Слободна Херцеговина » СЈЕЋАЊЕ НА ПРВИ КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР У ЕВРОПИ: Помен за 45.791 Србина убијена у Добоју

СЈЕЋАЊЕ НА ПРВИ КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР У ЕВРОПИ: Помен за 45.791 Србина убијена у Добоју

  • Архијерејски намјесник добојски Мирко Николић поручио је да је његовање културе сјећања једини начин да од заборава буде сачувано страдање 45.791 Србина интернираног у аустроугарски логор у Добоју током Првог свјетског рата, који је и први концентрациони логор у модерној Европи 20. вијека.

Николић је рекао Срни да ће у петак, 27. децембра, у Добоју бити обиљежене 104 године од доласка првог транспорта Срба у добојски логор.

У логор је, истакао је он, до 5. јула 1917. године интерниран 45.791 Србин, међу којим 16.673 мушкарца и 16.996 жена и дјеце из БиХ, те 12.122 српска војника и један број старијих људи, жена и дјеце из Србије и Црне Горе, од којих је око 12.000 страдало.

Николић је навео да је страдање Срба у добојском логору и данас отворена књига која се дописује јер се у протеклих 100 година свјесно настојало да изблиједи и нестане сјећање на његово постојање и о чијем се обиму страдања до скоро није знало и није смјело знати.

“Први подаци о добојском логору предочени су тек у `Споменици посвећеној мученицима и жртвама добојске интернације из свјетског рата 1915/16. г.`, која је урађена приликом освештања споменика, спомен-костурнице са костима страдалих и Спомен-цркве Светих апостола Петра и Павла 1938. године”, рекао је Николић.

Он каже да су у “Споменици”, осим докумената, предочени и детаљни описи транспорта мученика, те свједочанства, међу којима старца који је гурао колица са лешевима дјеце, њиховом укопу, као и страдању мајке којој је у логору умрло осморо дјеце и многа друга.

“Не смијемо заборавити гдје нас је змија ујела како се то не би поновило”, изјавио је Николић и навео да је 2015. године промовисано и поновљено фототипско издање “Добојске споменице”, веома важне публикације која је постала библиофилски раритет.

Он истиче да је у новом издању наведен документ из војног архива Независне Државе Хрватске, наредба усташког стана у Добоју од 27. маја 1941. године да се поруши споменик жртвама добојског логора.

Континуитету заборава допринијело је и то што је на локалитету добојског логора у периоду Социјалистичке Федеративне Републике Југославије саграђена жељезничка станица у Добоју и тако онемогућено прикупљање материјалне грађе.

Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова уврстио је интернацију Срба у добојски логор у календар значајних догађаја. Сваке године 27. децембар се обиљежава као дан сјећања на долазак првог транспорта Срба у логор 1915. године.

Николић каже да одавање помена током једног дана није довољно ако се жели сачувати култура сјећања на страдање Срба и подсјетио на безуспјешне покушаје да се добојски логор уврсти у наставни предмет у Републици Српској.

Према његовим ријечима, Архијерејско намјесништво добојско организовањем изложби, академијама и хорским наступима по градовима у Подрињу и источној Херцеговини покушава да створи живу везу добојског логора са потомцима чији су преци из Вишеграда, Рогатице, Трбиња, Фоче, Билеће и других локалних заједница интернирани и страдали у том логору.

“Нажалост, стогодишња борба за заборав учинила је своје и људи све мање имају осјећаја за то”, изјавио је Николић.

Он каже да проблем представља што земљиште на којој је саграђена спомен-костурница са костима страдалих није у власништву цркве, како би се адекватно уредила и одржавала, те спријечила девијантна и непримјерена окупљања и понашања.

Према подацима из књиге “Добојски логор” аутора Душана Паравца, писане на основу црквених докумената и изјава преживјелих логораша, аустроугарски логор био је на простору садашње Жељезничке станице у Добоју, а заробљени Срби били су смјештени у дрвеним баракама у којима су претходно коњи аустроугарске војске угинули од заразне болести сакагије.

Логор је основан 27. децембра 1915. године и био у функцији до 5. јула 1917. године.

У помен жртвама добојског логора Српска православна црква објавила је у септембру 1938. године “Споменицу” и у порти добојског Саборног храма Светих апостола Петра и Павла освештала изграђену спомен-костурницу у којој се налазе ексхумирани посмртни остаци око 12.000 жртава аустроугарског логора.

У Добоју је 1. јула 2016. године откривен и освештан споменик “Добојски логор 1915-1917”, посвећен логорашима аустроугарског логора.

СРНА

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору
  1. Pingback: Сећање на први концентрациони логор у Европи: Памтмо страдање 45.791 Србина у аустроугарском логору у Добоју | Магацин

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина