Ристо Дангубић: Сећање на вишевековну борбу Херцеговине за националну и верску слободу


  • Кажу, да парафразирам неког од мислилаца из оних старих књига “све што се преточи у стварност, једном је била добра или рђава идеја”. тако су и овај сусрет и ова прослава, овај споменик, једном били само идеја. Овакво наше присуство овде, са оволико угледних званица и суграђана говори да смо добру идеју претворили у лепу стварност.

risto

Овогодишњи сабор, светковање и дружење, још је једна потврда да људи стварају историју. Стварајући историју, људи у њој играју активну улогу. Ово поколење, па и ми који смо овде присутни, у прилици смо да се сагласно времену у исловима у којима живимо, осврнемо на одређене догађаје иза нас, а све у славу људи који су били њихови актери и да дамо допринос да се они памте и обележавају достојно њих самих и нас који смо њихови потомци, а циљема да се оно ружно не понови.

Повезујући на први поглед, удаљене догађаје и њихове актере, ми некакав свој тренутни пасивни однос према њима, претварамо у кристално јасан став да они имају своју додирну тачку, а то је за народ на свим просторима увек било једно: слобода и мир. Нама се посрећило да у једном дану, у једном часу, а тако је и време хтело, имамо право да дотакнемо три важна и помало преломна догађаја из историје народа јер, рекло би се, тако су се поклопиле ове националне и историјске сказаљке.

На ваги историје и времена, тренутак је да се ми с пијететом, поносом и свим почастима подсетимо: седамдесетогодишњице и победе над фашизмом, у којој је и народ драге нам Херцеговине – уз нечувене жртве и подвиге током четири године страдања и војевања – имао великог удела, несразмерног релативно малом нашем географском простору и броју житеља. Сећање на жртве и херојства све нас заувек обавезују. Истина је само једна и никад не застарева! И биће узалудни сви покушаји ревизије наше европске историје! Стога и овом приликом једнодуђно поздрављамо учешће наше земље, наше војске и наших знамења на недавно одржаној великој паради којом је братски Руски народ величанствено обележио своју, савезничку и нашу победу над силама и неслободе какве дотле није познавала историја човечанства.

С првим нашим мотивом сећања и незаборава у присној вези стоји и други мотив, друга седамдесетогодишњица. Реч је о нашем колективном доласку у ове крајеве, о колонизацији из Херцеговине у Војводину. Сеобе, као судбински, а неретко и трагичан белег српске историје које је на посебан начпин овековечио наш велики Црњански, имају, на нашу срећу, у овом случају недвосмислено благотворну последицу: нашли смо се и снашли овде као своји међу својима, не прекидајући, међутим, никад живе, емотивне и стваралачке нити са старим завичајем. О томе сведоче наши сусрети, неговање наших обичаја и рекао бих неугасив и неизбрисив наш духовни осећајни идентитет – с племенитим печатом наше древне Херцеговачке самосвојности.

И већ поменути трећи разлог данашњем сабирању на овом месту, који је у равни сећања на два претходна, такође нема локални карактер, јер је везан за бурне догађаје из деветнаестог века у вековну борбу нашег народа за слободом. Дакле, пред нама је откривање споменика трибуну и великом устаничком вођи Луки Вукаловићу, чија је личност својевремено оставила трага у свом веку, и била у жижи свесрпске, Европске и Руске јавности, политике и дипломатије пријатеља и непријатеља. Овај споменик представља чин општег сећања на вишевековну борбу Херцеговине за националну и верску слободу, слободу сваког народа који држи до себе и свога социјалног и културног напретка.

Неисказиво смо поносни што управо наш завичај, наша Херцеговина и наш Лука Вукаловић био и остао знамен и синоним српске слободарске историје и културе, упркос свим политичким играма и сукобима великих сила, неких наших суседа, па, на жалост и неких наших регионалних суревњивости и династичних ривалитета. Величина, лепота и трагична судбина нашег, Херцеговачког јунака Луке Вукаловића наводе историчаре на причу о “неоствареном миту о Српском Гарибалдију”.

За нас, овде и данас, као и за наше претке, као, надамо се и за наше потомке, лик и дело Луке Вукаловића надилазе све пролазне, уско-историјске услове и условености и треба да буду метафора истинске чежње народа за слободом, правдом и спокојем.

Војвода Лука Вукаловић је, нема сумње, један од заветних симбола и путоказа како Херцеговачке тако и свеслободарске прошлости, садашњости и будућности Српског народа. кажу да је лидер онај који има снагу и вољу да окупи народ око заједничког циља, а треба да додамо да он живи као лидер и када његово дело живи и окупља народ, а како је нас и данас окупио Лука Вукаловић, да обележимо ова три велика тренутка за све нас.

С надом да ће данашњи програм и укупан смисао овог нашег сабора наћи пут до вашег срца и разумевања, да ће бити добронамерно схваћен, још једном вас све најсрдачније поздрављам у име своје и у име наше невелике али вазда колико поносне толико и гостољубиве Гајдобре и њених житеља!

 


ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар