РС ће још чекати први приватни вјетропарк


  • Предузеће „Еол први“ из Невесиња, које је добило концесију за изградњу првог вјетропарка у БиХ на планини Трусина, код Невесиња, а у који би британска компанија „Kермас“ требало да уложи око 150 милиона марака, тражи продужетак рока изградње који је предвиђен концесионим уговором.

VJETROPARK
О овом захтјеву ће коначан став дати Влада РС, која је и дала концесију овом предузећу, а које је из одређених разлога, о којима су редовно обавјештавали ресорно Министарство индустрије, енергетике и рударства РС и Kомисију за концесије РС, дошло у ситуацију да касни у извршавању рокова изградње, утврђених уговором о концесији.

Ипак, из ресорног Министарства су изразили очекивање да ће концесионар убрзаном динамиком отклањати те недостатке, те да би овај вјетропарк у техничком смислу могао бити завршен 2018. године.

Златко Манџука, директор предузећа „Еол први“ из Невесиња, рекао је да ова фирма као концесионар још није потписала Уговор о прикључку на мрежу вјетроелектране „Трусина“ са „Електропреносом БиХ“, а што је, како каже, битан документ за даљи развој и изградњу Пројекта првог вјетропарка у РС.

„Разлог за ово кашњење лежи у томе што постоје различита стручна мишљења о теми како прикључити ‘Трусину’ на постојећу мрежу, која је на том подручју у једном дијелу још током рата оштећена“, рекао је Манџука. Он је додао да „Електропренос БиХ“ и „Електропривреда РС“ по овом питању имају различита стручна мишљења, тако да за сада нема рјешења.

Kако је навео, њихов став као инвеститора је да се у потпуности држе рјешења овог питања из елабората о прикључку „Трусине“ на мрежу, који је „Еол први“ још у децембру 2013. године одбранио пред заједничком стручном комисијом „Електропреноса БиХ“ и НОС БиХ.

„Ми се противимо било каквом другом рјешењу, а посебно оном које би захтијевало много већа улагања у изградњу прикључка у односу на рјешење усвојено тим елаборатом“, казао је он и додао да је „Електропренос БиХ“ најавио хитан састанак свих заинтересованих ради налажења рјешења. Нагласио је да су дошли у ситуацију да касне у извршавању рокова изградње, утврђених у уговору о концесији.

„Рјешење тражимо у продужетку рока изградње. Иначе на Трусини крајем идућег мјесеца престаје грађевинска сезона и отвара се тек почетком идућег прољећа“, рекао је Манџука. Додао је да слиједе и преговори о финансирању и куповини опреме за вјетроелектрану.

Подсјетио је да је Влада РС у децембру 2014. дала одобрење да фирма „Kермас“, у власништву Данка Kончара, који живи и ради у Лондону, а поријеклом је са наших простора, постане власник 87 одсто уђела у фирми „Еол први“, чиме је ова концесиона фирма добила доброг инвеститора који ће, заједно са својом пословном банком, финансирати изградњу вјетропарка „Трусина“.

Петар Ђокић, министар индустрије, енергетике и рударства РС, рекао је да је раније вршено истраживање на локалитету Трусина, код Невесиња, гђе је фирми „Еол први“ додијељена концесија за изградњу вјетроелектране.

„Неколико година спроводе активности на реализацији овог концесионог уговора и они су у фази да се спремају за интензивнији рад на реализацији овог пројекта“, рекао је Ђокић.

Додао је да је ово концесионо предузеће имало извјесних проблема у власничкој стуктури, али да су та питања разријешена. Такође, Ђокић је рекао да је „Еол први“ имао и дилема у вези с генералним приступом овом пројекту, али да очекује да ће они све то реализовати убрзаном динамиком која је најављена са њихове стране.

„Имали смо више састанака с концесионаром за тај објекат и очекујем да ће у динамици коју су најавили и која их обавезује уговором, приступити изградњи тог објеката. У 2017. години ће бити врло конкретних радова и чак очекујемо да би Трусина у техничком смислу могла бити завршена у 2018. години“, казао је Ђокић.

Иначе, према пројекцијама вјетропарк „Трусина“ ће производити годишње око 160.000 мегават-часова струје, што у преводу значи да ће снабдијевати око 40.000 домаћинстава, или град са око 160.000 људи.

Влада РС је фирми „Еол први“ у октобру 2012. године дала концесију на 30 година за изградњу вјетропарка са 17 турбина на Трусини укупне инсталисане снаге од 51 мегават. Висина вјетротурбина биће 84 метра с промјером крилног ротора од 112 метара. У Стратегији развоја енергетике у РС до 2030. године као најперспективније подручје за изградњу вјетроелектрана наведена је управо источна Херцеговина, односно простор од Kалиновика до Требиња. У општини Невесиње, на чијем подручју ће се и налазити овај вјетропарк, раније су казали да би изградња вјетропарка могла да буде покретач развоја привреде у овој општини, те да се надају запошљавању привредних субјеката у изградњи тог вјетропарка, али и новим радним мјестима.

ИЗВОР: Независне новине



ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар