Сликарка Биљана Ристић – Кад камен постане драгуљ!


Биљана Ристић, сликарка из Новог Сада у ексклузивном разговору за портал Слободна Херцеговина открива на који начин од херцеговачких камених плоча прави слике пуне страсти, љубави и носталгије

bilja-01

Херцеговина је њена инспирација: Биљана Ристић (Фото: Слободна Херцеговина)

Текст: Трифко Ћоровић
Фото: Слободна Херцеговина

Да ли сте се икад запитали како би изгледало да камен проговори. Овом одговору најближи су радови сликарке Биљане Ристић. Њене слике на камену никога не могу оставити равнодушним. Биљана брижљиво припрема камене плоче, по неколико месеци да би на њему осванули мотиви најчешће везани за родну Херцеговину. И какав год да је мотив на њеним сликама осетићете невероватну животну енергију. За њене изложбе морате оставити време, јер страст која извире из сваке њене слике ће вас зауставити и одвести далеко од свакодневнице.
Биљана слика од ране младости, па иако је својевремено кренула на Машински факултет превладала је страст према штафелају. Деценијама живи са својом продицом у Новом Саду, али се увек враћа својој Херцеговини. Ексклузивно за портал Слободна Херцеговина, Биљана прича како је еволуирао рад на камену.

bilja-kamen

Уникати: Слике на каменим плочама су потпуно јединствене (Фото: Слободна Херцеговина)

 

– “Прављење “ слика на камену је само природан след догађаја у неком мом интимном тражењу аутентичног израза. Оно што носим у себи можда се на неки најбољи начин рефлектује на камену као носиоцу слике. Камену из Херцеговине. Он се сам по себи “не да” урамити, тражи слободу у поставци као и слободу у самој слици на њему. Нуди сам својом бојом, обликом и пронађеним фосилизираним отиском биљке на њему сопствену слику коју му морам прилагодити.Тражи ми да трагам која је то прича кроз слику, исписана у вековном таложењу на њему. Можда је та , за мене магија камена, оно што ме је привукло сликању на камену.

bilja-minijature

Снага камена: Минијатуре остављају снажан утисак

Камен је хладан, сив, а Ваше слике одишу топлином.
– Првенствено, сликом на каменој плочи, настојим да причам о лепоти Херцеговине. Замислите колико је тајних суза радости и туге проливено на том камену, колико је уздаха и предања записано у бојама камена! Колико љубави овековечено? Колико је светитеља и војсковођа одмарало на камену? Када би камен могао да говори мислим да би Херцеговина одјекивала светом. Камен је драгуљ.

Ко су Вам узори у сликарству?
+ Као што су Рембрант и Вермер тражили свој израз и били препознати по њему, ја у свом изразу на каменој слици настојим да будем искрено своја. На неки начин они су ми узори и водиље кроз свет сликарства.Они су сами правили боје, а ја сама бирам камен на налазиштима у Херцеговини. Понављам, камен је драгуљ и магија, јер ме на чудан и леп начин спаја са људима и породицама који ми постају искрени пријатељи, даје ми аманет да проналазим и чувам пријатеље.

Где набављате камене плоче?
– Породица Ковачевић ми је кроз мој рад на камену постала искрен и прави пријатељ, са породицом Брењо имам и родбинске и пријатељске везе. Приликом одласка у каменолом сама бирам плоче, то су седиментне стене које ја раздвајам и ту се оствари мој први контакт са плочом.

bilja-ploce

Пет различитих фаза припреме камених плоча за рад: Камен се припрема неколико месеци пре осликавања

Како вршите селекцију камена?
– Када видим плочу одмах знам да ли је то плоча за портрет, икону, пејзаж, мртву природу или чак неку апстрактну форму. Ту почиње процес градње слике, наставља се прањем у мом летњем атељеу у породичној кући у Невесињу. Део плоча остаје ту, а део односим у Нови Сад.

Колико времена је потребно да би једна камена плоча била спремна за рад?
– Процес није кратак, потребно је више од пола године. Најпре се ради изолација плоча раствором шелака, буковог пепела и етил алкохола у одређеним сразмерама, потом импрегнација посебно припремљеним малтером у неколико наноса, са одређеним периодима сушења и шмирглањима у међуфазама. Затим иде препарација немасном супстанцама такође у неколико наноса и финим шмирглањима у међуфазама.Укупан број наноса је између 12 и 15, а да при том укупна дебљина не сме да пређе 2 мм. Суштина је да се плоча припреми тако, да ако се слика уљаним бојама или бојама органског порекла (јајчана темпера када се ради икона), те боје не смеју да дођу у директан контакт са плочом.

bilja-ikone

Под благословом владике Григорија: За израду икона Биљана је добила дозволу епископа ЗХиП

Зашто не сме боја да дође у контакт са плочом?
– Зато јер би ланено уље или жуманце након одређеног времена проузроковало мрвљење или пуцање плоче.

Како сте открили ову технику?
– Ову технику сликања сам први пут представила у галерији “СИНГИДУНУМ” на изложби мини-арт сцене у Београду, где се тражи увек нешто аутентично и оригинално. Била је јако добро прихваћена. У Херцеговини на једној од мојих самосталних изложби пре пар година посетиоци су прво додиривали слике, а потом кроз моје објашњење схватили о чему се ради. Искрено били су веома изненађени, али и веома заинтересовани да имају једну такву слику у свом власништву.

bilja-05

Плави трн: Уље на медијапану

 

Поред Београда, где сте још излагали?
– Следиле су изложбе у Невесињу, Сомбору, Панчеву, Србобрану, Новом Бечеју, Новом Саду, Бачкој Тополи, Клеку, Равном Тополовцу за који је везана једна интересантна прича.
Наиме, изложба је била представљена заједно са промоцијом монографије о Херцеговини аутора Николе Асановића. Ту изложбу отворио је замјеник покрајинског секретара за културу и јавно информисање Милан Мићић. Слике на камену је видео др. Спасоје Граховац. Оне су оставиле толико јак утисак на њега да је лично заказао и отворио моју изложбу у Кикинди у Народном музеју 2012. године. За мене је то била изузетна част, јер је само пар дана пре отварања изложбе др. Граховац добио награду за животно дело.То је пут који саме себи праве моје слике на каменим плочама,и не само слике на каменим плочама,већ и слике урађене осталим техникама, дарујући ми праве и искрене пријатеље на том путу.

Ваше слике су јединствене па не чуди велики број награда, ипак сигурно имате неку која Вам је посебна?
– Слике ми доносе посебна признања, а мени је можда једна од најдражих награда “Јухорски прстен” колоније Својново из Својнова код Параћина. Награда се додељује за изузетан допринос и сарадњу ликовној колонији. Том наградом добила сам познанике, пријатеље и сараднике у људима који су потпуно другог менталитета, а тако добро су прихватили и моје слике и мене.Толико добро, да сам постала стални сарадник у организовању те исте колоније.
Добитник сам и неколико првих места на аматерким изложбама као и велемајсторских диплома, али мени је драже учешће на интернационалним изложбама као што су међународна изложба “Уметност за мир у Европи и свету” у градићу Мондова у Италија, где сам представила слике урађене у пастел техници, затим учешће на 6тх Интернационалном Бијеналу пастел, а 2013.г. Nowy Сацз, Пољска, ВоВа-арт Балатон, Мађарска, Жене сликари- Маданпек, Мајдан-арт Уметност у минијатури Мајданпек…

bilja-10

И маслачци су њена опсесија

 

Рад на камену и рад на свили звуче неспојиво.
– Није само слика на каменим плочама део мене, јесте велики, али своје место у мом ликовном изразу имају и друге технике, пастел, уље на платну, уље на медијапану, сликање на свили.
Сликање маслачака је опет једна моја велика страст где се потпуно препустим осећањима. На првом месту љубави и радости као главним носиоцима и покретачима целог рада. Исто се дешава и када сликам аптсрактне форме, с тим што је у овом случају наглашен поглед на свет из угла жене. Сликање на свили је потпуни контраст камену. Колико је камен чврст и стабилан носилац слике, толико је свила неухватљива, неукротива па самим тим за мене и веома изазовна.Она ми даје могућност да се играм стварајући на другачији начин, да осликана свила буде моја песма. Волим свилу, као што волим и камен и уље на платну и уље на медијапану.
Можда је свила мој алтер его.

Мајстор дизајна!

bilja-korice
Поред фантастичних слика, Биљана Ристић је направила и читав серијал прелепих разгледница родног Невесиња које, на жалост никад нису дистрибуиране. Такође, на врло упечатљив начин се бави и дизајном књига и корица. Њене свилене уникатне ешарпе и кравате имају своје власнике на свим меридијанима. Иако, нерадо о томе прича сликарка Биљана Ристић је даровала и велики број икона које се налазе у неким црквама у Херцеговини, а за њихов рад добила је и благослов Епископа Захумско – херцеговачког и приморског Григорија.

Уколико желите да се детаљније упознате са радовима ове невероватне сликарке, кликните овде.


ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар