• Сјећање на Зорку Делић Скибу, преживјелу српску дјевојчицу из усташких логора за дјецу.

4. јуна навршила се година дана од упокојења ове, туђим злом, намучене душе.  Запамтимо исповјест наше Зорке,  да нам се не би поновили логори за дјецу
и да би њена истина била казна злу и његовим плодовима.

Зорка Делић Скиба рођена је 27. јануара 1936. године у селу Крухари код Санског Моста, као четврто дијете Драге Делића и Драгице, рођене Праћа.
Након злочина геноцида Независне Државе Хрватске у срезу Сански Мост, када је у околним селима и самом граду убијено неколико хиљада Срба, а за само два дана, на Илиндан 1941. године на Шушњару убијено 5.500 Срба,
Зорка та страдања преживљава и постаје ратно сироче.

У геноциду над Србима Санског Моста убијени су јој отац, мајка, дјед са мајчине стране, солунски добровољац Тодор Праћа са своја два сина Миланом и Душаном, кћерком Драгицом и братом Митром, те још десетине најближих рођака.
Као ратно сироче, Зорка са својим братом Милом, стричевкама Славком и Радом, те стричевићем Драшком, пролази кроз Јасеновачки систем логора. Заједно са браћом и сестрама, Зорка 1942. године завршава у дјечијем логору у Јастребарском, хрватском логору за српску дјецу, који је био под управом часних сестара Конгрегације Св. Винко Паулски.

Посредством Каритаса, из Јастребарског логора у хрватске породице примљено је око 500 српске дјеце уз обавезу да им се промијени идентитет и да се васпитају у строго римокатоличком духу.

Зорку је на усвајање узео домобрански часник Славко Дасовић, исти онај који је учествовао у Илинданском покољу Срба, а и Зоркине породице у Санском Мосту и околини.
Зорка, сада покатоличена и са именом Марија Дасовић, завршава седмогодишњу пучку школу и пет разреда гимназије.
Након завршетка гимназије, Зорка завршава Педагошку академију у Мостару, одсјек математика и физика и ради као наставник 32 године у Основној школи „Браћа Шимић“ у Мостару, а 1990. године бива пријевремено пензионисана.

Почетком ратних сукоба у БиХ бива протјерана из Мостара, заједно са још 30 000 Срба, а од завршетка ратних сукоба живјела је као избјеглица у селу Копривна код Оштре Луке.

Сахрањена је у Приједору, у Републици Српској,  у суботу 6. јуна 2015. по православном обреду.

Г. Л. / Слободна Херцеговина