• Арад је лијеп панонски град, настао уз ријеку Мориш, на мјесту гдје се плодна равнина зауставља првим планинским обронцима и вјетровима, а Мориш у неком свом заносу ту прави водену пируету.

Са јужне стране ријеке лежи Банат, са сјеверне Бихор, област названа по планини која је огранак западних Карпата. То је Поморишје на коме су Срби чували Војну границу. Одатле ће поћи у нове сеобе према Руској царевини, одбивши захтјеве Марије Терезије да се покатоличе. У 18. вијеку Арад је био већински српски град.

У Араду је рођен и сахрањен први Србин доктор правних наука, аустро-угарски племић и велики добротвор и задужбинар српске просвјете и учености, Сава Поповић-Текелија. Одбранио је докторску тезу на латинском језику и био први и доживотни предсједник Матице српске. У Араду је рођен први Србин школовани љекар, а који је позван у Србију да буде лични „хећим“ Кнеза Милоша, др Јован Стејић. У Араду је уморено и намучено бројно српско робље. Један од највећих логора за уништење Срба у Првом свјетском рату, плански заснован од Аустро-угарске царевине, био је у Араду.

Ове године, у организацији друштва за памћење српске жртве и његовање славних традиција, „Српски светионик“, група ходочасника из Србије посјетила је град Арад у Румунији и Арадску тврђаву, мјесто једног од највећих логора за Србе у Првом свјетском рату. Тим поводом разговарао сам са једним од њих,
Иваном Карићем, младим човјеком који живи и ради у Обреновцу, а своје слободно вријеме и зарађени новац улаже у поклоништва српским манастирима, Косову и Метохији, те пољима славних побједа и мјестима српског постојања на страшном мјесту.

✥ Иване, колико вас је кренуло на ходочашће Арадским мученицима?

Нас 45-оро кренуло је пут Арада, са жељом да се поклонимо сенима 4500 мученика, деце, жена и стараца, а који су у том логору прошли кроз голготу и крсно страдање. Имали смо на уму само једну мисао: НИСМО ВАС ЗАБОРАВИЛИ И НЕЋЕМО!

✥ Реците нам нешто о Араду. Шта је нама Србима Арад?

Арад је име града у нама суседној земљи, у делу који припада румунском Банату. Али баш у том граду крије се још једна страшна истина о страдању нашег народа у Првом светском рату. Био сам постиђен колико мало знам о том стратишту недужних српских цивила! Образовни систем Србије деценијама уназад маргинализује историјске чињенице, страдања, патње, па чак и славне победе наше војске, некада због лажног братства и јединства, а данас због неких европских принципа, како ли већ…

Арадски логор један је од најозлоглашенијих логора за Србе у Аустро-угарској монархији. Кроз њега је прошло око 20 000 хиљада затвореника, углавном цивила довођених из Босне, Херцеговине, Далмације и Срема. Убијено је 4 500 људи! Замислимо само колика је морала бити мржња према Србима, да би их транспортовали тамо далеко, а све због мучења и убијања?!

✥ Како су српски заробљеници уништавани у Арадском логору?

Логор је био оличење патње и мржње према Србима. Уништавали су их очајним животним условима, разноразним мучењима и батинама, изгладњивањем, хладноћом и жегом. Пренатрпаност и нехигијена подстакли су развој заразних болести, пегавог тифуса, дијареје и туберкулозе. Зими су их држали у леденим и влажним просторијама, од чега су им се смрзавале руке и ноге, па су многи остајали богаљи после ампутација удова. Дневно је умирало на десетине мученика…

✥ Шта сте затекли у савременом Араду? Како данас изледа некадашњи логор за Србе?

Стигли смо по плану пред Арадску тврђаву, све је већ било најављено. У некадашњој тврђави-смрти данас се налази румунска касарна, тј. НАТО-база. Да напоменем, долазак се мора пријавити чак месец дана раније, нужно је послати списак путника и завршити сву неопходну бирократију. Уласком у румунску касарну, а стару аустро-угарску тврђаву, осетио се немир прошлих времена. То је сабласно велико пространство окружено средњевековним зидинама. Пешачили смо уз пратњу војника дуже од једног километра, и то кроз не тако уређен војни полигон, обрастао дрвећем и шибљем. То је можда и добро, а све да би се бар на секунд осетило кроз шта су прошли наши недужни преци. Утисак да је то страдално место употпунио је хладан ветар са Карпата, који нам је ледио крв у тужним срцима.

✥ Постоји ли у тврђави споменик страдалим, запис сећања, крст?

Пронашли смо једну скромну спомен-плоче, којом је обележена река проливене српске крви. Хвала Богу, са нама је пошао и свештеник, отац Јован, који је одслужио парастос за невино пострадале и намучене. Положили смо венац на спомен Арадским мученицима, мали знак нашег завета да их не можемо заборавити. Све то је било потресно и дирљиво, и није постојао нико од нас кога срце није заболело, а суза потекла над трагичном судбином ту пострадалих од нашег рода.

✥ Како даље са Арадом?!

Велика је Божија благодат посетити то место, то парче земље натопљено мученичком крвљу, болом недужних људи, а само зато што су били Срби! Српски народ је многе тешкоће поднео и многе подвиге учинио да би сачувао своју слободу, своју веру, образ и духовне вредности које чине човека човеком. На нама је да те врлине усавршимо, да сачувамо од заборава сва страдања нашег народа кроз историју и да чистог срца наставимо путем Светосавља!

На многаја васкрсна српска лета!

Разговарао и текст уредио:
Горан Лучић