НАСЛОВИ

Радивоје Круљ за СХ: Надамо се да ће за крсну славу одјекивати звона Саборне цркве у Мостару!


  • Мостарског пароха Радивоја Круља срели смо у Новом Саду на дочеку православне Нове године. Jубиларни 25. дочек и овога пута организовало је Удружење Срба Херцеговаца и пријатеља Херцеговине.

49

Поред тога што је већ годинама духовни пастир Срба у долини Неретве, отац Радивоје обавља и веома важну административну функцију архијерејског замјеника епископа Григорија, а старјешина је и Саборне цркве у Мостару, чија је обнова у току.

По први пут за Слободну Херцеговину отац Радивоје Круљ прича о обнови Саборног храма у Мостару, статусу Срба у том граду и великом јубилеју који се приближава: 800 година херцеговачке епархије.

– Саборна црква у Мостару озбиљан је пројекат и за државу, а својим значајем превазилази оквир наше мале заједнице. Пројекат смо назвали: „Обновимо храм обновимо Мостар” и још од прве донаторске вечери у манастиру Житомислић жеља нам је била да се што више људи и појединаца активно укључе у овој обнови. До сада имамо више од хиљаду донатора. Једна од њих је бака Зорка, која је дала три и по марке за обнову храма. Прилог од њене сиротиње није није ништа мањи и од највећег прилога неког богаташа. Важно је имати свијест да свака молитва, свако хтијење за обнову храма пробуди и код мале дјеце осјећај важности обнове Саборног храма у Мостару.

3

Да ли се може наслутити када би Саборни храм могао да буде завршен?

– За три године славимо 800 година наше епархије (1219–2019). Надамо се да ћемо до тада доста тога завршити и тако на најбољи могући начин прославити овај велики јубилеј наше епархије. У овом тренутку стигли смо негдје на три четвртине грађевинских радова, дошли смо до врха звоника и надамо се да ћемо ове године на славу храма тј. Свете Тројице поставити звона. Буде ли средстава интезивно ће се кренути са радовима на централним стубовима и централним куполом. Захваљујући Шумама РС имамо обезбијеђену грађу, па можда већ ове године покријемо цркву. Молимо се Господу да будемо удостојени да поводом 800 година оснивања наше епархије дође до освјештања Саборног храма у Мостару.

52

Међу Херцеговцима и пријатељима Херцеговине: Са начелницима херцеговачких општина и Миодрагом Линтом, предсједником Савеза Срба у региону

Да ли и сада има Срба повратника у Мостару, или је тај тренд опао?
– Озбиљан тренд повратка био је у периоду од 1998. до 2001. Тад сам имао част и одговорност да обилазим колективне центре на подручју Мостара. Добро се сјећам тих колективних центара, гдје су људи буквално у неусловима живјели, ноћивали и ишчекивали донације за своје куће. То су били колективни центри у Жељуши, Потоцима, Баћевићима, Житомислићу, Клепцима, Пребиловцима… Згаришта и безнађе, али увијек је постојала нека нада.
Када се из ове перспективе осврнемо на тај период можемо бити задовољни. Наше жеље и наша хтјења су свакако много већа. Нама је важно да оних 7.000 Срба, који живе од Метковића до Коњица добију један достојанствен квалитет живота. Ако живот буде квалитетан онда ће бити и квантитета. Сваким даном треба се борити за сва своја права, позвати људе да дођу кад год су у прилици. Ми смо као црква и свештеници свима на располагању, и радује нас свака жеља људи који желе обновити свој дом у долини Неретве.

154

Одушевљен часописом „Гусле“: Са Слободаном Бобаном Драшковићем, предсједником Савеза гуслара Србије

Србија је у Мостару отворила конзулат. Каква је та сарадња и сматрате ли да Србија још може да помогне?
– Србија и њена Влада могу да учине много више. Наша сарадња са конзулом је више него добра, али његове могућности су врло ограничене. Много тога зависи од Министарства иностраних послова и саме Владе. Од Србије имамо декларативну подршку, па и финасијску, кроз неке мање пројекте везане за очување српске културе, али искрено се надам да ће и садашња Влада Александра Вучића дати допринос у завршетку обнове храма Свете Тројице у Мостару. Морам да подсјетим да је бивша Влада Србије имала озбиљне планове са Долином Неретве у вези производње и давања подстицаја нашим пољопривредницима за откуп медитеранских култура као што су: нар, смоква, трешње и други плодови, које Србија обилно увози из Ирана, Турске, Шпаније.

48

Ми имамо јако плодну земљу. Привредна комора Србије направила је веома озбиљне идејне пројекте, али се на томе стало у задње 3-4 године. Значило би много да се људима обезбједи репроматеријал и мањи кредити за пољопривреднике за садњу нара, трешње, смокве, а да се онда кроз продају плодова ти кредити враћају. Искрено се надам да ће Влада Србије, конзулат у Мостару и Приведна комора Србије наставити са сарадњом и започете пројекте усавршити што би се допринијело бољем квалитету живота. Сигурно је да би временом дошло и до квантитета. Не будемо ли имали озбиљну подршку биће јако тешко.

– Какав је положај српске заједнице у Мостару?
Искрено мислим да смо у доста добром положају. У времену велике напетости и тензија буквално смо постали невидљиви мост у Мостару. На једној страни то је велика одговорност, а на другој страни може бити и привилегија. Од нас зависи да ли ћемо то паметно искористити.

Текст: Трифко Ћоровић 
Фото: Слободна Херцеговина
Извор: Слободна Херцеговина

(Копирање и преузимање овог текста није дозвољено без писмене дозволе редакције Слободне Херцеговине)



ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



  1. Јово савић Бања Лука Reply

    Искрено се радијем што полако, али сигурно напредују радови на обнови ове велике и врло важне богомоље у Мостари…
    Ја са био у посјети овој цркви далеке 1947. године…

Оставите коментар