Ристо Дангубић: Сећање на вишевековну борбу Херцеговине за националну и верску слободу

Ристо Дангубић: Сећање на вишевековну борбу Херцеговине за националну и верску слободу

  • Кажу, да парафразирам неког од мислилаца из оних старих књига “све што се преточи у стварност, једном је била добра или рђава идеја”. тако су и овај сусрет и ова прослава, овај споменик, једном били само идеја. Овакво наше присуство овде, са оволико угледних званица и суграђана говори да смо добру идеју претворили у лепу стварност.

risto

Овогодишњи сабор, светковање и дружење, још је једна потврда да људи стварају историју. Стварајући историју, људи у њој играју активну улогу. Ово поколење, па и ми који смо овде присутни, у прилици смо да се сагласно времену у исловима у којима живимо, осврнемо на одређене догађаје иза нас, а све у славу људи који су били њихови актери и да дамо допринос да се они памте и обележавају достојно њих самих и нас који смо њихови потомци, а циљема да се оно ружно не понови.

Повезујући на први поглед, удаљене догађаје и њихове актере, ми некакав свој тренутни пасивни однос према њима, претварамо у кристално јасан став да они имају своју додирну тачку, а то је за народ на свим просторима увек било једно: слобода и мир. Нама се посрећило да у једном дану, у једном часу, а тако је и време хтело, имамо право да дотакнемо три важна и помало преломна догађаја из историје народа јер, рекло би се, тако су се поклопиле ове националне и историјске сказаљке.

На ваги историје и времена, тренутак је да се ми с пијететом, поносом и свим почастима подсетимо: седамдесетогодишњице и победе над фашизмом, у којој је и народ драге нам Херцеговине – уз нечувене жртве и подвиге током четири године страдања и војевања – имао великог удела, несразмерног релативно малом нашем географском простору и броју житеља. Сећање на жртве и херојства све нас заувек обавезују. Истина је само једна и никад не застарева! И биће узалудни сви покушаји ревизије наше европске историје! Стога и овом приликом једнодуђно поздрављамо учешће наше земље, наше војске и наших знамења на недавно одржаној великој паради којом је братски Руски народ величанствено обележио своју, савезничку и нашу победу над силама и неслободе какве дотле није познавала историја човечанства.

С првим нашим мотивом сећања и незаборава у присној вези стоји и други мотив, друга седамдесетогодишњица. Реч је о нашем колективном доласку у ове крајеве, о колонизацији из Херцеговине у Војводину. Сеобе, као судбински, а неретко и трагичан белег српске историје које је на посебан начпин овековечио наш велики Црњански, имају, на нашу срећу, у овом случају недвосмислено благотворну последицу: нашли смо се и снашли овде као своји међу својима, не прекидајући, међутим, никад живе, емотивне и стваралачке нити са старим завичајем. О томе сведоче наши сусрети, неговање наших обичаја и рекао бих неугасив и неизбрисив наш духовни осећајни идентитет – с племенитим печатом наше древне Херцеговачке самосвојности.

И већ поменути трећи разлог данашњем сабирању на овом месту, који је у равни сећања на два претходна, такође нема локални карактер, јер је везан за бурне догађаје из деветнаестог века у вековну борбу нашег народа за слободом. Дакле, пред нама је откривање споменика трибуну и великом устаничком вођи Луки Вукаловићу, чија је личност својевремено оставила трага у свом веку, и била у жижи свесрпске, Европске и Руске јавности, политике и дипломатије пријатеља и непријатеља. Овај споменик представља чин општег сећања на вишевековну борбу Херцеговине за националну и верску слободу, слободу сваког народа који држи до себе и свога социјалног и културног напретка.

Неисказиво смо поносни што управо наш завичај, наша Херцеговина и наш Лука Вукаловић био и остао знамен и синоним српске слободарске историје и културе, упркос свим политичким играма и сукобима великих сила, неких наших суседа, па, на жалост и неких наших регионалних суревњивости и династичних ривалитета. Величина, лепота и трагична судбина нашег, Херцеговачког јунака Луке Вукаловића наводе историчаре на причу о “неоствареном миту о Српском Гарибалдију”.

За нас, овде и данас, као и за наше претке, као, надамо се и за наше потомке, лик и дело Луке Вукаловића надилазе све пролазне, уско-историјске услове и условености и треба да буду метафора истинске чежње народа за слободом, правдом и спокојем.

Војвода Лука Вукаловић је, нема сумње, један од заветних симбола и путоказа како Херцеговачке тако и свеслободарске прошлости, садашњости и будућности Српског народа. кажу да је лидер онај који има снагу и вољу да окупи народ око заједничког циља, а треба да додамо да он живи као лидер и када његово дело живи и окупља народ, а како је нас и данас окупио Лука Вукаловић, да обележимо ова три велика тренутка за све нас.

С надом да ће данашњи програм и укупан смисао овог нашег сабора наћи пут до вашег срца и разумевања, да ће бити добронамерно схваћен, још једном вас све најсрдачније поздрављам у име своје и у име наше невелике али вазда колико поносне толико и гостољубиве Гајдобре и њених житеља!

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина