ПРОМОВИСАНА КЊИГА ДР МИЛАНА МИЦИЋА: Српски добровољци у Великом рату – посљедња епска генерација

ПРОМОВИСАНА КЊИГА ДР МИЛАНА МИЦИЋА: Српски добровољци у Великом рату – посљедња епска генерација

  • У Београду је представљена књига Американци српски добровољци из САД-а 1914 – 1918, аутора др Милана Мицића

 

Поштоваоци српске ратничке традиције 7.6.2019. у Дому војске Србије присуствовали су промоцији нове књиге др Милана Мицића, Американци српски добровољци из САД-а 1914–1918.

Један од рецензената потпуковник др Миљан Милкић је нагласио да Мицић указује на појединце и на тај начин безличне бројеве стотине хиљада претвара у личности које имају свој идентитет, своја осјећања, своје наде и страхове.

– По начину на који приступа истраживању и писаној интерпретацији својих истраживачких резултата Мицић подсјећа читаоца да историја јесте социологија прошлости, али он иде и корак даље и у своје анализе уврштава и психологију. Својом идентификацијом појединца аутор указује на друштвена кретања и објашњава читаву епоху о којој пише – рекао је Милкић и додао да аутор уочава и анализира све проблеме које је долазак добровољаца проузроковао како на личном плану тако и у ширем контексту српског националног бића и стварања нове јужнословенске државе.

ЗНАЧАЈАН ПРИЛОГ ЗА СРПСКУ НАУКУ 

Аутор је у књизи овjековјечио 25 казивања о српским добровољцима који су дошли из САД-а. Њихове судбине упознаје на основу породичног сјећања што представља велику вриједност ове књиге.

– Ова књига је значајна за историју Првог свјетског рата, али је значајна и за социологе, културологе и за истраживаче који се баве изучавањем српске војне и народне традиције – рекао је Милкић.

ГУСЛЕ СУ ИХ ОДРЖАЛЕ

Други рецензент потпуковник др Далибор Денда је уврстио Мицића у плејаду великих историчара српског добровољачког питања.

– Оно што га разликује од осталих истраживача јесте јасан став да је то питање аутентично српско, а не југословенско питање – рекао је Денда.

На страницама ове књиге читаоци се сусрећу са људима различитих судбина, карактера, у својој основи са динарским Србима које карактерише авантуристички дух, жеља да се трбухом за крухом опроба срећа у неком новом свијету хиљадама километара далеко.

– Оно што им је заједничко јесте српска идеја на којој су одрастали прије свега уз звуке гусала – рекао је Денда.

Денда је парафразирао реченицу једног од приказаних добровољаца: „Када је у Сан Франциску чуо гуслара како позива Србе да стану под српски барјак срце му је заиграло и није могао да изостане па да све злато овога свијета у Америци задобије.“

УНАПРИЈЕД ОСУЂЕНИ НА СМРТ 

Аутор је рекао да се добровољци  у српској колективној свијести налазе на маргини.

– Када говоримо о српским страдањима у Великом рату добровољци се спомињу само узгредно. Говори се најчешће да су дошли преко океанских земаља из САД-а и Русије, а о њиховим карактерима и ко су они били, шта су значили за српску воjску у војном погледу, а шта су значили у политичком погледу имамо мало сазнања – рекао је Мицић.

Добровољци српске и црногорске војске у Великом рату махом су Срби аустроугарски држављани. Иако је било и добровољаца Краљевине Србије који нису подлијегали процесу мобилизације.

– Срби из Босне и Херцеговине, Лике, Баније, Кордуна, Далмације, Славоније, Боке Которске, Баната, Бачке и Срема као аустроугарски држављани су били унапријед осуђени на пријеки суд. Чекала су их вјешала и стрељачки строј. Породице би им биле пројтериване у логоре, а имовина конфискована – рекао је Мицић и додао да се добровољци у ратним операцијама нису предавали.

– У румунској војсци данас постоји један мит о Србима, а настао је за вријеме борби на Добруџи који каже да се Срби никада живи не предају, јер су борбама на Добруџи у случају опкољавања вршили самоубиства да не би пали непријатељу у руке и на тај начин штитили своје породице – рекао је Мицић.

СВАКИ ЧЕТВРТИ СРБИН У АМЕРИЦИ ПОШАО ЈЕ У ДОБРОВОЉЦЕ 

Већина српских добровољаца аустроуграских држављана кренула је за српском националном идејом. И у политичком смислу су изражавали жељу својих крајева из којих су потицали да се уједине у једну цјелину са Краљевином Србијом. Без обзира колико су се они борили за Краљевину Србију, учествовали су у стварању, као резултат рата, југословенске државе Краљевине СХС.

Уједно у наредном периоду од 1918. до 1941. били су њени чувари и њени симболи, поготово у крајевима гдје су били колонизирани тзв. сјеверни крајеви југословенске државе. Банат, Бачка, Барања, Срем и Славонија је простор на коме је између два свјетска рата формирана 201 добровољачка колонија. Уочи Другог свјетског рата живјело је око 100.000 чланова добровољачких породица.

– Југословенске власти су их ту насељавале да штите несигурне границе према Румунији, Мађарској и на неким подручјима гдје није било већинско јужнословенско односно српско становништво. Није чудо то да су они 1941. године били први на удару, протjеривани  у НДХ и убијани у мађарској окупационој зони односно у Бачкој и Барањи. Њиховим уништавањем и протјеривањем окупаторске власти обрачунавале су се са њима који су били симбол српства – рекао је Мицић.

КАКО ДО КЊИГЕ

Књига „Американци српски добровољци из САД-а 1914 – 1918“ може се добавити код аутора (063 451640) и код издавача Банатски Културни центар Ново Милошево ( 063/783-155, 063/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com. 

Добровољци из ових крајева борили су се за отаџбину Србију, коју прије тога никада нису видјели. Србија је постојала и живјела само у њиховим сновима.

– Србија и Црна Гора су у Првом свјетском рату биле српске државе. Не смијемо се одрицати добровољаца који се борили у редовима црногорске војске – наглaсио је Мицић који се потом осврнуо на добровољце из Америке.

– Њих је у периоду од 1914–1918. било од 9.000 до 10.000. По неким подацима кажу да је 45.000 Срба било у Америци, 40.000  у Аустроугарској и 5.000 у Црној Гори. По овој рачуници значи да је у Америци сваки четврти Србин био добровољац – рекао је Мицић и додао да су тамошњи Срби били дио једног великог европског покрета који је настао у вријеме велике сеобе народа од 1815. до 1930. године. Тада је око 50 милиона Европљана прешло у САД и стварало ту земљу.

НА МЕТИ СВИХ СРПСКИХ НЕПРИЈАТЕЉА

–  Срби су радили послове у жељезарама, рудницима, на сијечи шуме, на прузи, на испирању злата, обављали су најтеже послове, а живјели су у својим заједницама, на ободима америчких градова. Постојала су два Савеза Срба, Србобран (Лика, Банија, Кордун, Босанска Крајина) и Зора који су били Савез свих Срба. У организацији прикупљања добровољаца учествовало је више држава. Финансијска помоћ која је долазила од стране Француске, а логистичка помоћ је долазила од стране Велике Британије Добровољци из Америке, пребацивани су у камп у Канади гдје су их обучавали британски официри, затим британским бродовима иду до француских лука – рекао је Мицић. Он се осврнуо на добровољце које су изуезно снажне личности.

– У Америци су се научили свему ономе што млад човјек који има новац може да научи, алкохолу, картању, тучама. Као такви били су прилично незгодан војнички материјал. Како претворити авантуристу у војника. Извјештаји српских официра говоре да су врло храбри и склони оружју, јако воле српског војника, неће да случају официре, а према подофицирима гаје потпуну антитезу – рекао је Мицић. Он је додао да је у српској војсци постојао обичај да се војник удари, опсује, ошамари, понизи.

-Добровољци то нису дозвољавали и долазило је до инцидената и туча, док војвода Бојовић није издао наређење да нико не смије онога ко је страни држављанин, а добровољац,  да ружи, шамара и бије. Српски добровољац је издржао два велика рата, издржао је да промјени државу, да промјени униформу и страхује за своју дјецу. Издржао је нехуману колонизацију између два рата, када ти добровољци, ратни побједници нису добили ништа, чак ни земљу у власништво, ни кров над главом. умирали су по Банату, Срему и Бачкој по спахијским шталама и јазбинама. По броју умрлих 79 % су била дјеца до двије године – рекао је Мицић који се потом осврнуо ма судбину добровољаца у наредном периоду.

ДОСЉЕДНИ У ДРУШТВУ КОЈЕ ИХ ЈЕ МАРГИНАЛИЗОВАЛО

– Добровољци су издржали масовна убијања 1941. од стране мађарског окупатора у Бачкој.  Дочекали су 1947.  године уредбу Александра Ранковића да се Савез ратних добровољаца Краљевине Југославије забрањује као фашистичка организација. Остатак свог живота провели су са тим биљегом у друштву које није признавало њихове заслуге. У друштву које их је заборављало, међу својом дјецом која су се окренула другим путем. Заборављени, на маргинама, у задњим собама својих кућа. Остали су монархисти, добровољци, људи, као посљедња епска генерација  – рекао је Мицић.

Он се на крају програма  захвалио рецензентима потпуковнику др Милану Милкићу и потпуковнику др Далибору Денди, као и организатору промоције из Удружења потомака ратних добровољаца 1912–1918. Бранку Миловановићу.

Фото и текст: Драгана Бокун
ИЗВОР: СРПСКО КОЛО

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина