• Спасовдан је крсна слава Београда (од 1403. и времена деспота Стефана Лазаревића), али и Бањалуке, Невесиња и многих других историјских градова. Славило се и у Суботици,а на позив Савеза српских удружења Сјевернобачког округа стигао је и познати пјесник Ђорђо Сладоје, родом из Горње Херцеговине, аутор 22 збирке поезије.

„Не радим на књигама. Ја пишем пјесме и то кад оне хоће,а кад се скупи довољан број,онда то склопим у књигу.Дао је Бог да су се до сада накупиле 22 пјесничке збирке, а објавио сам и једну књигу изабраних пјесама у Москви на руском  језику „Привикавање на будућност“.Приредио сам и „Најљепше песме Рајка Петрова Нога..“

Тако је у Градској библиотеци Суботица,угледној установи културе са преко 300.000 наслова и традицијом од скоро 130 година,као најаву стихова, говорио познати и признати српски пјесник Ђорђо Сладоје. Родом из Клиње и Горње Херцеговине, Сладоје спада у генерацију савремених стваралаца која богати велику српску књижевност,која се ствара  на српском језику већ пуни миленијум.Добитник је наугледнијих књижевних награда,између осталих и Дисове награде за 2019.годину-за цјелокупно пјесничко стваралаштво.

Књижевни зналци и критичари истичу да „српско пјесништво херцеговачког извора показује бар једну важну правилост-у њему на почецима вијекова стоје по двојица великих;на капији оног прошлог вијека Алекса Шантић и  Јован  Дучић,а овог нашег-Рајко Петров Ного и Ђорђо Сладоје..“

Пјесник је у Суботицу стигао на позив Савеза српских удружења Сјевернобачког управног округа,који  такоће Вазнесење Господње обиљежава као крсну славу. Предсједник Савеза Боривоје Вукајловић домаћински је наздравио и поздравио госте и пријатеље, честитао крсно име,у коме су наступили млади из КУД „Александрово“,а скуп је благословио и крсни колач преломио свештеник Илија Анђелић. Другог дана спасовданске свечаности настављене су пјесничком сусретом са Ђорђом Сладојем,а поред  поезије, вече је са неколико клавирских композиција украсио и млади музички стваралац Павле Звекић,ученик 3.разреда Средње музичке школе Суботица.

Иначе, светом литургијом, литијом,када је освештано и ново класје жита, вечерњим богослужењем и свечаним програмом у порти Цркве Светог Вазнесења Господњег, у Суботици је обиљежена храмовна слава Спасовдан, који увијек пада 40-и дан по Васкрсу и 10 дана уочи Тројчиндана.  току је иницијатива да Храмовна слава Спасовдан прерасте у Дан града Суботице.

Миливоје Бештић