СОКОЛСКА ЧЕТА У ЋИЛИПИМА

СОКОЛСКА ЧЕТА У ЋИЛИПИМА

  • Соколска чета Ћилипи основана је 1931. Године 1934. године имала је 109 чланова. Била је део Соколског друштва Дубровник и Соколске жупе Мостар.

У чети Ћилипи били су старешина Влахо В. Бошковић, заменик старешине Перо Калачић Ивов, тајник Лукре Ковачевић Франов, заменик тајника Перо Становић, благајник Перо Скурић, заменик благајника Перо Крилановић, вођа Јако Скурић, просветар Душан Живковић, заменик просветара Влахо Бошковић, статистичар Иво Скурић, повереник за штедњу Мато Боровинић, заменик Иво Пупица, барјактар Антун Мијановић Антунов, заменик Мато Боровинић Ников. Суд части Иво Крилановић Перов, Нико Скурић, Стијепо Новак, Антун Браутовић Антунов. Ревизори Катица Столић, Јаков Пупица и Иво Царевић Влахов.

Огранак Јадранске страже основан је 1934. у Ћилипима.(1)

Дописник листа „Дубровник” Живковић писао је 1937. да је соколска чета у Чилипима од свог оснивања 1931. ишла усправно. Истакао је : ,,Није савијала кичму пред дин-душманима. … Извјесни насрташе на њу да је онемогуће. Пријетише јој јавно и тајно – долазише због тога у сукоб и са законом и биваше осуђени – а чета остаде да снажно живи.” Одмах после убиства краља Александра у Чилипима је основан одбор за подизање споменика краљу. Одбор је саставио правилник по коме ће спровести акцију за прикупљање прилога и свечано откривање споменика. Среском начелништву у Дубровнику упутио је молбу за одобрење скупљања прилога. Одобрење нису добили. У међувремену основан је контраодбор са истом сврхом, али са скривеном намером да омете акцију првог одбора. (2)

Правила Соколске Петрове петољетке одобрена су на састанку делегата Соколских жупа Цетиње, Мостар и Сарајево на ,,Соколовцу” код Траста-Пржна (Тиват) 8. августа 1937. године. Између осталог: ,,Да се чине међусобни излети соколских јединица у циљу упознавања и развијања соколског духа и живота; Да се изврше екскурзије општег народног значаја, као: посећивање прослава, јуначких и војничких славља, народних светковина, народних просветних великана, знаменитих места и т. сл. у циљу упознавања народне историје, народног живота и домовине.” (3)

У листу „Дубровник” у чланку „Жалосно али истинито” извештава се да је соколска чета Ћилипи посетила 1937. године соколску чету у Дражином Долу код Требиња. Чета из Ћилипа приказала је позоришни комад „Јазавац пред судом”. Свештеник је осудио речима: „Ишли су у туђи крај, гдје живе само православни, ради чега их са овога мјеста осуђујем”. Лист „Дубровник” је донео допис из Пострања у жупи дубровачкој о пароху дон Михи Арбулићу из Конавала: ,,Али уз то није заборавио што смо нас неколико прије тога пошли у посјете нашој једнокрвној браћи у Херцеговини, …Готово да, због тога, на нас удари анатему, … а данас је заиста „Богу плакати” кад неки мјеште љубави проповједају кршћанску мржњу.” У чланку „Поступак једног свештеника” објављеном у листу „Дубровник” из Чибаче (Жупа дубровачка) наводи се да је Никола Симатовић, члан Соколске чете Доња жупа умро 16. 12. 1938. године у 23-ој години живота. Завршио је једномесечни жупски и двомесечни војни течај у Београду. Као војник учествовао је на Свесоколском слету у Прагу 1938. године. Нагло му је позлило и по изричитој жељи болесниковој који је желео да се исповједи и причести, позван је око 4 сата после поноћи католички свештеник дон Михо Арбурић. Иако позван свештеник није хтео да дође. Истог јутра прошао је поред болесникове куће идући за Дубровник, а да није свратио. У листу „Дубровник” је истакнуто: „Овакав поступак свећеников није тешко растумачити кад се зна да је ради нападаја на Соколску чету Доња жупа био већ и судски кажњаван, али је тешко народу разумјети да овакови свећеници примају још и државну плату као дар за свој разорни и некршћански рад на селу”.(4)

Усташка држава била је задовољна активношћу Дон Миха Арбулића како пре тако и за време рата. Дон Михо Арбулић, жупник из Мандаљене, био је од стране усташке НДХ одликован редом за заслуге II степена. (5)

У соколском часопису ,,Братство” из Осјека, у чланку „Иста песма, исти глас” наводи се: „У Ћилипима код Конавла запаљене су половицом децембра 1938. појате и стогови сена Ники Боровинићу чија су два сина чланови соколске чете Ћилипи.” У листу „Дубровник” наводи се да је среско начелништво у Дубровнику заказало за 6. фебруар 1939. године усмену расправу по тужби Боровинић Ника и Пера из Чилипа против опћине конавоске из Груде, ради накнаде штете због паљевине појате са сјеном у Чилипима извршене од непознатих злочинаца у ноћи између 15. и 16. децембра. Лист је истакао да је то била прва расправа по Уредби о надокнади штете учињене с умишљајем из политичких побуда. (6)

Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Конавле је одвојено од Зетске бановине и додељено новоствореној Бановини Хрватској. ХСС је користила власт у Бановини Хрватској за обрачун са соколима. Лист „Дубровник” јавио је да су у ноћи између 3. и 4. септембра 1939. године непознате особе скинуле са улаза дома соколске чете у Ћилипима друштвену таблу, исјекле је и запалиле. Власти нису ухватиле починитеље. (7)

У Ћилипима 30.8.1940. отворен је Еухаристијски конгрес. На процесији је иступала у војничком ставу сатнија Хрватске народне заштите, предвођена заповедником Пером Бакићем. За њима су следили крижари. О томе је писала клерикално-мачековска ,,Народна Свијест” из Дубровника у чланку ,,Триумф вјере у Чилипима” који је објављен на насловној страни листа. (8) По избијању Априлског рата 1941. године, Сељачка заштита је заједно са усташама разоружавала дијелове Југославенске војске, прикупљала војну опрему и чувала ред и тако одиграла одређену улогу у успостављању власти и организирању војних снага НДХ на дубровачком тлу.(9)

Соколска чета Ћилипи основана је 1931. од стране Соколског друштва Дубровник. Била је део Соколске жупе Мостар. Од оснивања њени чланови били су изложени претњама. Против чланова чете  је био католички свештеник дон Михо Арбурић. За свој рад био је одликован  од стране усташке НДХ.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :
  1. „Соколски зборник”, Год. I, Београд 1934 – 1935, стр. LXV; „Извештај Главног одбора Јадранске страже за IV главну скупшину Љубљана, 6-8. 9.1935“, стр.11-12;
  2. Живковић, „Соколска чета у Чилипима снажно живи.”, Д.Ж., „Шта је са спомеником Краљу Мученику у Чилипима ?”, „Дубровник”,, Дубровник, 20 фебруара 1937, бр. 3, стр.2;
  3. „Соколска Петрова Петољетка 1936-1941”, Издање Соколске жупе Цетиње, стр. 4;
  4. Јадрански, „Жалосно али истинито”, „Дубровник”,Дубровник, априла 1937,  бр. 12, стр.3; ,,Проповједник ,,љубави кршћанске”, „Дубровник”,  Дубровник, 29 мај 1937, бр. 17, стр. 5; „Поступак једног свештеника”,„Дубровник”, Дубровник, 6. јануар 1939,  бр. 1, стр.3;
  5. Никола Жутић, „Антисрпски фалсификати у уџбеницима историје”, „Српска слободарска мисао”, Београд, мај-август 2018 године, бр. 3-4, стр. 149;
  6. „Иста песма, исти глас”, „Братство”, Осијек, 15. јануара 1939, бр.1, стр. 14; „Расправа по Уредби накнаде штете”,„Дубровник”, Дубровник, 27. јануара 1939, бр. 4,  стр. 4;
  7. „Жалосно”, „Дубровник”, Дубровник, 16 септембра 1939, бр. 37, стр. 3;
  8. „Триумф вјере у Чилипима”, „Народна Свијест”, Дубровник, 4 Рујна 1940, бр. 36, стр. 1;
  9. Нева Журић-Скоти, Талијански окупациони систем на дубровачком тлу”, „Дубровник у народноослободилачкој борби и социјалистичкој револуцији 1941-1945“, Сплит 1985, стр. 1021;

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар