Славко Вучуревић за СХ: Одувијек сам добар са владиком Григоријем!


  • У ексклузивном интервјуу за најутицајнији и најпосећенији херцеговачки портал у Србији Славко Вучуревић без длаке на језику прича о односу према Бањалуци, Београду, Дубровнику, Херцег Новом… Открива да је у добрим односима са владиком Григоријем, објашњава зашто је Небојши Вукановићу понудио запослење у градској администрацији. Слаже се да је туризам доживио свој процват у последње две године, али да је ипак морао да смјени Татјану Булајић доскорашњу директорку Туристичке организације Требиња…

У бази Херцеговаца: Славко Вучуревић и Жарко Ј. Ратковић у култном београдском ресторану “Стара Херцеговина”

У бази Херцеговаца: Славко Вучуревић и Жарко Ј. Ратковић у култном београдском ресторану “Стара Херцеговина”

текст: Трифко Ћоровић
Фото: Слободна Херцеговина

Градоначелник Требиња Славко Вучуревић свој први интервју за Слободну Херцеговину дао је у ресторану “Стара Херцеговина”. У београдској оази Херцеговаца дочекао нас је домаћин Жарко Ј. Ратковић, председник Удружења Требињаца “Јован Дучић”.

У ресторану у којем је љубав према Херцеговини уткана и у његовом имену, Вучуревић је причао о данашњој Херцеговини и њеним проблемима, указујући на опасност да снисходљиви политичари униште препознатљиви херцеговачки дух који су прославили великани попут Луке Вукаловића, коме ће се Херцеговина и Требиње на 140. годишњицу од Невесињске пушке одужити спомеником у Требињу и у родним Зупцима.

Први човек Требиња отворено говори и о плусевима и минусима свог града, његовим туристичким потенцијама, односу према Београду, Бањалуци, Дубровнику и Херцег Новом и разлозима противљења актуелној власти у Српској. Вучуревић је без устезања пристао и да објасни зашто је новинара Небојшу Вукановића који га је годинама жестоко критиковао позвао за сарадника у општини Требиње и разјасни свој однос са владиком Григоријем, о чему су Требињем и Херцеговином годинама испредани митови. Вучуревић у интервјуу за СХ тврди да ту нема ничег скривеног и нејасног, баш као и у његовој намери да подржи пројекат уређења херцеговачке Грачанице.

– Са владиком Григоријем сам увијек у добрим односима. Уређење Грачанице је веома важан пројекат не само за Требиње већ и за цијелу регију. Радује ме информација коју сам добио да је чак 160 реномираних фирми из цијелог свијета преузело документацију. То гарантује да ћемо добити најбоља могућа рјешења. Град Требиње има своје представнике у комисији, а ја ћу као градоначелник у пуној мјери да помогнем овај пројекат – тврди Вучуревић, који истиче да ће и убудуће подржавати све што доприноси пуњењу буџета, што је његов основни задатак.

Да ли сте задовољни оним што сте урадили у досадашњем мандату?
– Могу да будем задовољан тиме што је Требиње у финансијском смислу потпутно стабилизовано. Наслиједили смо дефицит буџета јавних установа око два милиона марака, као и дуг ФК “Леотар” од око два милиона. Упркос разним блокадама успјели смо да стабилизујемо градски буџет и редовно измирујемо све обавезе. Као град, показали смо отвореност према свима, а томе у прилог говори и податак да је око 30-так амбасадора до сада посјетило Требиње. Уз помоћ Европске инвестиционе банке утрошићемо укупно девет милиона евра у ревитализацију градског водовода, а око милион и по евра за мрежу отпадних вода. У току ове и наредне године завршиће се и наводњавање Требињског и Поповог поља. Према Зубцима радови иду планираном динамиком. Радимо водовод и према Моску, а Дубочани су већ покривени. Завршетком система наводњавања створиће се прилике за озбиљно бављење пољопривредом. Тиме би био завршен и највећи инфраструктурни пројекат још од 80-их година прошлог вијека. Са друге стране, никако нисам задовољан што нисмо ријешили проблем “Новотекса” и што развој “Индустрије алата” није отишао у другом правцу. Међутим, приватизација је у надлежности републичке Владе, а она нас је на разне начине блокирала.

Slavko-Vucurevic-3-1

Нама у Херцеговини нико није крив, него ми сами. Ми имамо групицу снисходљивих СНСД-ових кадрова распоређених на мјестима извршних директора ХЕ “Требишњица” и ТЕ “Гацко”, који за своје фотеље већ годинама жртвују Херцеговину

Колико је социјалних категорија на градском буџету?
– Највећи дуг имамо према дјеци палих бораца. Када сам дошао на мјесто градоначелника, 114
дјеце палих бораца је било без посла. До сада смо успјели да запослимо 25, док је 27 њих на приправничком стажу. Стипендирамо, такође, и сву дјецу погинулих бораца од основне школе до факултета (око 140 дјеце), а стимулишемо и наше студенте који редовно “чисте” године и имају просјек изнад 7,5. Прошле године додијели смо стипендијусвима који су аплицирали. Мислим да ће тако бити и ове године. У односу на број становника, ми смо општина са највећим бројем социјалних давања у Босни и Херцеговини. Најважније је да све те обавезе можемо редовно да измирујемо.

Стално се жалите на власти у Бањалуци, а ипак је СНСД на посљедњим изборима добио велики број гласова и у Требињу и у цијелој Херцеговини. Да ли су Херцеговци имали користи од тога?
– Источна Херцеговина је потпуно запостављена, одбачена и економски ампутирана. Од када је на власти СНСД ми немамо ни министра ни помоћника, ни заменика, па чак ни директора на некој озбиљнијој функцији, што је од великог значаја за промоцију наше регије и презентовања проблема са којима се суочавамо. На последњим изборима, Додик је обећавао да ће Херцеговини дати мјесто министра, место директора, а опет су народ уцјењивали радним мјестима. Запослили су 400 људи у електро сектору и сваки је морао да донесе копије 30 личних карата што је био улог да се остваре тако добри изборни резултати.

У некој средини појави се Додик, издвоји 20.000 марака и они му аплаудирају. Није вриједно да се сагињемо зарад цркавица и шарених лажа које нам продаје власт

Ко је крив за такво стање?
Нама у Херцеговини нико није крив, него ми сами. Ми имамо групицу снисходљивих СНСД-ових кадрова распоређених на мјестима извршних директора ХЕ “Требишњица” и ТЕ “Гацко”, који за своје фотеље жртвују Херцеговину већ годинама. Додик је очигледно добро процијенио своје партијске кадрове и довео људе који зарад положаја слијепо слушају оно што им се каже, а представљају се као да Бог зна шта раде. Било би врло занимљиво отворити књигу капиталних улагања, у која је утрошено 10 милиона КМ. Тамо су препаковани пројекти Института за воде у кршу, које су осамдесетих година водили Мићо Милићевић, Перо Милановић и група тадашњих младих стручњака. Њихови радови су само препаковани кроз модерније дигиталне форме.

Испада да СНСД у Херцеговини није урадио баш ништа осим што је манипулисао гласачима и гласовима. Зар, на примјер, тунел Чемерно није капиталан пројекат?
cemerno-2109– Стално се маше са тунелом Чемерно. Нико не спори да је добро што је он направљен. Међутим, одмах након тунела, на дионици до Фоче пут је у катастрофалном стању. Иста је ситуација и са путним правцем Столац -Требиње, гдје је на појединим мјестима пут скоро неупотребљив. Тунел је, по наводима Владе, коштао 74 милиона КМ, мада је реална вриједност тог тунела далеко мања. Ипак, ако се сваке године из Херцеговине од “Електропривреде” узме од 50 до 100 милиона КМ, а општинама Гацко, Билећа и Требиње додијели укупно седам милиона КМ, намеће се питање: Гдје одлази новац из Херцеговине?
Европска комисија о самоуправи предвиђа да се новац који се ствара од експлоатације природних ресутра користи за развој локалних заједница. Ми не тражимо ништа туђе. Само тражимо да нам се не отима оно што нам припада. Овако долазимо у ситуацију да немамо своју путну инфраструктуру, а може се десити сценарио по којем ће се паре из Херцеговине трошити на аутопут Сплит-Купрес-Јајце-Бањалука. Очигледно је да се интереси српског народа у Херцеговини не подударају са интересима предсједника РС и групе људи око њега.

zajednica-opstina

Делегација Зајединица општине Источне Херцеговинена пријему код народног посланика Миодрага Линте у Скупштини Србије

Када сам постао градоначелник, заиста сам рачунао на Заједницу општина источне Херцеговине као на једну херцеговачку институцију преко које би могли да остваримо своје циљеве. Та заједница, на жалост, више има факултативни карактер. То бих назвао необавезним дружењем!

Шта Заједница општина Источне Херцеговине чини да власт у РС натера да се бави проблемима Херцеговине? Каква је уопште улога тог тијела?
– Заједница општина Источне Херцеговине има више факултативни карактер. То бих назвао необавезним дружењем! Када сам постао градоначелник, заиста сам рачунао на то као на једну херцеговачку институцију преко које би могли боље да остваримо своје циљеве. Нажалост у осталим општинама источне Херцеговине нисам видио жељу да се истински стане овоме на пут. У некој средини појави се Додик, издвоји 20.000 марака и они му аплаудирају. Није вриједно да се сагињемо зарад цркавица и шарених лажа које нам продаје власт.

Каква је ситуација са новцем који је остао у “Бобар банци”?
– У једном тренутку било је заробљено пет милиона марака и нисмо могли да извршавамо наше финансијске обавезе. Ту је био и новац добијен од Ипа фондова, који нам је додијељен за заједничке пројекте са Црном Гором. Буџет је жива форма, свакодневно се и пуни и празни и најважније је да смо испливали из тих проблема а да нисмо угрозили исплату раније помињаних социјалних категорија.

На помолу је и “случај Леотар” чији би стадион, према најавама нове управе, могао да постане дио стечајне масе “Бобар банке”?
Stadion-Police-300x134– ФК “Леотар” је гуран градској управи у руке са дугом од два милиона марака, а тај рачун су оставили извршни дирекори ХЕ “Требишњице”, који су га водили посљедњих осам година. Лука Петровић, тадашњи председник УО ФК “Леотар” 2012. године заложио је стадион на Полицама за кредит од 370.000 КМ, иако је према процјени вјештака вриједан 3.973.000 марака. Ми смо тражили да се тај поступак процесуира. Како је могуће да неко да 11 пута већи залог?! Поставља се и питање како је могуће да се заложи стадион који је у власништву Града Требиња, а на који ФК “Леотар” има само право коришћења. Првостепена пресуда је већ донијета у нашу корист, јер је и суд рекао да се право коришћења не може користити као хипотекарно право.

Намеће се питање откуд сада то да неких 20 људи који су у садашњем саставу управе Леотара тражи да се у катастру проведе да су они власници стадиона Полице. Ти људи из управе су експоненти прљаве политике коју воде кадрови СНСД-а, и то они који су Леотар и довели до дубиозе од два милиона КМ

Та одлука је, међутим, укинута, а ново руководство Леотара је затражило да се кастарски стадион Полице упише као власништво тог фудбалског клуба. Како то коментаришете?
– Пресуду првостепеног суда Виши Суд у Бањалуци укинуо је искључиво због процедуралних разлога сматрајући да треба да се прецизно наведу разлози због којих се одбија “Бобар банка”. Забрињава ме то што се процес наставља и са новом управом или бар једним њеним дијелом који покушава да искористи одлуку из 70-их година да ФК “Леотар” користи стадион и да протеком времена постане власник. Намеће се питање откуд сада то да неких 20 људи који су у садашњем саставу управе тражи да се у катастру проведе да су они власници стадиона. Мислим да су многи од њих неуки, а та неукост не лежи у њиховим главама већ у нечијем плану. Они су постали експоненти једне прљаве политике коју воде кадрови СНСД-а, и то они који су руководили Леотаром и довели до дубиозе од два милиона КМ.
Пошто живимо у земљи чуда можда се оствари наум Луке Петровића, ликвидационог управника и дијела новог руководства ФК “Леотар”, а то би значило да стадион Полице постану дио стечајне масе “Бобар банке”, а да Требиње остане без још четири милиона КМ. Ипак, оптимиста сам јер је Закон о спорту на нашој страни.

Наши људи су највећа вриједност Херцеговине
Понос Херцеговине: Владимир Грбић и Славко Вучуревић на прошлогодишњем сијелу Херцеговаца у Зрењанину

Понос Херцеговине: Владимир Грбић и Славко Вучуревић на прошлогодишњем сијелу Херцеговаца у Зрењанину

Шта бисте поручили Херцеговцима ван Херцеговине. Да ли постоји шанса да у догледно вријеме Херцеговци крену да се враћају на огњишта својих предака?
– Највећа вриједност Херцеговине су људи. Гдје год да се налазе, неоспорно је да желе да помогну завичају и у себи носе осјећај припадности Херцеговини. У то сам се увјерио и дружећи се и током посјете Гајдобри, као у контактима са нашим људима из удружења “Јован Дучић” у Београду, предвођеним предсједником Жарком Ратковићем. Они својим активностима промовишу Херцеговину и у великој мјери доприносе да њихову околину боље упознају са сликом завичаја. На жалост, и код наших људи који живе у Србији осјећа се да је економска криза узела маха, па они, колико год то од срца жељели, не могу помоћи завичају сходно својим осјећањима.
Многи наши млади људи отишли су у бијели свијет и муку муче радећи на тешким грађевинским пословима за наднице које су промјенљиве, а можда би се тај новац таквим радом могао зарадити и у Херцеговини, гдје би остали на кућном прагу и близу родитеља. Херцеговцима поручујем да буду часни и поштени, да држе до свог имена и да добро прочитају текст када потписују разне петиције које им се подмећу.

Свједоци смо да је последњих мјесеци пооштрена реторика Србије и Хрватске. Како се то одражава на односе Требиња и Дубровника?
– Настојали смо да успоставимо нормализацију односа са Дубровником, а такви тонови су долазили и од дубровачких власти. Прошле године смо први пут добили честитку за славу Града од градоначеника Дубровника Андра Влахушића. Очекивали смо и његову званичну посјету Требињу, али у међувремену је дошло и до кризе власти у Дубровнику, па су сад тамо расписани нови локални избори и до те посјете није дошло. Свакодневни живот потврђује да су грађани Дубровника присутни у Требињу, баш као што су и грађани Требиња присутни у Дубровнику. Грађани оба града су превазишли политичке препреке, а што се мене тиче најбоље би било да сутра сједнемо за сто и пружимо руке једни другима. Хрвати инсистирају на извињавану, али сам и њиховим медијима рекао оно што ћу сада поновити и вама. Не могу да прихватим кривицу за нешто за шта нисам крив, а такође ни ми у Требињу не можемо заборавити да је дуж границе са Дубровником погинуло 270 бораца и да евентуално извињење може бити прихваћено само ако је упућено са обје стране.

Требиње је направило велики помак у туризму. Шта очекујете у наредном периоду?
– Културно-историјско насљеђе, довољан број квалитетних туристичких и угоститељских објеката, уз повољне цијене за велики број туриста, Требињу даје шансу да убудуће има још веће резултате. Ове године планирамо да направимо промјене у старом језгру града Требиња. Унифицираћемо објекте, тенде, рекламе…Уложићемо средства у санацију и уређење Старог града, средићемо љетно кино и добити нову позорницу која ће обогатити културни живот града.

Овако је било прошле године на Сајму туризма: Славко Вучуревић и Татјана Булајић на штанду Туристичке организације Требиња

Овако је било прошле године на Сајму туризма: Славко Вучуревић и Татјана Булајић на штанду Туристичке организације Требиња

И поред рекордне туристичке сезоне, смијењена је вишегодишња директорка Туристичке организације Татјана Булајић, које је у великој мјери заслужна за остварене резлутате. Колико ће политички компромиси попут смјене Булајићеве коштати Требиње?

– Не смијемо дозволити да ниједна организација зависи од једног човјека, ма ко то био. Нико не спори резултате Татјане Булајић, али по коалиционом споразуму то мјесто је припало социјалистима. Булајићева је на позицији директора остала двије године дуже, али најважније је да је она и даље у Туристичкој организацији и да може несметано да ради и доприноси даљој афимацији туризма. Нови директор Мандић јесте машински инжињер, али је озбиљан човјек и вјерујем да ће добром организацијом ТО и у будућности имати добре резултате.

Фирме у Србији практикују да представништва отварају у Федерацији. Премијерка Цвијановић тврди да је разлог то што фирме из Србије желе да освоје тамошње тржиште док се отвореност тржишта РС за њих подразумијева. Колико има истине у овом образложењу?
– То није баш тако. Наиме, у РС је већи порез на добит. Код озбиљнијих компанија који врте велики капитал та средства нису безначајна. Лошом пореском политиком Влада РС је озбиљан привредни потенцијал практично гурнула у наручје Федерације. Требало би се запитати зашто се фирме из РС данас пререгиструју у Федерацији БиХ и ко је крив због тога.

Кад смо код економских тема, шта се дешава са контроверзним Законом о вину?
– Закон о вину су писали људи који живе у крајевима гдје се вино не прави, а то су радили тако што су га преписивали из закона околних држава.Закон је скандалозан јер умјесто да афирмишемо и стимулишемо домаћине који производе вино доносимо закон који предвиђа да свака винарија запосли по једног енолога. У цијелој РС можда нема 20 енолога, а ми данас у Требињу имамо више од 30 винарија. Ми смо предлагали да се у Требињу отвори лабораторија институт који би контролисао квалитет вина и испитивао земљиште и давао препоруке чиме би Влада РС да свој допринос развоју винарства у Херцеговини. Послије наших интервенција министар пољопривреде Стево Мирјанић је повукао спорни закон и надамо се да ће наши предлози бити прихваћени.

Нисам читао Хумске зборник
kresic-300x188 (1)

Пријатељ или лукави латин: Славко Вучуревић и жупник Миљенко Крешић (Фото: Радио Требиње)

Недавно сте направили пријем за жупника Миљенка Крешића. Да ли знате да је он један од аутора “Хумских зборника” који су пуни контроверзних историјских података?

– Најискреније први пут чујем за “Хумске зборнике”, тако да не могу да судим за нешто што нисам ни погледао.
Али, дјело чији је Крешић коаутор многи доживљавају као ширење тенденциозне и врло опасне пропаганде којом католици покушавају да отму српско културно насљеђе!
– Могу само да кажем да сам са Миљенком Крешићем у Требињу имао изванредну сарадњу. Водили смо бројне разговоре и за мене је он човјек дијалога. Ако желимо да сачувамо идентитет, морамо га његовати. У супротном, ми ћемо сами бити криви, а не неко други.

Претходних мјесеци водила се велика полемика око Суторине. Да ли и даље сматрате да је то дио Црне Горе?
– Суторина је дио општине Херцег Нови и ту је за мене тачка.

Небојша Вукановић недавно је у интервјуу за Херцег ТВ рекао да сте га упркос међусобним тешким ријечима позвали и понудили му посао у градској администрацији. Познато је да са њим имате и судски спор. Како је дошло до тога да га позовете за сарадника?
– Вукановић је у вријеме изборне кампање штампао неке новине у којима је изнио гомилу лажи. Нисам могао дозволити да сутра неко са тим новинама дође мом дјетету и каже:”Ово је слика твог оца”. Зато ми је важно да се тај судски спор заврши и да својој породици оставим чист образ. О томе Вукановић као млад момак који нема породицу можда у том тренутку није ни размишљао. Првостепена пресуда је донијета у моју корист. С друге стране, Вукановића цијеним као човјека који је у великој мјери допринио да се режим раскринка. Знајући да је изгубио посао и ушао у финансијске проблеме, позвао сам га да му помогнем и запослим га у градској администрацији.

У истој емисији он је навео могућност да ће бити кандидат за градоначелника на наредним изборима, и то на листи вашег коалиционог партнера СДС-а?
Не уплићем се у политику СДС-а. Ако Вукановић буде њихов кандидат и побиједи на изборима у Требињу, лично ћу му честитати.

Херцеговина има велики интелектуални капацитет. Постоји ли шанса да Требиње постане универзитетски центар?
– Мислим да је Требиње увелико закаснило. Шанса је пропуштена оног тренутка кад је одлучено да се у Фочи отвори Медицински факултет. Постојао је план да се у Требињу отвори одјељење Архитектонског факултета у Београду, које би изучавало медитеранску архитектуру , као и одјељење Пољопривредног факултета из Источног Сарајева, које би изучавало јужне културе, маслине, виноградарство…
Влада РС је то спријечила, а да штета буде већа укинули су нам и пољопривредну школу.

Многи га називају херцеговачким Карађорђем: Војвода Лука Вукаловић

Многи га називају херцеговачким Карађорђем: Војвода Лука Вукаловић

Херцеговини недостаје много Вукаловића, Дучића, Ћеловића… Срећом, имамо кога да славимо

У години у којој се слави 140 година од херцеговачког устанка Требиње је донијело одлуку да се одужи Луки Вукаловићу?
– Прихваћена је иницијатива МЗ Зупци да Лука Вукаловић напокон добије достојан споменик у Требињу и родним Зупцима. Желим да се захвалим Ристу Дангубићу који подиже исти такав споменик у Гајдобри. На тај начин исправљамо неправду према једној великој историјској личности. Тај однос је деценијама био запуштен. Зато ми је част што ће то бити урађено у наредних неколико мјесеци и што ће Требиње на достојан начин прославити 140 година од Херцеговачког устанка. Данас Херцеговини недостаје много Вукаловића, Дучића, Ћеловића… Срећом, имамо бар кога да славимо.

(Овај текст не може да се преноси или копира без писмене сагласности редакције Слободна Херцеговина)


ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар