СНД Пребиловци: Скупштина Србије да усвоји декларацију о геноциду над Србима

СНД Пребиловци: Скупштина Србије да усвоји декларацију о геноциду над Србима

  • Српско национално друштво Пребиловци затражило је од Владе и Скупштине Србије да се у овој години усвоји декларација о геноциду над српским народом у НДХ 1941–1945. године и о геноцидном етничком чишћењу над српским народом у Хрватској и у дијелу БиХ за вријеме рата 1991–1995. године, као и послије њега.

hram

У образложењу за овакав захтјев наводи се да Србија има морални дуг и обавезу према жртвама свога народа и садашњим и будућим српским генерацијама да учини све да се успостави и трајно сачува сјећање на жртве геноцида, као што то чине јеврејски и јерменски народ.

„Почетак исправљања неправде према жртвама и спирање срамоте треба да буде званично усвајање декларације о геноциду у овој 2016. години, коју би требало посветити жртвама као 75. години од почетка геноцидног страдања Срба у НДХ, коју треба прогласити за геноцидну творевину“, наводи се у тексту.

У образложењу се наводи да на основу те декларације треба донијети и одговарајуће позитивне прописе који би обезбиједили поштовање жртава геноцида, успостављање културе сјећања на њих са јасним обавезама државе у томе.

„Свакако треба зауставити и даљи прогон ћирилице, јединог писма српског језика, која је била прва жртва окупационог режима Аустроугарске 1915. године и прва жртва геноцидног режима НДХ у априлу 1941. године“, наводи се у образложењу захтјева.

Истиче се да би требало, прије свега, обезбиједити да тема геноцида над Србима уђе у школске програме историје и општу културу сјећања, те да српске жртве геноцида добију свој посебан споменик у Београду.

Наводи се да би требало одредити посебан дан сјећања на Србе страдале у овом геноциду, а као приједлог се помиње почетак августа, како би се тиме спојило сјећање на Илиндански покољ и жртве „Олује“.

Ово удружење наводи да би Србија требало да дипломатски и материјално помогне да се обезбиједи поштовање жртава геноцида свога народа и на простору Хрватске и БиХ.
„Без успостављања културе сјећања на жртве геноцида ми се не можемо сматрати озбиљним народом и друштвом, нити можемо очекивати да са нас спадну притисци и уцјене који су довели да нас – жртве прогласе извршитељима геноцида“, наводи се у захтјеву.

Подсјећа се да је страдање српског народа у НДХ најтрауматичнији догађај у српској историји који има обиљежје геноцида – и по намјери, и по правним актима, и реторички кроз мржњу, и масовним, и појединачним свирепим убиствима Срба, и покатоличавањем, и присилним пресељавањем, чему је било изложено цјелокупно српско становништво на већем дијелу данашње територије Хрватске, цијеле БиХ и на подручју Срема.

„Сматрамо да су поменуте геноцидне радње спроведене над више од половине или над више од милион Срба у тој злочиначкој државној творевини“, наводи се у тексту, уз напомену да је геноцид у НДХ извршен и на Јеврејима и Ромима.

У тексту се напомиње, да су у НДХ почињена етничка масовна мучења, убиства, прогони и одвођења у концентрационе логоре, у којима је од Госпића, преко Јадовног, Пага, у личким и далматинским јамама, Јасеновцу убијено више од 600.000 Срба, а постојали су логори и за српске свештенике као Даница у Копривници, као и логори за дјецу – Јастребарско, Сисак, Ливно.

„Геноцид је оставио трајне и трагичне посљедице на српском народу, које ће се осјећати вековима – друштвене, државно-историјске, демографске, социјалне, привредне… Он остаје трајно и битно обиљежје српске историје и будућности“, наводи се у тексту.

Додаје се да је једна од најтежих посљедица овог геноцида и начин распада југословенске државе, 1991/1992. године, на штету српског народа, те оцјењује да је геноцидно етничко чишћење Срба са подручја Хрватске и дијела БиХ, у рату 1991-1995. године и послије тог рата, у узрочно-посљедичној вези са геноцидом у НДХ.

Оцјењује се да комунистичка власт није дозволила ексхумације и достојну сахрану српских жртава, као ни осталих жртава, из Другог свјетског рата и да на већини мјеста страдања нема спомен-обиљежја, а да су у току посљедњег рата она која су постојала у ФБиХ уништена намјерно, што је случај са Пребиловцима.

извор: СРНА

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина