SRAMOTA: Luka Ćelović Trebinjac - najveći srpski prosvetni donator, ni danas nema ulicu u Beogradu

SRAMOTA: Luka Ćelović Trebinjac – najveći srpski prosvetni donator, ni danas nema ulicu u Beogradu

  • Prošlo je više od godinu dana od kada je druženje Trebinjaca „Jovan Dučić” iz Beograda zvanično podnelo zahtev da jedna od ulica ponese ime velikog srpskog donatora i vizionara Luke Ćelovića Trebinjca…

LUKA
Kako godine prolaze ime Luke Ćelovića Trebinjca sve se ređe pominje. Velelepne građevine na kojima su i dalje jasno vidljivi natpisi “Beogradskom univerzitetu Luka Ćelović Trebinjac” opominju na sva dela koja je ovaj iskreni patriota ostavio svom narodu.
Luka Ćelović rođen je u Pridvorcima kod Trebinja, 18. oktobra 1854. Osnovnu školu učio je u Trebinju, Banja Luci i Brčkom. To mu je bilo sve školovanje. Jedva pismen, kao veletrgovac, rentijer, početkom dvadesetog veka bio je jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji, vodeći finansijer i jedna od najuticajnijih ličnosti među Srbima predsjednik Beogradske Zadruge, nacionalni radnik i veliki srpski prosvjetni dobrotvor.

Godine 1872. došao je u Beograd i na preporuku arhimandrita Nićiforu Dučiću, kao šegrt  zaposlio se u tada poznatoj radnji Radosavljevića i Ignjatijevića.
Međutim čim je započeo ustanak u Hercegovini Luka se javio u dobrovoljce, u borbama sa Turcima biva ranjen, ali se brzo oporavlja, pa nastavlja vojevanje u oba srpsko-turska rata, 1876. i 1877-1878. godine.

Luka je obilazio kafane i proveravao klijente

U TO VREME DOMINIRALA JE ĆIRILICA: Luka je obilazio kafane i proveravao klijente

U jesen 1882. osnovana je Beogradska zadruga za međusobno pomaganje i štednju, kao zavod manjih preduzetnika, s neznatnim udjelima i malim kapitalom. Godine 1899. izabran je za predsjednika upravnog odbora Beogradske zadruge. Jedva pismen, samouk, Ćelović je napornim trudom od Beogradske zadruge načinio jedan od najjačih i najsolidnijih srpskih novčanih zavoda i industrijskih preduzeća. Predsednik zadruge bio je do svoje smrti 1929.
Vrlo štedljiv i škrt za sebe lično, Ćelović nije žalio novaca, kad se ticalo opšte stvari.
Sve svoje imanje testamentom ostavio je Beogradskom univerzitetu što je ukupno iznosilo više od 50 miliona tadašnjih dinara.
Istorijski zapisi kažu da je, nakon njegove smrti, fond Luke Ćelovića preko rentiranja stambenog prostora mesečno donosio 260.000 dinara, što je u ono vreme moglo da pokrije više od 50 profesorskih plata. Tim novcem su finansirani brojni naučni radovi.

Iz fonda Luke Ćelovića besplatno lečeno 10.000 Hercegovaca
Upravo zahvaljujući pomoći iz fonda Luke Ćelovića, lekarska misija koja je imala 54 učesnika provela je mesec dana, 1930. godine u Hercegovini i besplatno pregledala oko 10.000 ljudi. Najpoznatiji profesori sa beogradskih klinika obavljali su i manje hirurške intervencije, popravljali zube, vršili korekcije vida, delili lekove, obavljali laboratorijske preglede. Hercegovinu su izabrali za rad na inicijativu rektora Univerziteta, da bi se na taj način bar donekle odužili svom velikom dobrotvoru Luki Ćeloviću, radeći specijalno u njegovom rodnom kraju.
Dr Đorđe Đorđević je zapisao posle ove misije i ovo:
”Najveći odziv što smo ga do sada uopšte imali, a prema tome i najveći posao bio je u Trebinju. Nema nikakve sumnje da je narod toga kraja najdublje shvatio smisao našega rada i tome se i odazvao. Bilo je najveće uživanje svakodnevno susretati sve lepše i lepše tipove, kao za živu istoriju postavljene junake, sa divnim čistim govorom, širokom iskrenošću, velikom bistrinom,vrlo često i kod najstarijih ljudi. Izgleda da je Trebinje i njegova okolina po prirodi određeno za stvaranje i odgajanje ovako divnih tipova”.

Potpuno neshvatljivom i nedomaćinskom odlukom 1970. godine od strane tadašnjeg Beogradskog univerziteta ovaj prostor se ustupio firmi „Metal-servis” u zamenu za neke stanove koji su podeljeni beogradskim profesorima. Danas nema ni „Metalservisa“, a duž ulice možemo zapaziti natpise privatnih zubnih ordinacija, putničkih agencija, advokata, hostela…

Mada su počeli neki radovi budućeg Beograda na vodi i dalje su zdanja koja su bila u vlasništvu Luke Ćelovića najimpresivnija u tom delu Beograda. Beogradska zadruga je srce Savamale.

beogradska zadruga

Beogradska zadruga je i danas najimpresivnije zdanje Savamale

Prošle godine na 160 godišnjicu Lukinog rođenja Udruženje Trebinjaca „Jovan Dučić” iz Beograda je zatražilo od vlasti prestonog Beograda da se uspomena na Luku Ćelovića sačuva tako da jedna od ulica budućeg „Beograda na vodi” ponese ime ovog velikog dobrotvora.

Žarko J. Ratković, predsednik Udruženja Trebinjaca „Jovan Dučić” u Beogradu tom prilikom je za Slobodnu Hercegovinu rekao:
Od svih uglednih Trebinjaca koje je Hercegovina podarila Srbiji i srpskom rodu Luka Ćelović je jedini koji je svom imenu dao nadimak Trebinjac. Verovatno je sa ponosom želeo da istakne svoj rodni kraj. Danas, Trebinjci koji žive u Beogradu ponosni su na njegov lik i delo i rado bi svako od njih pridodao svom imenu nadimak Trebinjac. I po Momu Kaporu biti Trebinjac znači biti privilegovan. Takođe, nikako ne smemo zaboraviti da je Luka Ćelović pomogao velikom broju zemljaka. Luka je verovao Hercegovcima, zapošljavao ih po svojim dućanima i uveliko pomogao da se kolonija Hercegovaca u Beogradu dobro namnoži.

zarko-1

Žarko J. Ratković: Samo je Luka Ćelović svom imenu dopisao TREBINJAC

 

Jedini trag u Beogradu koji upućuje na Luku Ćelovića je ime parka koji se nalazi ispred zgrade Ekonomskog fakulteta u Beogradu, a koji je prethodnih meseci bio u žiži javnosti, jer su se tu sakupljali migranti na putu ka EU. Taj park je od ranije ostao upamćen kao okupljalište žena sumnjivog morala.
Žarko J. Ratković smatra da je Luka svojim djelima zadužio Beograd više od tog parka koji, uzgred budi rečeno, nema nigde ni natpis sa njegovim imenom.
– Formalno je procedura pokrenuta. Poslali smo dopise gradonačelniku Beograda, njegovom zameniku, kao i komisiji za imenovanje ulica i trgova u Beogradu. Od sekretara ove komisije dobili smo potvrdu da je naš predlog ušao u zvaničnu proceduru, međutim do danas nismo dobili nikakav odgovor, mada smo zatražili sastanak ne samo tim povodom.

Gradonacelnik-1

ČEKAJUĆI MALOG: Pismo na koje još nema željenog odgovora

Naime, nedavno je posle žestokog protestnog pisma Udruženja Trebinjaca, ali i nezadovoljstva žitelja Čukarice Grad Beograd poništio odluku da se skrati ulica Jovana Dučića. Izgleda da će isti recept morati da se upotrebi i da bi Luka Ćelović Trebinjac dobio svoju ulicu.

sve sto vidite na slici je nekad bilo lukino vlasnistvo ulica koce popovica

Ulica Koče Popovića: Sve što vidite na ovoj fotografiji bilo je u vlasništvu Luke Ćelovića i sve je to ostavio Univerzitetu

Utisak je da je i prošle godine napravljena greška kada je Zagrebačka ulica preimenovana u ulicu Koče Popovića. Cela strana ove ulice bila je u vlasništvu Luke Ćelovića, a njegove palate su se iz ove ulice širile i na susedne – Gavrila Principa 16. i Karađorđeva 65. Samo u ovim zgradama Luka Ćelović je u nasleđe Beogradskom univerzitetu ostavio ukupno 55 stanova i 13 dućana.

natpis-u-ulici-koce-popovica-3
Predsjednik zavičajnog udruženja Hercegovaca u Zrenjaninu Uroš Milojević već dugo ima ideju da se ustanovi nagrada Luka Ćelović za donatorstvo. Udruženje Trebinjaca u Beogradu se trudi da se i ova zamisao realizuje.

– Cilj nam je da Rektorat BU podrži ovaj predlog i da se nagradom „Luka Ćelović Trebinjac” motivišu potencijalni darodavci. Donatorstvo ne bi donelo nikome novčanu nagradu, ali bi predstavljalo moralno priznanje. U vreme ekonomske i moralne krize donatora je sve manje, a sve je više onih koji socijalizuju gubitke, a privatizuju profite i taj novac iznose van zemlje. Možda ovim činom možemo nekog od bogatih pojedinaca da usmerimo da deo svog bogatstva podari za neko javno dobro. Zato je veoma važno da i na ovaj način ime Luke Ćelovića Trebinjca zauvek otrgnemo od zaborava – zaključuje Žarko J. Ratković.

Prolaze godine, decenije… nestvarno deluje i pomisao da će se naći ličnost kakav je bio Luka Ćelović Trebinjac.

Izvor: Slobodna Hercegovina
Tekst: Trifko Ćorović

PIŠI ĆIRILICOM: Tekstove sa portala Slobodna Hercegovina, uz obavezno navođenje izvora i link, mogu da prenose samo oni sajtovi koji koriste srpsko pismo
  1. Pingback: ŽARKO J. RATKOVIĆ: Trebinjci u Beogradu pozdravljaju odluku o postavljanju obilježja dobrotvoru Luki Ćeloviću

Ostavite komentar