СОКОЛСКО ДРУШТВО У МЕТКОВИЋУ 

СОКОЛСКО ДРУШТВО У МЕТКОВИЋУ 

  • Соколско друштво Метковић било је у саставу Соколске жупе Мостар. Соколска друштва држала су своје течајеве.

Слет у Чапљини

Године 1926. држала су течајеве друштва Метковић, Невесиње, Котор, Ђеновић, Цетиње и Подгорица. (1)  У Метковићу је 20. маја 1923. одржан IV окружни слет округа мостарског. Са соколима из Мостара пошло је и 50 војника 7. артиљеријског пука. Уз соколе и војнике пошло је мноштво грађана из Мостара. На станици у Чапљини прикључили су се соколи из Чапљине, Стоца и Љубушког. У Метковићу воз је дочекао старешина соколског друштва из Метковића, др. Мате Кошћина, са целим својим чланством и грађанима, који су били пријатељи соколства. (2)

Соколи из Метковића сарађивали са осталим соколским друштвима. Соколи из Дубровника приредили су излет у Стон 2.6.1929. са 161 чланом свих друштвених категорија и Соколском музиком. Истог дана Соколско друштво Метковић приредило је излет у Стон. На обали соколе из Дубровника дочекала је стоњска омладина и Соколско друштво из Метковића са својом музиком, поклицима краљу, Соколству и Југославији. На обали ћерка апотекара Нада Матичевић поздравила је соколе говором и предала киту цвећа старешини Нику Шутићу. Са балкона општине соколе је поздравио начелник Нико Бушко, а у име сокола одговорио му је др. Мато Кошћина из Метковића. Приређена је јавна вежба, а након вежбе соколске музике из Метковића и Дубровника приредиле су концерт народних комада. Растанак је био дирљив.(3) Соколско друштво Земун-Матица организовало је соколска таборовања под шаторима на мору у Макарској, Александрову и Оребићу и набавку спортских чамаца помоћу којих се почео развијати спорт на води.  (4) У Макарској соколска друштва су летовала под шаторима са називима Тирш, Замојски и Живковић. Уз табор је била плажа и шума. (5)

У Опузену jе 21.8.1932. приређена jавна вежба, на коjоj jе узела учешћа готово цела Неретванска краjина. Наjброjниjе jе било Соколско друштво Метковић, коjе jе дошло са музиком и свим категориjама. Друштво Трпањ послало jе делегате са начелником на челу. Пре подне су одржане, на специjалним неретванским чамцима, званим  “трупе” веслачке утакмице. Победио jе Анте Ереш. После веслачких одржане су пливачке утакмице на опузенскоj плажи, званоj “пржинада”. 

У поворци, коjа jе предвођена соколском музиком обилазила место, учествовао jе цео Опузен са околином.  Увече jе одржана академиjа на коjоj се истакла тачка Виде са извођењем “Скупине ритмичких вежби”. Вида jе била из Љубљане, летовала jе у Трпњу одакле jе дошла у Опузен због приредбе. Метковчани под вођством Мише Параноса извели су “Козачек”, коjи jе пар пута био поновљен. Милица Машкарело спремила jе децу за декламациjе. (6)

Метковић је био седиште VI округа Соколске жупе Мостар. Друштво је приредило 4. септембра 1932. јавну вежбу са академијом којој су присуствовала друштва из Стоца, Љубушког, Чапљине и Опузена, као и соколске чете из Тасовчића. После подне формирана је поворка на челу са соколском музиком, од соколане до вежбалишта, на игралишту ЈСК „Нарона“, које је било окићено заставама и зеленилом. Јавна вежба почела је говором просветара Ива Габрића. Од вежби изведена је ритмичка игра „Маро Ресавкињо“ од женске деце. Приређена је утакмица у одбојци између соколских друштава Опузена и Метковића. Увече је приређена академија. Прво је нараштајка Гроздана Кошћина декламовала „Поздрав Југославији“, затим су женска деца извела „Маро Ресавкињо“. Женски нараштај извео је „Црногорке“, а мушки нараштај „Козачек“. На академији је наступила и соколска чета из Тасовчића. На свеопшти захтев женска ритмичка вежба „Маро Ресавкињо“ као и „Козачек“ мушког нараштаја морали су бити поновљени. За успех вежби били су заслужни Невенка Ковачевић и предњачки збор. По завршетку академије приређен је плес.(7) 

 

   У старешинству Соколског друштва Метковић били су 1934. : Старешина Мато Кошћина, заменик Јосип Лујак, начелник Никола Шуњић, заменик  начелника Слободан Мишур, просветар др. Иво Боснић-Ковачић, секретар Крунослав Корлает, заменик секретара Јозо Палаверза, благајник Мато Ковачевић, друштвени лекар др. Веселин Самарџић, референт за чете Мишо Паранос, заменици  референта за чете : др. Веселин Самарџић и Ристо Ђурић, референт за штедњу Мато Ковачевић, заменик референта за штедњу Ристо Ђурић, повереник Н.О.О Хинко Бартуловић, референт за музику Јосип Лујак. Одборници су били : Крунослав Корлает, Иво Габрић, Хинко Бартуловић,  др. Веселин Самарџић, Јуре Дамић, Мато Ковачевић, Ристо Ђурић. Заменици : Божо Видин Глушчевић, Ћирил Јурјевић, Јосип Палаверза и Даворин Поповић. Ревизори су били : Франо Јурковић и Лука Когој. Заменици ревизора били су : Радован Карковић и Душан Чолаковић. У Суду Части били су :  Мато Кошчина, др. Иво Боснић, Јуре Јурковић, Јово Поповац и Јосип Лујак. Заменици били су : Лазо Поповац и Јуре Дамић. (8) 

На Шестој главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије одржаној 7. јуна 1936. на предлог жупе Сарајево, одлучено да се уведе Соколска Петрова петољетка, која је требало да траје пет година. Завете су давале соколске јединице и чланови сокола. За соколске јединице завети су били изузетан напор којим је она доприносила Соколској Петровој петољетки и одужење великог повесног дуга неимарима и жртвама борбе за слободу. Сваки соко је после потписа личне заветнице постајао Соко–заветник. (9)

У Метковићу је 11 јула 1937. положен камен темељац Соколског дома. Варош је била искићена заставама. Свечаности су присуствовали власти, заменик старешине жупе Мостар, делегати околних соколских друштава и чета и представници удружења и установа. Био је присутан православни парох, док се римокатолички жупник коме се друштво обратило због освећења дома није одазвао позиву. Била је одсутна и општинска управа. Говорио је старешина друштва др. Кошћина о позиву соколства и значају Соколске Петрове петољетке. У темељ дома је постављена повеља, исписана на пергамени : „Извршавајући свој завет у првој години Соколске Петрове петољетке – 1936 – 1941. год.- у славу Бога, за покој душе Краља Мученика Александра I, сретан и дуг живот младога нам Краља Петра II, сјај и величину Југославије, Соколско друштво у Метковићима, данас 11 јула 1937 овом дому, као трајном  споменику Краљу Петру I Великом Ослободиоцу — доприносом грађана, својих чланова, бригом и трудом Управнога одбора и Одбора за градњу дома, у присуству претставника државне власти, удружења, установа, делегата бр. Жупе, соколских друштава и чета, својих чланова, нараштаја и деце, грађанства, темеље постави. … ”.У повељи су били наведени сви чланови управног и грађевинског одбора. Старешина је положио и узидао диплому у темеље дома, … . Говорио је изасланик Соколске жупе Мостар, директор гимназије Бруно Марчић, истичући значај тог дана и честитајући Соколском друштву Метковић на његовом труду и успеху. Соколски дом требао је да буде грађевина са великом двораном, позорницом, галеријама, одељењима за читаоницу, за поједине секције друштва и пространим двориштем које је требало да служи као летње вежбалиште.(10)

Соколи су били изложени нападима хрватских сепаратиста. Соколско друштво Метковић „вршећи свој колективни завет у времену соколске петолетнице“ приступило је пошумљавању голети засађивањем соколског „Петровог гаја“ борићима: „Суделовањем својих чланова, најугледнијих метковићевих грађана и њихових породица засађено је 200 борића. Међутим, ускоро након тога сав наш труд био је уништен. Борови су напросто погуљени“. (11) У Метковићу су били подерани сви соколски плакати за прославу Првог децембра. У очи Дана уједињења врата соколане била су упрљана и оштећена, а пред вратима је био запаљен сандук, са запаљивим материјалом, али је на време спречена штета. Хајка се водила против старешине друштва др. Матеја Кошћине, књижевника и једног од вођа националне омладине пре Првог светског рата. Зато што је био соко, премештен је Морнарић у Томиславград. Отпуштен је члан соколског друштва Мустур, који је био званичник код пореске управе. (12) После Априлског рата 1941. Соколско друштво Метковић било је забрањено у НДХ. Чланови су били прогоњени а архива  друштва уништена.

                                                                                                

                                                                                        Саша Недељковић
                                    члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :
  1. „Жупа Мостар; „Соколски гласник“, Год.XI, Љубљана 1. јула 1929, бр.13, стр.12; „Соколска жупа у Мостару”, „Соколски гласник“, Загреб, 1920, бр. 4, стр. 205; 
  2. П. Чолић, „IV окружни слет округа мостарског”, „Соколски гласник“, Љубљана, 1923, бр. 9-10, стр. 313;
  3. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 90;
  4. Бранко Живковић, „Тридесета годишњица Соколског друштва Земун-Матица”, „Око соколово”, Београд, 6.септембар 1937, бр. 8, стр. 199, 200, 201;
  5. М. Станојевић, „Соколска летовања”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1. септембар 1930, бр. 21, стр. 1,2;
  6. Соко, „Соколско друштво Опузен”, Соколски гласник”, Љубљана, 8. септембра 1932, бр. 36, стр. 5;
  7. „Соколско друштво Метковић“, „Соколски гласник“, Љубљана, 15. септембра 1932, бр. 37, стр. 5;
  8.  Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник”, књига I, Београд 1934, стр. LXII;
  9. Радмило Грђић, „Дело и жртва“, „Соколска просвета“,  Београд, бр. 7, септембар 1937, стр. 267, 268–272; 
  10. „Освећење темеља Соколског дома у Метковићу”, „Соколски гласник“, Београд,  24 јули 1937, бр. 23, стр. 8;
  11. Никола Жутић, „Соколи“, Београд, 1991, стр. 127, 133, 169–171; 
  12. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник”, Београд, 29 децембар 1939,  бр. 52, стр. 2;

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина