Сребреница – кључна тема српске историографије
НАСЛОВИ

Сребреница – кључна тема српске историографије

  • На овогодишњем Сајму књига у Београду представљено је издање Републичког центра за истраживање рата и тражење несталих лица Републике Српске, књига Битка за Сребреницу – рат за цивилизацију аутора Душана Павловића.

Душан Павловић, Милош Ковић, Милорад Којић, Горан Латиновић и Драгослав Илић (ФОТО: Т. ЋОРОВИЋ)

– Књига Битка за Сребреницу–рат за цивилизацију, аутора Душана Павловића, настала је као резултат истраживања догађаја у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године, и биће основа за рад међународне комисије за Сребреницу према закључку Владе – рекао је директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић и додао да имамо доста материјала да слику о Сребреници у домаћој и свјетској јавности преокренемо, без оспоравања било чије жртве.

КОВИЋ: ТЕМА КОЈОМ ХИТНО МОРАМО ДА СЕ ПОЗАБАВИМО

Рецензент књиге Милош Ковић рекао је да се цијела српска историја на Западу гледа кроз тему одбрамбено-отаџбинског рата, посебно Сребренице и Сарајева.
– На нас је ударена једна врста печата, и цијела српска историја се због Сребренице посматра кроз наметнуту кривицу. Наша наука хитно треба да се позабави темом Сребренице. То још није довољно добро схваћено у Београду, али на срећу, јесте у Бањалуци – истакао је Ковић и навео да се у посљедњих неколико година издвојило неколико академских средишта која се систематски баве ратовима од 1991. до 1999. године.

– Осим Београда, ту је свакако Бањалука, прије свих Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Овдје се појавило неколико истраживача који су посљедњих година објавили неколико драгоцјених књига – каже Ковић.

Према Ковићевим ријечима, ова књига је заснована на изворима, а посебно су значајна свједочења муслимана који су били дио колоне 28. дивизије која се кретала према Тузли и који су масовно изгинули у борбеним дејствима.

– Ова књига писана je мирно, са одређеном емпатијом према непријатељској страни. Кадa се пише о Сребреници свака реченица мора бити одмјерена, и ово је књига која ће наредних година бити незаобилазна и овдје и у свијету – нагласио је Ковић.
Ковић, који је и професор на Одјељењу за историју Филолошког факултета Универзитета у Београду, сматра да је Сребреница кључна тема наше историографије у наредним годинама и да је „важнија од цар Душана или краљ Милутина”.

У Поточарима сахрањено 2.000 војника Армије БиХ
Којић је напоменуо да је у Сребреници било жртава на свим странама, те да је свима у БиХ потребна истина, а не лажно представљање једних као жртава, а других као злочинаца.
– Ми смо већ објавили шта се дешавало Србима од 1992. до 1995. године и да смо пописом жртава дошли до податка о 2.600 страдалих Срба, од чега је педесеторо дјеце и више од 150 жена. Управо нас је покушај наметања стереотипа и једностране приче о догађајима у Сребреници и покушаја наметања кривице Србима потакао да урадимо овакво истраживање – нагласио је Којић и додао да је Центар посредством ове публикације дошао до одређених чињеница и података који су у потпуности другачији од оних наведених у пресудама Хашког трибунала и онога што покушава да буде наметнуто Србима.
– Више од пола укупно страдалих у Сребреници били су припадници 28. дивизије такозване Армије БиХ. Ми имамо податак о више од 2.000 страдалих припадника те јединице који су сахрањени у Поточарима, што у потпуности мијења бошњачку причу која је наметнута, да су тамо страдали мушкарци и дјечаци, свјесно избјегавајући да се утврде околности страдања и њихов статус – навео је Којић.

О књизи је говорио и други рецензент др Горан Латиновић који је истакао да је студија о Сребреници настала као посљедица вишегодишњег истраживања Душана Павловића, као и његовог увјерења да српски народ има право на истину.

– Сви поклоници једностраног виђења грађанског рата на подручју Сребренице упорно заобилазе тешко страдање православних Срба 1992. и 1993. године током којег је у више од 60 муслиманских напада убијено преко 2.000 људи. Потресна свједочења о бруталним убиствима цивила навели су аутора да примјети да ти злочини који су остали махом некажњени представљају својеврсни наставак злочина локалних муслиманских усташа из Другог свјетског рата – рекао је Латиновић и додао да је аутор примјетио да су муслиманске снаге на подручју Сребренице у прољеће 1993. године биле практично поражене и да их је спасило проглашење Сребренице заштићеном зоном Уједињених нација.

– Договорена демилитаризација, у ствари је изостала. Читава дивизија тзв. Aрмије Босне и Херцеговине дјеловала је из Сребренице према војсци Републике Српске, што је морало да изазове српски одговор, посебно због сазнања да се спремала хрватска агресија на Републику Српску Крајину – рекао је Латиновић и истакао да су муслиманске снаге у оружаним дејствима против војске Републике Српске у једном лоше припремљеном и изведеном пробоју према Тузли као легитимни војни циљ, у ствари, претрпјеле веома велике губитке.

– Ако се томе додају и жртве из међусобних обрачуна разних фракција унутар поражене стране, аутор је укупне војне губитке тзв. Aрмије Босне и Херцеговине у љето 1995. године на подручју Сребренице процијенио на 4.500–5.500 бораца – рекао је Латиновић и додао да је Павловић у књизи навео примјере гдје су муслиманске снаге приликом повлачења пред војском Републике Српске, палиле српска села и убијале српске цивиле и заробљене војнике, а да је битка за ослобођење Сребренице била истовремено и битка за одбрану Братунца и Зворника и за очување територијалне цјеловитости Републике Српске.

ЗЛОЧИН СЕ ДЕСИО МИМО ЗНАЊА И ОДОБРЕЊА КАРАЏИЋА И МЛАДИЋА

– Павловић није устукнуо пред непријатном чињеницом да су поједини Срби након војне побједе узимали правду у своје руке мотивисани осветом због крвопролића које је на том подручју трајало дуже од три године. То је дјелимично компромитовало српску побједу, али је отворило низ питања на која је тешко дати поуздан одговор, посебно у вези са улогом појединих обавјештајних служби западних сила у тим трагичним догађајима. Аутор је изричитог става да предсједник Републике Српске др Радован Караџић и командант главног штаба војске Републике Српске генерал Ратко Младић нису ни планирали нити наредили стријељање између 1.800 и 2.800 муслиманских заробљеника са подручја Сребренице. Тај ратни злочин десио се мимо њиховог знања и одобрења, што је посебно важно овдје истаћи – закључио је Латиновић.

Душан Павловић и Милош Ковић (Фото: Т. Ћоровић)

Аутор књиге Душан Павловић рекао је да је истраживање за овај пројекат трајало више од седам година и да је ово покушај да се српском народу, као и породицама жртава свих народа понуди истина о дешавањима у средњем Подрињу.
– Књига би требало да помогне да разријешимо проблеме у времену у којем живимо и да оставимо што мање проблема генерацијама које долазе. Ова књига је замишљена и као почетак озбиљне дискусије о томе шта се заиста дешавало на тим просторима.

Т. Ћоровић / Српско коло 

 

 

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар