Са свима лијепо, ни са ким поштено!

  • Гошћа из Србије Весна Пешић протјерана је по хитном поступку из града Дубровника, а све због вријеђања достојанства хрватске државе. И нека је!

Све оне државе које су озбиљно утемељене на геноциду и облаганој историји поштују своје вијековно уложено вријеме у затирању изворног језика, писма и културе. А тек колико је „тисућљетна Хрватска“ уложила у тај „здружени злочиначки подухват“! Па ко сад смије то скрнавити?!

Али београдски маштовита Весна у својим (сумало па пародичним) видео-клиповима рече само просту истину.
И званична историја тзв. „германско-бечка“, учи нас да су српска племена Захумљани, Конављани и Травуњани засновали словенску насеобину на обали Јадрана у близини латинског Рагузиона, а своју кулу назваше Дубрава по густим шумама око ње. Цавтат је опет словенизирано насеље латинског града Епидаурума. И шта је ту спорно.

Једино и једино гошћа из Србије. Европска Хрватска је журно и жустро реаговала на ову провокацију великосрпског протезања, а коме су у задњем рату коначно откинуте руке до рамена. И то је реалност.

Прије десет дана посјетио сам градић Врлику у Далмацији, а поводом прославе 400 година православне цркве Светог Николаја, која је и најстарија богомоља у овом граду. Док је служена литургија, а окупљени Срби максимално непровокативно славили овај велики јубилеј, у кафићима у средишту Врлике велика група младих и зрелих људи пјевали су усташке пјесме цијелим грлом; најдража им је била Томпсонова корачница: „У Чапљини клаоница била, много Срба Неретва носила!“. Она се бар десет пута тражила на бис.

И јесте Неретва црвенила од српске крви на Видовдан 1941., тих година мутила се и водa око Дубровника.

Полиција Р. Хрватске све је то регистровала, али баш ништа није учинила да прекине ово усташко оргијање, а камоли да напише прекршајну пријаву власнику локала и појединцима у мајицама са усташким поздравом.

ТРЕБИЊЕ, 23. АВГУСTА /СРНА/ – Билборд Tребиња, који је Tуристичка организација овог града поставила на дионици магистралног пута ка аеродрому Ћилипи у Дубровнику, поцијепан је на више мјеста. (ФОТО: СРНА)

Укорак са изгоном Весне Пешић из Хрватске ових дана је у Дубровнику поцјепан промотивни туристички билборд града Требиња, а директор дубровачке Умјетничке галерије искритикован је од дубровачког градоначелника због тога што се усудио званично посјетити Требиње и присуствовати тамо некој изложби слика у част првог требињског академског сликара Атанасија Поповића.

* „Свети Власије бди над Дубровником“, Атанасије Поповић

Но, иако званични Дубровник и Хрватска Србе из Требиња, а посебно оне из Србије, третирају као касту за послугу и поругу, за то вријеме Хрвати се у Требињу башкаре попут старих Ресулбеговића.

Током посљедњa два Свјетска првенства у фудбалу на више мјеста у Требињу отворено се навијало за репрезентацију Хрватске, а противници Хрвата пријављивани су полицији као реметилачки фактор.

При том, архијерејски замјеник Епархије захумско-херцеговачке и приморске je релативно скоро на мостарској хрватској телевизији изјавио – да су српске оптужбе за злодјела Алојзија Степинца и његове зле услуге усташкој Хрватској „обична српска мантра и флоскула“ јер кардинал Степинац је чак ослобађао Србе као српски војник на Солунском фронту.

Погледај видео прилог од 23:20

 

прочитај још: 
Ранко Гојковић: АЛОЈЗИЈЕ СТЕПИНАЦ – РАТНИ ЗЛОЧИНАЦ ИЛИ СРПСКИ ДОБРОВОЉАЦ

У овој години када славимо 100 година од пробоја Солунског фронта, побједе на Кајмакчалану и ослобођења Дубровника у Првом свјетском рату, заиста не треба да изненађује хрватско иживљавање.

Ко вам је рекао да послије новог пораза стари побједник смије говорити истину?!

Владика Григорије и бискуп Узинић (Фото: Требињелајв)

Иако се херцеговачки владика Григорије у срцу Дубровника, скоро па до суза „испричао“ Хрватима, а у име Срба Херцеговаца; иако је за Васкрс прошле године угостио у Тврдошу и Требињу „думне и дума“ (римо-католичке часне сестре и свештеника) из Дубровника, иако је с бискупима више екуменисао него што је са својим народом кафенисао, из Дубровника опет бију по старом, па и горе.

Биће да им је жао што владика оде у Франкфурт на Мајни, а у његове „молитвене осмине“ ионако су вјеровали само мутави Власи. Латини и кад кусају не гутају.

Јер Дубровник чини са свима фино, али ни са ким поштено!

Горан Лучић

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар