Спасовдан у Београду: Изложбом „Пребиловци” представљена истина о херцеговачком страдању


  • У Београду је вечерас у Галерији Народне банке Србије отворена изложба „Пребиловци“, која свједочи о усташком злочину 1941. године када је убијено 850 Срба од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, које, према истраживању јапанског листа „Асахи шимбун“, представља најстрадалније село у Другом свјетском рату у Европи. Изложба, чији су аутори студенти бањалучког Универзитета Предраг Лозо и Драгослав Илић, садржи фотографије, животне приче, текстове и документа о злочину и о Пребиловчанима, а заједнички је пројекат Културног центра Новог Сада и Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке.

    78

Текст: Трифко Ћоровић
Фото: Слободна Херцеговина

Пуно је симболике у чињеници да је баш на славу српске престонице – Спасовдан у галерији Народне банке Србије представљена изложба „Пребиловци”. Београд је после дугог чекања и ћутања, напокон, имао прилику да види истину представљену аутентичним фотографијама и документима које преносе страшну слику о српском страдању у Долини Неретве. Да је народ жељан  истине сведочи и више од 600 посетилаца који су јуче дошли на отварање ове изложбе.

28

Ово је тек један од детаља због којих наредних дана треба обићи изложбу „Пребиловци“. Отворена је до 28. маја сваким радним даном од 10 до 18 часова

 

На самом почетку изложбе посетиоци су могли да чују певачки хор „Мокрањац” који делује при Храму Светог Саве на Врачару.
Потом је изложбу благословио Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије. Он је истакао да је ова изложба важна, јер се догађа у Београду „гдје постоји много људи који још не знају да постоје Пребиловци са таквом раном, али и са таквом снагом живота коју они у себи носе“.

13

– Вјера људи у живот, који су живјели у Пребиловцима је невјероватна, и онда када су 1945. изашли из рата и наставили да живе и сада, послије посљедњег рата када су наставили да живе. Та црква, која је просто васкрсла из костију, можда је нешто најљепше што се догодило макар у нашој епархији у посљедњих много стотина година –  рекао је владика Григорије.

06

Ускоро заједно и на Херцеговачкој академији: Мишо Рупић, владика Григорије, Жарко Ј. Ратковић, Слободан Драшковић и Светозар Црногорац

Он се захвалио СНД „Пребиловци” које је неуморно радило годинама на ширењу истине, као и херцеговачким удружењима која су помогла обнову Пребиловаца.
– Сва ова дешавања су припрема за велики догађај овог 8. августа када ћемо се окупити у Пребиловцима, на мјесту гдје се састају све наше ријеке и све наше сузе, да освештамо Храм. Надам се да ће сваки Херцеговац довести у Пребиловце бар једног пријатеља који није из Херцеговине – закључио је владика Григорије.

15

Владика Атанасије са хором „Мокрањац“ пева Тропар мученицима Пребиловачким

Потом је уследио можда најупечатљивији тренутак вечери. Умировљени владика Атанасије праћен хором „Мокрањац” отпевао је Тропар мученицима Пребиловачким.

17

Један од аутора изложбе: Предраг Лозо

Један од аутора изложбе, Предраг Лозо осврнуо се на тежину бављења културом сећања.
– Бавећи се и посматрајући историју, истовремено је и благодет и проклетство. У њој су мученик и херој браћа близанци. Бавити се нечим што подразумева културу сећања, није ни мало лако, али у последње време отварају се могућности да то сећање историчари прошире и да се начине искораци како би шира јавност била упозната – рекао је Лозо.

18

Задужио Херцеговину: Душан Ј. Басташић је својим прегалачким радом умногоме допринео да се истина о Пребиловцима шири светом

Предсједник Удружења „Јадовно 1941” Душан Басташић бираним речима је причао о дугогодишњој сарадњи са СНД Пребиловци и изразио је уверење да ће изложба допринијети објелодањивању пребиловачке трагедије, али и народа источне Херцеговине.

77

Тешко је набројати, а камоли истражити сва српска стратишта: Миленко Јахура, председник СНД „Пребиловци“

Потом се посетиоцима изложбе обратио Миленко Јахура, председник СНД „Пребиловци”.
Он је подсетио да је Београд ову изложбу чекао 74 године.
– У толиком временском периоду измени се више генерација, а покојници падају у заборав и сећају их се само потомци, а некада ни они. Жртве хрватског геноцида над Србима (што је потпуно исправан термин) нису званично ни признате као такве, као што су рецимо јеврејске жртве немачког и сада већ и јерменске жртве турског геноцида.

Јахура је подсетио на чињеницу да јапански лист „Асахи Шимбун” наводи да су патње Срба у НДХ битно обележја глобалне историје 20 века.
– То страдање је највећа траума целе наше историје, када су на нас скочили најближи суседи да нас затру потпуно, да нам ни траг не остане. Сматра се да је нормално да се сви покојници достојно сахране и жртве претходног рата и борци, осим жртава које је побила НДХ!? запитао се Јахура и подсетио да ових жртава нема у школским програмима, а нема их у именима улица, споменика, дана сећања…

Потом се  осврнуо и на српско-српски однос.
По истраживању истог јапанског листа Пребиловци су најстрадалније село у Европи у Другом светком рату, али то није довољно да буду признати као вредност од националног значаја. Већим делом су рушевина, локална власт не дозвољава да се постави ни путоказ ни табла на путу испред насеља. Пре 7-8 година Београд је одбио да им да улицу.

09

Јахура је потом изнео запрепашћујуће статистичке податке.
-Укупно је из Доње Херцеговине у рату убијено око 4000 недужних Срба, од чега око 700 деце, од НДХ, односно од стране хрватских и муслиманских цивила, који су називани „дивље усташе“. Овде је убијено и око 2000 Срба доведених из других, крајева. Из самих Пребиловаца има око 850 жртава рата, по налазу Државне комисије, што је 85% предратног становништва. Угашен је живот у 57 породица. Преживело је 172 житеља, од којих су 16 жене девојке и деца. Село је било привремено колонизовано у рату хрватским становништвом што је организовао жупник из Студенаца дон Јуре Врдољак. Пребиловцима је био промењен назив у „Ново Село“.

35

Водитељка Сања Вуковић, аутори изложбе Драгослав Илић и Предраг Лозо , Миленко Јахура, председник СНД Пребиловци и Душан Ј. Басташић. председник УГ Јадовно 1941

Злочин је, како је рекао Јахура, продужен и након 1945. године.
– Рат је настављен суптилним средствима против жртава са циљем да се оне забораве ради изградње социјализма и „братства и јединства“. Јаме су бетониране и жртве нису сахрањиване. Многи окорели злочинци нису гоњени и ушли су у Партију, војску, полицију и државне службе. Због великог броја жртава Пребиловци су били под посебном присмотром УДБЕ и Савеза комуниста. Најбоља земља им је одузета, а због смањења броја ђака им је седамдесетих година укинута основна школа.

20

Предраг Ристић и владика Атанасије

Јахура је подсетио да су 1992. снаге републике Хрватске и локалних Хрвата и муслимана заузеле ово подручје, починили нове тешке злочине и уништили експлозивом све што је припадало Србима, међу њима кости новомученика у Пребиловцима, Житомислићу, Горњем Храсну са жељом да да униште доказе о злочинима, застраше и понизе Србе.

– Пребиловци су по други пут васкрсли 1999, када је почео повратак у опустошено село. Сада имају 60 становника, међу њима и велики број младих. Једино су чисто српско село у целом крају. Друга села су после 1995. године колонизована и добила хрватску већину. Испред њихових насеља постављени су велики бетонски крижеви који хоће да покажу победу у крсташком рату.

25

Заједно за Херцеговину: Владика Григорије, Јован Шиповац и Миодраг Линта

Ипак, боља будућност за Пребиловце делује више него извесна.
– Успели смо добровољним прилозима да обновимо дом и истражимо рушевину храма, уз подршку владике Григорија, у којој смо нашли нешто остатака костију жртава. Храм, сада посвећен Васкрсењу је обновљен, биће ако Бог да освештан у августу ове године. Пребиловци тако постају, можда, једна од неколико капи памћења у мору заборава српских жртва у НДХ.

21

Јахура је исказао захвалност владикама Григорију и Атанасију, Душану Басташићу, председнику УГ Јадовно 1941, херцеговачким удружењима и порталу Слободна Херцеговина на братској подршци, а посебно се захвалио и људима који су омогућили одржавање ове изложбе: гувернерки Јоргованки Табаковић, Кочи Огњановићу из НБС и Миодрагу Линти, председнику Одбора за Србе у региону.

33

Јахура је на крају све присутне позвао да дођу на још један велики догађај, Херцеговачку академију посвећену српским жртвама 1941-1945, која ће се одржати 8. јуна у задужбини Илије М. Коларца у Београду, а чији ће сав приход од улазница бити приложен завршетку обнове Храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима.

60

Част да води програм ове вечери добила је Сања Вуковић, колумнисткиња Слободне Херцеговине.

23

Дан након освештања Храма Ваксресења у Пребиловцима биће освештана и црква на Вјенчац граду у Невесињу: Владика Григорије са Зораном Иванишем, Зораном Јањићем и Јованом Шиповцем

Изложба у згради Народне банке Србије у Београду биће отворена до 28. маја.

26

Херцеговина спаја све српске земље: Миле Шапић, Миодраг Линта и Млађен Цицовић

Међу бројним посетиоцима на отварању с били: Др Предраг Ристић, аутор идејног пројекта спомен храма у Пребиловцима, спелеолог Мирослав Куртовић, Млађен Цицовић (директор представништва РС у Србији), Миодраг Линта (председник Одбора за Србе у региону), Лука Петровић (народни посланик у скупштини РС), иницијатор Херцеговачке академије Светозар Црногорац (председник Клуба Гачана и заменик председика Координационог одбора свих херцеговачких удружења), Жарко Ј. Ратковић (председник удружења Требињаца „Јован Дучић”), Миодраг Дунђеровић (ЗК Билећана), Зоран Јањић (Удружење Невесињаца у Београду), Слободан Драшковић (председник Савеза гуслара Србије),Стеван Комненић и Миленко Чабрило (ЗК Херцеговац, Панчево) Божо Бобан Вукоје (аутор Блога једног Херцеговца у Београду), Биљана Ристић (сликарка и колумнисткиња Слободне Херцеговине отвара изложбу „Невесињска пушка“ – 21. јуна у галерији РТС-а у Београду), Божо М. Глоговац, Славко Алексић, Велиша Миљановић,  Дејан Мастиловић,  Снежана Лукић, Весна Капор, Наташа Глигорић, Жељка Радуловић, Борислав Кркелић, Мишо Аџовић, Срђан Чомић….

98

Земљачка окупљања се не пропуштају: Народни посланик Лука Петровић и Жарко А. Бутулија

03

Павле Старчевић, свештеник из Чикага,  др Гордана Костић – Џовић и Жељка Радуловић новинарка компаније „Новости“

27

Драгослав Илић, Константин и Биљана Ристић, Предраг Лозо. Наташа Глигорић и Снежана Лукић

04

„Блог једног Херцеговца у Београду“ обавезно штиво… Божо Вукоје окружен Билећанима

_MG_5403

Спрема се за Херцеговачку академију: Песник Божидар М. Глоговац

 

 


ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



  1. Херцеговац Reply

    Ко је пустио унутра папиног изасланика григорија?

  2. MIRJANA JANIS Reply

    majka je sa DURMITORA i znala je da kaže jednom Hercegovcu:“Što se pustiste?

Оставите коментар