Слободна Херцеговина » РАТНА ДЕЈСТВА УЖИЧКЕ ВОЈСКЕ 1914. ГОДИНЕ: Представљена књига пуковника Луке Николића

РАТНА ДЕЈСТВА УЖИЧКЕ ВОЈСКЕ 1914. ГОДИНЕ: Представљена књига пуковника Луке Николића

  • У Дому Војске Србије 4. фебруара представљена је књига Луке Николића „Ратна дејства Ужичке војске 1914. године“ у издању РТС Издаваштва, Представништва Републике Српске у Србији и ИК Прометеј.

На промоцији су говорили рецезенти  професор др Милош Ковић, Милисав Секулић, генерал у пензији, и аутор.

Ово дјело говори о ратним операцијама Ужичке војске у биткама на Церу, Трнави и Колубари, током 1914. године. Приказујући дејства Ужичке војске које су се одвијале на помоћном правцу операција које је изводила српска војска књига осликава улогу коју је Ужичка војска имала у заштити лијевог крила српских армија.

Проф. др Милош Ковић: Иза сваког броја погинулих стоје животи и трагичн судбине

Као битан сегмент проф. др Милош Ковић наводи у својој рецензји да ова књига није само темељан преглед ратних операција , већ да је писана са пуном свијешћу о томе да иза сваког броја погинулих стоје животи и трагичне судбине.

– Оно што је посебан прилог у овој књизи су спискови погинулих, рањених, болесних. Књига Луке Николића је отимање од заборава, одавање поште имену и презимену. Сви носимо на души гријех и одговорност због стања у коме се налазе споменици наших јунака из Првог свјетског рата.

Од сада нећемо моћи да пишемо историју Срба у Првом свјетском рату бавећи се искључиво Србијом или искључиво Црном Гором. Онај број од 1.247.000 страдалих који нам смањују, односи се само на Србију.

– Како је приметио Зоран Колунџија директор издавачке куће Прометеј, тај број не обухавата Србе из Босне, Херцеговине, Лике, Баније, Срема, Баната, Бачке и Барање. Историја Срба у Првом свјетском рату мораће да буде писана интегрално, као историја српског народа.

Лука Николић

Лука Николић рођен је 1954. године у Заовинама код Бајине Баште. Завршио је Средњу војну школу Копнене војске у Сарајеву, а затим и Војну академију Копнене војске у Београду. Радио је као новинар, уредник и одговорни уредник листа Војник. Професионални пут водио га је стазама на којима је био непосредни учесник збивања и свједок најтежих трагедија Српског народа током минулих ратова. Током грађанског рата у Југославији, од 1991. до 1995. године, обављао је дужност предсједника Комисије за идентификацију погинулих Прве армије при Војно-медицинској академији у Београду. Након  завршетка ратних сукоба, обављао је дужност начелника Дома гарде у Топчидеру и пензионисан је у чину потпуковника 1996. године. По избијању НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, добровољно се пријавио на дужност коју је обављао у претходним ратним дејствима. Озбиљнијим научним радом почео се бавити по пензионисању и до сада је објавио монографију Србијо, мајко и маћехо, а учествовао је на неколико симпозијума и објавио двадесетак научних радова.

Биће потребно поред војних страдања, обухватити страдале српске цивиле у бруталним злочинима и геноцид 1914. године над српским народом источно и западно од Дрине.

Искоришћена је и документација, заоставштина, пуковника Милутиновића официра од каријере, и сведочење о мање познатим околностима под којим је погинуо мајор Коста Тодоровоћ, комадант Златиборског одреда у саставу Ужичке војске.

Милисав Секулић: Књига је ауторов споменик страдалим ратницима

Милисав Секулић истиче велике заслуге аутора књиге на реконструкцији војних гробаља у Тунису.

– Враћајући на надгробна обиљежја имена 1413 српских ратника који су били изгубљени за сва времена, Лука Николић се на најбољи начин одужио, не само свом дејду, већ и сваком од оних 2622 српска ратника, чија су имена од тада засијала пуним сјајем. Лука је ту борбу наставио писањем ове књиге „Ратна дејства Ужичке војске у 1914. години“, која представља ауторов споменик страдалим ратницима.

Иза цифара откривају се сви болови и патње

Аутор наводи да је књигу писао у славу ратника Ужичке војске и са великом дозом емоција због тога што је у овом рату изгинула готово цијела мушка популација његове породице.

На првим страницама књиге аутор наводи одломак из списа пуковника Драгутина Милутиновића Моје командовање Шумадијском дивизијом 2. позива Народне војске: „Уопште узев, у рату се све своди на цифре. Ту се не води рачуна да ли је когод отац породице, син хранилац или јединац, несуђени будући и вјерни супруг. У дневним извјештајима само се налазе кратке нотице у којима се назначује да је у току дана било толико мртвих, несталих или рањених. А иза тих цифара откривају се сви болови и патње, све сузе које су проузроковане њима…“

– Инспирацију да напишем ову књигу нашао сам у чињеници да је Ужичка војска представљала формацију Српске војске нивоа армије, дакле формацију стратегијског значаја, а да до данас није написана цјеловита монографија о ратним дејствима једне тако важне формације. Инспирација је поникла и из околности да су се ратна дејства одвијала на ширем простору мога завичаја, где се још увијек оцртавају ровови ратних попришта, а да је за житеље тога краја и потомке оних који су војевали у Ужичкој војсци, све то остало готово непознато, забиљежено само у фрагментима – рекао је Николић.

Драгана Бокун/Српско коло

 

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина