЛОБОЂЕЊА У ХЕРЦЕГ НОВОМ: Бока поносна на српску слободарску традицију

  • Свечаном академијом и богатим културно умјетничким програмом 6. новембра 2018. године Херцег Нови и Бока или онај дио који поштује традицију обиљежио сто година од краја Првог свјетског рата и вијек од ослобађања Херцег Новог од стогодишње Аустро-Угарске окупације .

 

Обраћајући се на овом великом јубилеју протојереј ставрофор Момчило Кривокапић архијерејски намјесник за Боку  бурно поздрављен  je поручио  да су овим просторима прошли многи окупатори, али ничија није горјела до зоре.

– Прије сто година сваки Бокељ  од Дебелог Бријега  до Спича,  знао је да није Црногорац а сваки Црногорац је знао  да је Србин. Времена су се промјенила. Данас када је Бока у Црној Гори,  неки становници  се национално изјашњавају као Црногорци, али све док се не мрзе оне који се изјашњавају као Срби то је подношљиво, јер је то  ипак лична ствар која се може објаснити прихватањем комунистичке мантре о постојању црногорске нације- рекао је Кривокапић. Он је додао да је п ризнавањем НАТО творевине „независно Косово“ и уласком у  НАТО савез Црна Гора  завладала вулгарна монтенегризација  у свим сферама.

– Само  на помен о томе да ће се славити 100-годишњица ослобођења Боке од стране Српске војске, дигла се  кука и  мотика  да доказује  да је Српска војска  била окупаторска. Ови нови сада, силом на срамоту, хоће  да наметну неку своју истину која није утемељена на чињеницама. Антисрпска хистерија која је кулминирала забраном уласка у Црну Гору српским интелектуалцима који су квалификовано, научно посвједочили  да  монтенигринска  доктрина своје упориште има у идејама ратних злочинаца Секуле Дрљевића, Савића Марковића-Штедимлије и њима сличних  – рекао је Кривокапић и додао још једну истину.

– Бока се ујединила са Србијом директно,  а не преко Подгоричке скупштине коју сматрамо легитимном -казао је Кривокапић.

У име локалне власти учеснике академије је поздравила потпредсједница општине Данијела Ђуровић казавши  да је данас Херцег Нови  поносан на своју историју.

– Ово је град слободарске традиције који слави и памти своје ослободиоце. Град  који настоји да отргне забораву догађаје важне за наш народ. Преко 1.000 добровољаца је стало  на фронтовима раме уз раме  са војницима из Црне Горе и Србије и савезничких држава. Сви  који су се борили за нашу отаџбину за уједињење браће, заслужују да буду споменути и више од имена уклесаног у хладни камен. Јефто Гојковић,  Мирко Комненовић, Мићо Павловић Ристо Шуковић и многи други. Они заслужују мјеста у школским  уџбеницима и предавања о њиховом јунаштву на часовима историје. Данас вијек након завршетка имамо  другачији, али једнако важан фронт. На њему се боримо за истину, за памћење ко су нам били преци, за шта су живјели и гинули, да бисмо знали  ко смо ми  и у ком  правцу  треба да идемо. Имамо обавезу  да се супроставимо прекрајању и лажирању историје, јер ми смо поносни потомци  Његошеве Црне Горе. Имамо обавезу према новим генерацијама које неће заборавити ко су, шта су и којим језиком говоре. Дужни смо да сачувамо те слободарске тековине, да будемо мост између предака и наследника, да удружени својим ставом ,знањем и енергијом одбранимо своју традицију и да будемо на правој страни историје, јер ко неће брата за брата хоће туђина за господара – поручила је Данијела Ђуровић.

Историчар др Милан  Гулић описао је почетак Првог свјетског рата затимситуацију повлачења српске  војске преко Албаније да би нагласио да су добровољци дали  одлучујући допринос у борби за повраћај поробљене отаџбине.

– Они су били једина нада  и једина преостала могућност за попуну исцрпљене српске војске. Срби  поријеклом из свих дијелова српског  етничког  простора, који су живјели у прекоморским земљама, били су једино могуће физичко појачање и значајна кураж за преосталу српску војску. Међу скоро 120.000 српских војника на Солунском фронту било је око 20.000 добровољаца. Од  15. септембра када је почео пробој, до 1. новембра,када је ослобођен Београд, српска војска је прешла 700 километара у незадрживом маршу и изишла на своје граничне ријеке. Са овим чином био је остварен „само“ први велики ратни циљ – ослобођење, а предстојало је и остварење другог циља – уједињење.

Данас чујемо  како је та српска војска окупирала Црну Гору. Како је у Црној Гори  српски војник могао бити изједначен  са аустроугарским? Може, једино ако данашњим  очима гледате ондашње догађаје, ако мало знамо, а још мање  памтимо и све учинимо да се заборави, оно што је и како је било. Може једино, ако одбацимо начела историјске науке, елминишемо сваку објективност и непристрасност и користимо историјску науку као пуку слушкињу политике. Она то није и никада не смије постати – рекао је  Гулић и додао да је ослободилачка српска војска  у Будву стигла 8,  Котор 9  и у Херцег Нови 11. новембра.

– Становништво је еуфорично клицало краљу Петру и регенту Александру.  Како би друкчије Бока Которска  која даде око 1.900 добровољаца у ратовима за ослобођење и уједињење.  Которани, Ришњани Новљани јасно су показали  коме припадају како се осјећају. Коју власт у Боки  једино искрено желе, а жељели су једино своју српску војску и своју српску државу и остварење њихових снова и тежњи управо се догодило прије стотину година- рекао је Гулић. Он је истакао да прва половина новембра 2018 посвећена подсјећању на славне дане прошлости  кад смо се,  како записа Томо Крстов Поповић, „заувијек ослободили  црно-жутијех, да их не гледамо  пред очима, да нас не подсјећају  на терор за вријеме њихове управе.

– Када чујемо  ове ријечи још тужније  нам дјелује оно што још  понегдје можемо видјети, срамотне натписе „Никад више 1918“. Свјесни  историјских   чињеница  и  околности онога времена можемо рећи  – хвала прецима на  1918! Хвала онима који побједише на Церу и Колубари, који ратоваше на Дрини, који гинуше код Мојковца,  који пређоше Албанију да би на  Крфу  васкрсли  и пробили Солунски фронт и остварили  велико дијело уједињења. Слава им и хвала  и то одавде из Херцег Новог из Боке, са Јадранског мора – поручио је Милан Гулић.

Свечану Академију организовале су  организације Српски СокоКарађорђе, Матица Боке, СПКД Просвета, Друштво за архиву и повјесницу херцегновску и Витешко друштво Херцег Стефан.

У програму су  учествовали. хорови Свети  Василије  Острошки из Кумбора, Рождество из Бијеле, Свети Сава из Херцег Новог, КУД Илија Кишић,  рецитатор Милош Богдановић.Прикупљани су и потписи за петицију  о поништењу  одлуке црногорске Владе о признању лажне државе Косово.

 

Текст и фото З. Шакотић

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар