ДУБРОВАЧКИ СРБИ У 19. ВИЈЕКУ

Дубровачки Срби  сматрали су да је Дубровник  “од памтивјека имао српску мисао притајену у грудима. Све: историја, трговина, књижевност, географија, све је удруживало и једнако удружује наш град са српским залеђем.”   Медо Пуцић и Матија Бан били су први који су поче...

Горан Ж. Комар: ЋИРИЛИЧНА ОСТАВШТИНА ТОПАЉСКЕ ОПШТИНЕ

ЋИРИЛИЦА – СЛУЖБЕНО ПИСМО ТОПАЉСКЕ ОПШТИНЕ (1718-1797) 1718, млетачком Сенату (Срби из Требиња и Новог): „Да њиховом свијешћу увијек управља владика из Херцеговине, који је њихове вјере и њиховог језика, језика словенског, као што се у прошлости увијек чинило“ С...

НИКАД ВИШЕ 1878: Покрет за слободу Старе Херцеговине

Вјерујемо, да је данашња Црна Гора, Његошевска, да је традиционална, и она из 1878, и 1918. и вјековима уназад, онда би Херцеговцима било на понос да су дио Црне Горе, али како је она постала супротност свега што је представљала, са префиксом и главном одредницом антисрпс...

Лука у манастирима или скривена моћ српске историје

Приказ књиге ,,Лука у манастирима“ аутора Бориса Трбића и Јелене Туцаковић   ПИШЕ: Милана Бабић Жиче, као ни других српских манастира, нема на мапама западних хришћанских споменика или цивилизацијских достигнућа. Нису регистровани у вестима, филмовима или популар...

КОМИТСКО СРПСТВО И ДУКЉАНСКЕ СМУТЊЕ: Гатачки комита Радоје Црногорац (1844-1924)

Сјенима Михајла Видаковог Црногорца (1936-2018),  комитског потомка, врлог братственика и рјечитог сабјеседника, којем дугујем захвалност за пружена сазнања о нашим прецима Писати о времену страдалничком, али епском и  јуначком; времену када је војска кренула у сеобу, из које се,...

ОТИМАЊЕ СРПСКОГ НАСЉЕЂА У ТРЕБИЊСКОМ КРШУ: Монографија општине Равно – нови извор хрватских фалсификата

ПИШЕ: ДР ГОРАН Ж. КОМАР Повод за овај чланак лежи у тврдњи групе аутора луксузне туристичке монографије општине Равно (2018) да је мали надгробни Крст у порти цркве у Запланику након оштећења у последњем рату постао предметом фалсификовања Срба из Требињске Шуме на начин да му је...

ДЕЈАН ТОМИЋ: Шантић и свет музике

„Шантић је припадник песничке генерације која је интензивно стварала пре Првог светског рата, а ова је ударила темељ нашој уметничкој поезији, – писао је Јован Радуловић у својој књижевној студији о Алекси Шантићу – и остао је до краја песник свога времена. Његова поезија...

ЖИВОТ НА КОЉЕНИМА: Десанку Ребић због јатаковања четницима, ОЗНА тукла по табанима

Пишем по сјећању а жеља ми је да макар дијелић онога што сам лично доживио остане записано. Као млад и прилично неискусан новинар те 1998. године, у једном рогатичком селу на путу ка Борикама, правио сам репортажни запис о једној сељанки, по годинама тада већ баки. Зв...

РАД САВЕЗА СОКОЛА НА УНАПРЕЂЕЊУ СЕЛА

Схватајући значај села за опстанак народа Савез Сокола настојао је да прошири свој рад на село оснивањем сеоских соколских чета. Преко сеоских чета настојали су да помогну сељацима. Радили су на ширењу писмености, трезвености, воћарства, пчеларства  и оснивању задруга.  У с...

ОД ПОНИЗНОГ СЛУГЕ И СРБИНА ДО „ОЦА УСТАШТВА“: Како је Анте Старчевић промјенио идеологију

“Човjек који је из личних фрустрација Србе називао “слугањском пасмином”, сам се потписао на молби “понизни слуга” У друштвеном тренутку када режимска „елита“, па нажалост и дио опозиционог тијела поприма манир једног понашања, а то је промјена идеологије, нације, у зависности од...

ЗНАМЕНИТИ ТРЕБИЊЦИ: Цветко Рајовић – предсједник владе кнеза Милоша Обреновића

Цветко Рајовић, један из плејаде познатих људи требињског краја, рођен је на Цвети 1793. године у Вуковићима, селу које је пре распада Југославије било у саставу општине Требиње а сад припада општини Равно, која је припала ентитету федерације Босне и Херцеговине.   Породиц...

СРПСКИ БАРЈАК ПОД КОЈИМ ЈЕ ОСЛОБОЂЕНО ТРЕБИЊЕ: Истина о застави коју је Дучић опјевао

Требиње 13. новембра 2018. године прославља 100. година ослобођења од аустро–угарског окупатора, и 100. година од велике побједе Српске војске у Првом свјетском рату. Пише: Милан Путица Тог 13. новембра 1918. Требиње је ослобођено не само од 40. година аустро–угарске, већ и...