Прва „Историја Републике Српске“: Од каменог доба до суђења Радовану Караџићу

Прва „Историја Републике Српске“: Од каменог доба до суђења Радовану Караџићу

  •  Историчар др Чедомир Антић представио је требињској публици књигу „Историја Републике Српске“, његов коауторски рад са др Ненадом Кецмановићем, чије је друго, двојезично: српско-енглеско издање – објављено прије четири дана, а прво – у октобру прошле године, на 20. годишњицу међународног признања Републике Српске.

antic
Академик Антић рекао је да је књига настала из потребе да Република Српска коначно добије свој посебан и цјеловит историографски приказ, јер сматра да „историја једне српске државе, која постоји већ четврт вијека, не може бити сведена на неку напомену или апандикс у интегралној историји српског народа“.
„Прије свега јер је Република Српске највећи и највреднији плод наше националне политике у целом 20. веку“, каже Антић подсјећајући да је српски народ, највише захваљујући одсуству воље својих политичких елита, пропустио историјску прилику да у прошлом вијеку ријеши своје национално питање.
Антић напомиње да „Историја Републике Српске“ доноси приказ живота на подручју данашње Републике Српске и БиХ „од старијег каменог доба до суђења Радовану Караџићу и Војиславу Шешељу“, а не само њеног дводеценијског постдејтонског трајања, јер би, како каже, такав сужени тематски опсег додатно подржао пропагандом већ увријежене представе у међународној јавности – да је српски народ у БиХ узурпатор, а не њен аутохтони елемент, овдје присутан вијековима.

Као „претече Републике Српске“ приказ прати и покушаје државотворног самоорганизовања прекодринских Срба кроз све минуле вијекове – од босанске државности проистекле из оквира раније српске државности, преко црквено-школских аутономија и аутономија за које су се Срби борили у устанцима против окупатора, Врбаске бановине, до 90 година прошлог вијека – када је на развалинама СФРЈ и створена Република Српска.
Антић истиче да књига није само прва историја Републике Српске већ и први одговор међународној научној литератури, у којој се одавно фабрикују врло неповољне представе о српском народу у БиХ, а што је и један од разлога његовог неслагања са колегама које сматрају – да је ова историја требала да сачека потребну временску дистанцу и отварање архива.
„Моје је мишљење да смо већ закаснили и да БиХ не би доживела несрећу коју је доживела да није имала и једну такву научну потпору осамостаљењу – које није било ни уставно ни демократско. Морам такође истаћи да је ова историја писана на традицијама наше критичке историографије – ми нисмо ту да правдамо било кога, нити да тврдимо нешто што није било“, казао је академик Антић, додајући да је у „Историји Републике Српске“ обрађена и тема ратних злочина и суђења пред Хашким трибуналом.
Организатори промоције су Удружење дјеце погинулих бораца „Насљеђе“ Требиње и Српско удружење „Ћирилица“ Требиње.

Р.С. / Радио Требиње

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина