Први корак ка градњи јадранско-јонског аутопута


  • Шевал Kовачевић, експерт и стални судски вјештак саобраћајне струке, појашњава да би, у односу на положај коридора 5ц, а и због предупријеђивања могућности дупле градње, најидеалније било да траса пролази од Почитељске петље, према Хутовом блату, јужним дијелом Поповог поља, те према Требињу, Дубровнику и Црној Гори.

мапа

Министарство промета и комуникација БиХ расписало је јавни конкурс за израду пројектне документације на основу које би била изграђена јадранско-јонски аутопут, дио који ће пролазити кроз БиХ, чиме су, практично, институције државе направиле први велики корак ка оживљавању овог великог инфраструктурног пројекта.
Наиме, јадранско-јонски аутопут, чији се почетак градње очекује прије 2020. године, има посебан значај, готово једнак значају коридора 5ц. Најприје јер ће пролазити кроз пет, а можда и седам држава, јер ће повезати јужну са средњом и западном Европом, омогућити снажнији развој поморских лука у неколико држава, а свакако и због отворене могућности њеног надовезивања на „пут свиле“ кроз Турску, па све до Kине! За израду пројектне техничке документације Министарство је осигурало око 4,4 милиона KМ, но, како наводе, тек на љето наредне године знаћемо детаље.
„Документација би требало да буде комплетирана до средине 2017, када бисмо добили конкретне чињенице, као што су најбоља траса, потребно вријеме градње, укупни трошкови пројекта, те степен одрживости и изводљивости пројекта“, истичу из Министарства.
Даље наводе да су „тек на почетку истраживања техничких, економских, друштвених, финанцијских и еколошких истраживања изводљивости и одрживости овог пројекта“. „Задатак одабраног консултанта ће бити израда техничке студије, недостајуће просторно-планске документације, варијанте идејних рјешења са мултикритеријском анализом, претходне студије утицаја на околину, саобраћајне студије и претходне студије изводљивости, а према потребама уговорног тијела и предвиђених средстава у буџету. Потребно је истакнути да је Савјет министара донио закључак да би се аутопут гради путем јавно-приватног партнерства, што, наравно, укључује и могућност кориштења ЕУ фондова“, наводе из Минстарства.
Иначе, предвиђена траса којом би пролазио овај аутопут кроз БиХ је Почитељ – Неум – Требиње – граница са Црном Гором, но кључно питање у погледу одређивања трасе је детаљисање. С тим у вези Шевал Kовачевић, експерт и стални судски вјештак саобраћајне струке, појашњава да би, у односу на положај коридора 5ц, а и због предупријеђивања могућности дупле градње, најидеалније било да траса пролази од Почитељске петље, према Хутовом блату, јужним дијелом Поповог поља, те према Требињу, Дубровнику и Црној Гори.
„Ова варијанта је најповољнија, јер би имала сврху и служности и користи. Дакле, уколико би ишла јужним дијелом Попова поља, то би јако поскупјело земљу и сви би ту почели да граде куће и виле, умјесто да ‘трче’ на Јадран, који је јако близу“, закључује Kовачевић. Подсјећа да ће дужина аутоцесте бити око 114 километара те да би могла да буде изграђена за неких пет година. Саму цијену диктирао би низ фактора. „На терену којим би пролазила траса не би било пуно експропријације, али чињеница је да је то тврд терен, да би било доста тунела и вијадуката. Значи да би цијена била неких 20 милиона KМ по дужном километру“, закључује он.
Према овој рачуници, аутопут који би БиХ на њеном југу умрежио с остатком развијеног свијета, те повезао југ Грчке са средњом и западном Европом, коштао би око 2,280 милијарди KМ, за шта бисмо добар дио средстава могли повући из ЕУ фондова, али и „преко“ Хрватске као чланице ЕУ која такође има интерес за овај велики пројекат.

Независне новине



ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар