СКУП СРБА У ЧИКАГУ: Мирис печеног кестена подсјећа на завичај

СКУП СРБА У ЧИКАГУ: Мирис печеног кестена подсјећа на завичај

  • Мирис печеног кестена ширио се у суботу 6. октобра чикашким насељем Хомер Глен захваљујући крајишким Србима укљученим у Удружење симболичног назива „Прело“.

 

А и кестенијада, која је ове године одржана по осми пут, била је и више од назива. Поред печених кестени пекле су се и кобасице (домаће-банијске) рађене, како гарантује Банијац Перо Кутлић, по далеко познатој Гавриловићевој рецептури, а на роштиљу су били незаобилазни ћевапи. Поред њих на менију су били све домаћи производи: пите, крофне, палачинке, колачи и остало.

Кестене у Америци баш није лако набавити. Потпредседник „Прела“ Љубинко Шпегар морао је да потегне више од 300 километара до плантаже у Ајови.

  -Сезона је кестени и преузели смо их директно са бербе. Свежи су и доброг квалитета тако да нам се труд исплатио, истиче он.

А посетиоци су показали да су жељни домаћих специјалитета па је продато 200 килограма печених и 100 сирових кестени, 200 килограма кобасица и преко 100 килограма ћевапа. Све то залило се са српским увозним пивом и уз музику Моме Станића који је за ову прилику допутовао из Приједора.

-Захваљујући волонтерима, а био нас је више од 60, ова наша главна манифестација коју организујемо сваке јесени била је успешна. Задовољни смо са посетом, а поред Чикага и околних места гости су нам долазили из суседне Индијана и Вискансина. Као и све наше манифестације и ова је имала хуманитарни караткер. Овога пута помоћ смо упутили удружењима „Ћирилица“ у Требињу и Београду, за лечење Драгана Лисића из Батајнице и Фудбалском клубу „Република Српска“ из Чикага, објашњава председник „Прела“ Душко Чучковић.

У целодневној манифестацији која се одвијала на српском црквеном имању Светог Јована одржавали су се спортски сусрети и пастирске игре.

-На турниру у фудбалу учествовало је пет екипа и седам екипа у боћању. Најбољи су били фудбалери „Николе Тесле“, док су најбољи боћари били из тима „Голубић“. А присетили смо се и нашег детињства кроз пастирске игре. Тако смо бацали камен са рамена, превлачили тољагу (палију), скакали из места у даљ и превлачили конопац, објашњава нам Богдан Јакшић  под чијем су се руководством одржавала ова такмичења. Иначе тимови у Чикагу се зову или по називима мјеста из којих потичу или по знаментим личностима као нпр „Др Јован Рашковић“, „Сава Мркаљ“, „Лика“, „Динара“, „Смоковић“, „Банија“, „Република Српска“ и слично.

Кесетенијада и котлићијада, која је дан касније 7. октобра одржана у дворишту Храма Христовог Васкрсења у Чикагу, завршиле су сезону српских пикника и фестивала који су се од маја, током лета, одржавали код српских храмова и на српским имањима у Чикагу и околним местима. То не значи да су дружења Срба у Чикагу завршена. Напротив, догађања се селе у сале где су већ најављене забаве, сјела и прела, фестивали фолклора, храмовне славе и друга.

                                                                                                С. Данчуо

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина