НАСЛОВИ

Шта СПЦ мисли о светости Степинца


  • Папа Фрањо лично је уверен у светост кардинала Алојзија Степинца, загребачког надбискупа из периода Другог светског рата и времена Независне државе Хрватске, али је направио и један „готово неочекиван, екуменски корак без преседана у историји” – позвао је Српску православну цркву на дијалог о овом хрватском кардиналу.

    Stepinac_dvije_slike-bca5a23a

Ово је верницима у Ријеци, у проповеди после недељне мисе, рекао кардинал Јосип Бозанић, загребачки надбискуп, појашњавајући својој пастви најновија догађања у вези са Степинчевим проглашењем светим.

Он је том приликом открио и шта је папа Фрањо одговорио патријарху Иринеју на његово писмо које је у Ватикан однео надбискуп Доминик Мамберти после посете Србији и Српској цркви крајем јуна прошле године.

Поглавар СПЦ изнео је ставове Српске цркве поводом канонизације Алојзија Степинца.

„У одговору, између осталога, каже се да су патријархови приговори већ били предмет процесних истраживања из којих произлази да је надбискуп Степинац био пастир сасвим посвећен спасу душа, као веран следбеник Христов и узор хришћанскога живота. Уједно се наводи да се такве оцене дугују савести и стручности историчара и теолога који су испитивали процесне исправе”, рекао је надбискуп Бозанић верницима у Хрватској оно што би и јавност у Србији подједнако занимало да чује.

Иначе, ово писмо папе Фрање донео је у Београд кардинал Курт Кох, председник Папског већа за јединство хришћана, крајем маја. О његовој садржини, међутим, јавност је први пут чула од загребачког надбискупа. Једино што се претходно знало јесте да је папа у писму предложио формирање православно-католичке комисије о Степинцу.

Бозанић је верницима, такође, објаснио да неће бити никакве ревизије процеса, у којем је 1998. године Степинац већ проглашен блаженим, и да СПЦ не улази у процес канонизације, нити то може да учини јер свака црква има властити и аутономни систем канонизације

Смисао папиног позива на дијалог, како је објаснио загребачки надбискуп, јесте „да се СПЦ упозна са аргументима зашто је кардинал Степинац свет и да се сама његова канонизација догоди у бољем озрачју односа двеју цркава“.

Одлуку да прихвати понуђени дијалог са Католичком црквом и поред оне коју је предложио папа оснује посебну комисију за разговоре са Хрватском бискупском конференцијом донело је у мају ове године највише црквено тело, Свети архијерејски Сабор СПЦ. Сабор је за председника комисије за дијалог са Хрватском бискупском конференцијом о, како се наводи у саборском саопштењу, „контроверзном кардиналу“, „званичном викару оружаних снага такозване НДХ“ именовао митрополита загребачко-љубљанског Порфирија.

Осим што је обавештена о оснивању ових комисија, српска јавност, за разлику од хрватске, до сада, није имала много прилике да од црквених великодостојника српске цркве чује како они виде овај теолошко-историјски дијалог и његову сврху, на којим позицијама СПЦ стоји у погледу проглашавања Степинца светим и колико ће то утицати на односе СПЦ и Католичке цркве у Хрватској, али и односе са Ватиканом који има последњу реч. У Патријаршији у Београду јуче се није могла добити изјава о томе, а митрополит загребачко-љубљански Порфирије кратко нам је рекао да још не зна када би први састанак требало да има комисија на чијем је он челу. До сада, о дијалогу две цркве о Степинцу једини је говорио владика славонски Јован (Ћулибрк) у интервјуу „Недељнику”, објављеном свега неколико дана пре него што је кардинал Бозанић изнео пред верницима ставове Католичке цркве о том питању. И владика Јован објашњавао је да то није дијалог о канонизацији, јер је то искључиво ствар Ватикана, али и да полазиште разговора свакако неће бити комунистички процес који је вођен против кардинала. А управо на томе инсистира хрватска страна кад истиче Степинчево мучеништво за веру. Његове речи, да ћемо „сви ми морати добрано да одвагнемо сваку реч, прошлу и будућу, у погледу Степинца“, које су поједини назвали чак и „злослутним“, изазвале су велику пажњу јавности. Ни епископ Јован јуче није одговарао на наше позиве.

Да канонизација Алојзија Степинца, међутим, није само питање две цркве, показала је изјава Томислава Николића, председника Ср- бије, који је крајем маја приликом сусрета са кардиналом Куртом Кохом, председником Папског већа за јединство хришћана, изјавио да би „одлука о проглашењу Алојзија Степинца светим нарушила све до сад урађено на побољшању односа између Србије и Хрватске”. Овдашњи медији писали су да чак и одлука о дијалогу СПЦ и Католичке цркве има политичку позадину. Према тим незваничним наводима, дијалог о Степинцу и „неочекиван, екуменски корак“ Свете столице припрема су за посету папе Србији.

Осим ставова, и то врло ретко изношених, појединих епископа СПЦ, непознаница је шта је, у ствари, поглавар Српске цркве написао Светој столици о канонизацији Степинца и шта су приговори које помиње надбискуп Бозанић. Због чега нам је то непознато делимично је објаснио кардинал Курт Кох, који је у интервјуу „Политици“ рекао да су разговори две цркве о Степинцу – поверљиви и да детаљи неће бити изношени у јавност док се не дође до некаквог закључка. О упитности Степинчеве светости тако су много више говорили српски историчари, познаваоци овог периода, који наводе да не постоје ваљани докази да се Степинац противио политици НДХ, већ да је, напротив, њено оснивање подржао и позвао своје свештенике да буду лојални Павелићевом режиму.

Више пута је понављан и њихов став да уколико хрватска страна има доказе да се Степинац противио прогону православних Срба и постојању концентрационих логора на територији НДХ – треба и да их предочи. Српска историјска наука такве доказе нема.

Извор: Политика / Јелена Чалија


ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар