СОКОЛСКА СТУДЕНТСКА СРЕДИШТА

СОКОЛСКА СТУДЕНТСКА СРЕДИШТА

  • Савез Сокола организовао је Соколско студентско средиште у Београду.(1) Априла 1940. група студената и студентица из Соколског студентског средишта посетила је Опленац, да се поклони на гробу краља Александра и Авалу, где су одали пошту Незнаном јунаку.

Просторија Савеза Сокола у Београду

Група од 28 чланова  Соколског студентског средишта кренула је рано ујутро испред Савеза Сокола, са песмом „Ој, Словени”. Око 11 часова стигла је група на Опленац. Предводио их је прочелник  Соколског студентског средишта Недељко Сервенти. Над гробом краља Александра је Карел Розенштајн држао говор, у коме је изјавио, да студентска омладина, свесна озбиљности времена, неће заборавити жртву, краља за свој народ, већ ће тражити и сама да се жртвује за слободу народа и државну независност. После обиласка цркве и музеја соколи студенти су разгледали имање и околину Опленца. После су кренуку према Авали. Над гробом  Незнаног јунака говорио је Павле Маринковић. Изразио је вољу соколске студентске омладине, да и она иде путем Незнаног јунакака у борби за отаџбину. На поласку са Авале студенти у аутобусу певали су песму „Полети, сиви соколе!” (2)  Након оснивања Соколског студентског средишта у Београду, покренута је  акција за оснивања средишта у местима са универзитетом или факултетом. Група сокола студената кренула је 18. маја 1940. у Скопље ради оснивања Средишта на филозофском факултету. (3) Предавања су била организована у просторијама Савеза Сокола уторком и петком од 19 до 20 часова а суботом од 20 до 21 часа. У Средишту су организована предавања  у оквиру  другог дела курса : инж. Света Вучковић : „Методи рада на селу” 21 маја 1940; др. Александар Ђаја : „Здравствени проблеми села” 24 маја 1940; Вељко Купрешанин : „Радне чете” 25 маја 1940; Вукасовић : „Пољопривредни проблеми Југославије” 28 маја 1940; У чланку у „Соколском гласнику“ истакли су предавање Вељка Купрешанина   „који ће им моћи, као опробани радник на селу и сарадник познатог соколског радника брата Др. Поповића, да прикаже рад чета на селу, и на тај начин их оспособи за њихов скорашњи рад у народу.” (4) У оквиру акције за оснивање пододбора у местима где су постојали универзитети и факултети, 29 чланова и чланица   Соколског студентског средишта отпутовали су у Скопље. Стигли су 18. маја 1940, а 19. маја 1940. одржали су заједно са браћом из Скопља, академију у Народном позоришту. Поред сокола из Београда учествовали су чланови соколских друштава из Скопља и Академског певачког друштва. Соколе студенте поздравио је жупски просветар Мирко Јовановић. У име Студентског средишта из Београда одговорио му је Сима Стевин. Чланови Соколског друштва Скопље I, ученици Учитељске школе и чланови Академског хора певали су народне песме,  а чланице сокола Нада Новакова и Анђелија Јовановићева рецитовале су две родољубиве песме. Вежбе су изводили су мушки нараштај друштва Скопље I и II, и женски нараштај. Соколи из Београда вежбали су на разбоју, а соколи из Земуна извели су вежбу „Панта реи”.

После подне одржан је радни састанак, који је отворио Мирко Јовановић. Скуп сду поздравили старешина жупе Иван Брановачки и пуковник Ивачић. Њихови савети омладини примљени су са аплаузом. Састанку је председавао Недељко Сервенти, прочелник  Соколског студентског средишта  у Београду. Приказао је циљеве средишта и предложио да се у Скопљу оснује пододбор Соколског студентског средишта, зато што је скопски филозофски факултет представљао део београдског Универзитета. Затим су говорили Сима Стевин који је нагласио да је у том тренутку потребна збијеност националне омладине; Слободан Николић, секретар ССС, представио је дотадашњи рад Средишта у Београду. У акциони одбор за Скопље ушли су : Добривоје Ивановић и Богољуб Ђерманов, студенти филозофије; Душан Крушчић, студент права; Јован Паплић, ђак Учитељске школе; Божидар Видојевић, ученик реалне гимназије; Павлина Аревић, ученица Учитељске школе; Љубица Гавриловић, ученица Учитељске школе и  Момчило Димитријевић, ученик Трговачке академије. На крају састанка говорили су Сервенти, старешина Брановачки и проф. Јовановић. Бошко Поповић, студент права, захвалио се соколима из Београда на њиховој иницијативи. Састанку је  присуствовао инжињер В. Пајић, заменик начелника Савеза Сокола и начелник жупе. Већање је завршено певањем соколске химне „Хеј Словени”. Слободан Николић писац чланка у „Соколском гласнику“ истакао је да су многи студенти први пут видели Скопље и били одушевљени лепотом краја и срдачношћу браће, која их је са истим одушевљењем дочекала у скопљанском друштву, као и у Соколском друштву Ђенерал Ханри. Сматрао је да ће се студентска омладина све више окупљати око сокола. Студенти су морали  предњачити у соколству, не само идеолошким и просветним радом, него и радом у вежбаоницама, где су требали да буду у додиру са осталим соколима, и да са њима чине целину. Кроз своје средиште су требали да окупљају соколе који су долазили из средњих школа. (5) У „Соколском гласнику“ од 31. маја 1940. пренели су саопштење да су сва предавања са курса одложена. А уместо њих требало је да се одрже предавања са војно-одбрамбеном обуком. Позвани су студенти на састанак са проф. Р. Павићем 3. јуна 1940. Павић је требао да упозна студенте са радом у народу и циљевима радних чета. (6) Соколско студентско средиште у Загребу одржало је за своје чланове 2 предавања. Прво предавање одржано је 9. марта 1941. о „Актуелним проблемима и ставу соколства према њима”. Друго предавање је одржано 23.марта 1941. као комеморација почившој браћи Адаму Замојском и др. Ивану Оражену. (7) Просторије Средишта су се налазиле у новој згради Савеза Сокола К.Ј. у Београду у Бранковој улици број 30 /III. Ту се налазила читаоница средишта, уз савезну библиотеку, којом су чланови могли да се служе. Библиотека је добила 1.500 примерака.  Могли су да се служе и новинама у библиотеци. На предавању 1 фебруара 1941. говорио је Радмило Грђић.(8)

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије  

Напомене :

  1. „Рад студената сокола”, „Соколски гласник“, Београд, 26 април 1940, бр. 17, стр. 9;
  2. „Студенти соколи на Опленцу и Авали”, „Соколски гласник“, Београд, 26 април 1940, бр. 17, стр. 9;
  3. Г. Јакћ, „Соколско студентско средиште у акцији”, „Соколски гласник“, Београд, 17 мај 1940, бр. 20, стр. 7;
  4. Сл. Нић, „Предавања у студентском средишту”,„Соколски гласник“, Београд, 17 мај 1940, бр. 20, стр. 7;
  5. Слободан Николић, тајник ССС, „Соколски гласник“, Београд, 24 мај 1940, бр. 21, стр. 4;
  6. Сл. Нић, „Члановима соколског студентског средишта”, „Соколски гласник“, Београд, 31 мај 1940, бр. 22, стр. 3;
  7. „Соколско студентско средиште у Загребу”, „Соколски гласник“, Београд, 28 март 1941, бр. 13, стр. 6;
  8. Слободан Николић, „Из соколског студентског средишта”, „Соколски гласник“, Београд, 31 јануар 1941, бр. 5, стр. 4;

 

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина