ПУТЕМ ПОКЛОЊЕЊА СВЕТОМ ВАСИЛИЈУ: Билећки планинари пету годину у низу пјешачили до Острога

ПУТЕМ ПОКЛОЊЕЊА СВЕТОМ ВАСИЛИЈУ: Билећки планинари пету годину у низу пјешачили до Острога

Пету годину за редом из Билеће ка острошкој светињи, по благослову оца Данила Бора, кренули су чланови планинарског друштва ,,Коритник“, њих девет.

 

И ове године, као и претходних држали су се старе руте, преко Златишта до цркве Свете Петке, па онда даље шумским путем до граничног прелаза, те асфалтном стазом… Зауставилу су се код цркве на Валу, гдје их је дочекао отац Раденко Копривица. Похваливши њихов труд и напор, а не само њихов, већ свих ходочасника широм свијета, отац Раденко их је благословио и пожелио угодан остатак пута.

Пред смирај дана, стигли су Подбожур, мјесто предвиђено за конак. Сваке године, па и ове године, дочекао их је Јово Зицер с породицом. Навикли су, како он каже да ходочасници одмарају ту, ту су одмарале и мошти Св. Василија, на путу ка Острогу, па није случајно што баш доста њих преноћи на томе мјесту.

Уморни од цјелодневног хода, свјесни да их чека још један ведар и сунчан дан, договорили су се да наредног јутра крену раније, како би макар малко избјегли велику врућину. Тако је и било, наредног јутра, у три ујутру, кренули су даљем својим путем, стазама Светога Василија ка брдима изнад Зете. Први зраци сунца дочекали су их на језеру Слано, а онда су наставили даље старом „трасом ка Рибници“, како би рекли старији Црногорци овога краја. Стари пут ка Подгорици, мање је прометан, самим тим и погоднији терен за уморна стопала, која су сваким наредним кораком осјећала све већи умор, али сваким кораком су били све ближе Ономе коме иду, Светоме Василију. Спознавши километре, неравнине, измученост и умор, могли су само да схвате сврху свих подвига и свих неуморних ходања Светога Василија, овим крајевима, као и предјелима Свете Горе. Његово подвизништво, преданост Богу и молитви, која треба да буде узор свакога православном хришћанину, који се труди да не залута у суновратном времену данашњице.

У Доњи Манастир, стигоше негдје прије почетка Вечерње молитве, изморени, али радосни и захвални Господу и Његовом служитељу – Светоме Василију, што их је и овога пута удостојио ове благодати и овога путовања. Само душа жељна онога вјечног и непролазног, онога истинског и трајног, нетрулежног и савременом поретку свијета нелогичног – може осјетити благодат која се излива, када Светоме Василију на овакав пут пођете.

Послије вечерње молитве, дошавши у Горњи манастир, приступише моштива светитеља, гдје им би прочитана молитва за здравље. Ноћ их је дочекала на отвореноме, ту непосредно код ћивота светитеља, гдје су заноћили заједно са осталим вјерницима који су пристигли тих дана. Велика је радост душе која стреми, која ходи, која се нада и која вјерује, када послије напорног пута може да се одмори, баш на том светом мјесту, испод острошке греде.

И прије него што су се огласила звона за почетак молитве, били су на ногама, чекајући у реду да се још једном светитељу поклоне. Након Литургије спустили су се на доручак у Доњи манастир, гдје их је дочекао, Радивоје Ласица, шеф манастирске кухиње. Вијест о доласку билећких планинара, Ласици је пренио Билећанин, Милан Фимић, коме су чланови ,,Коритника“ захвални што сваке године најави њихов долазак. Након доручка кренули су ка Билећи, испуњени неком посебном радошћу и Божијим благословом, што је иза њих остало још једно саборно и душекорисно путовање.

 

Текст: Тијана Тркља
Фото: Слободан Радовановић
Извор: Слободна Херцеговина

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар