ПРОМОЦИЈА ГЛАС ХОЛМИЈЕ И ВАСОЈЕВИЋИ У БОРБИ ЗА СРПСКО УЈЕДИЊЕЊЕ НА САЈМУ У БЕОГРАДУ

ПРОМОЦИЈА ГЛАС ХОЛМИЈЕ И ВАСОЈЕВИЋИ У БОРБИ ЗА СРПСКО УЈЕДИЊЕЊЕ НА САЈМУ У БЕОГРАДУ

  • НА 63. МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ КЊИГА У БЕОГРАДУ ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА ИСТОРИЧАРА ГОРАНА КИКОВИЋА И ЧАСОПИС ГЛАС ХОЛМИЈЕ У ХАЛИ 4 ШТАНД 4107 У ОРГАНИЗАЦИЈИ УДРУЖЕЊА ПИСАЦА ПОЕТА ИЗ БЕОГРАДА

О књизи историчара Горана Киковића из Берана „Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење од 1914. до 1918. године“ и часопису за књижевност, историју и културу “Глас Холмије“, који излази на српском језику и ћириличном писму у Беранама а чији је главну и одговорни уредник управо професор Горан Киковић, говорили су генерал др Лука Кастратовић, предсједник Удружења Васојевића Београд, књижевник Бранислав Оташевић и Горан Киковић.
Том приликом је генерал др Лука Кастратовић истакао да књига Горана киковића има изузетну изворну историографску вредност јер садржи спискове одликованих и погинулих Васојевића током Првог светског рата. Киковић је напорним истраживачким радом, сачинио потпуне спискове Васојевића одликованих Златном и Сребрном медаљом Обилића за храброст. Књига је богато илустрована фотографијама што истраживачком резултату историчара Киковића даје посебну вредност. Ту су и све операције и борбе Васојевићких бригада у Првом свјетском рату и списак и биографија посланика из Васојевића на Великој народној скупштини српског народа у Црној Гори 1918. у Подгорици.
Кастратовић је и похвалио часопис Глас Холмије и посебно истакао борбу Горана Киковића за историјску истину у црној Гори.

Бранислав Оташевић, књижевник и рецензент Киковићеве књиге је рекао оно што је и написао у рецензији :
Горан Киковић, већ афирмисани и познати историчар, активни друштвено-политички радник, сада на функцији потпредсједника СО Беране и истраживач историјских збивања не само у родним Васојевићима него и шире, написао је и припремио за штампу књигу “Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење од 1914. до 1918. године“ коју сам са задовољством прочитао и препоручујем за штампу, јер ће овај рукопис, у то сам сигуран, употпунити сазнања о борби Васојевића и других брђанских племена кроз вјекове за слободу српског народа.

Пишући лаким допадљивим стилом, користећи бројне досад објављене књиге и радове познатих и афирмисаних стваралаца, Киковић је вјешто и зналачки компоновао свој рад и оставио читаоцима значајно дјело о прошлости Васојевића. Полазећи од тога, млади амбициозни историчар Горан Киковић, прихватио се тешког, али одговорног посла и посветио стручну пажњу историјској грађи претежно наше, а дјелимично стране провенијенције и студиозније зашао у питања историје и борбе Всојевића у Првом свјетском рату и потом у борби за стварање јединствене државе. Својим радом Киковић успоставља континуитет сазнања и интерпретација догађаја и процеса у развоју и постојању овог племена. Свјестан чињенице да се историја не може писати без извора и провјерених докумената. Зато је настојао да до њих дође и зналачки их користи у обликовању свога рада који ће дати значајан допринос у проучавању прошлости и садашњости у развоју овога племена које је у својој прошлости дало велики допринос у развоју и постојању овог дијела Балкана и Европе како у историјском развоју, тако и развоју науке и културе, јер је велики број научних посленика у екс Југославији са простора Васојевића и Лимске долине.

Киковић је упознат са историјским догађајима, културно-историјским споменицима из различитих времена и историјских периода, историјским личностима какви су били посланици Велике народне скупштине Српског народа одржане у Подгорици новембра 1918. Као и о војсковођама и барјактарима и јунацима са многих бојишта и битака. Користећи ову домаћу грађу – књиге, публицистику, штампу, посебно фељтоне, Киковић у књизи доноси портрете и низ биографских података за један број историјских личности и историјске догађаје везано за њихов рад и дјеловање и епоху у којој су радили, ратовали и стварали.

Ова Киковићева књига је неспоран доказ да када се спретно споје неоспоран таленат за стручно-научно истраживање и рад са мноштвом потврђених чињеница и релевантних података поткријепљених историјским необоривим доказима успјех не може изостати. Тако у овом штиву, писаним изворним српским језиком и ћириличним писмом чији је творац и сâм Васојевић, вјешто компоновано и стилски дотјерано, сретамо низ података и историјских истина на основу којих стичемо праву слику о овом највећем српском племену у периоду Првог свјетског рата.

Oн је похвалио рад часописа “Глас Холмије“ и истакао велику улогу уредника Киковића у све бољој опремљености и садржају овог часописа.
О књизи и часоису је говорио и сам Киковића који је истако да нијесу зпослављени ратници међу којима по храбрости, ненадмашени у јунаштву, генерал и војсковођа Радомир Вешовић, Новица Поповић из Велике, Јанко Спасојевић и други учесници Подгоричке Скупштине, комите Милосав Раичевић, Милоња – Бајо Крџић и Зарија Вуковић и многи други који својим дјелом урадише да Васово племе буде велико, разгранато и бројно, познато не само у Црној Гори и Србији, него много шире.

Пошто су се Васојевићи налазили и данас се налазе између Србије и Црне Горе, а граниче се и са албанским племенима, њихов географско-стратегијски положај био је и веома значајан и за остваривање руских планова на овом дијелу Балкана, па се зато њихова борба често и помиње закључио је Киковић.
Књига “Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење“ говори о вјековним тежњама Васојевића да се уједине са Србијом, још од времена Карађорђевог устанка и доласка Карађорђевих војвода до Превије и присједињења Васојевића Србији 1809. године. Та борба за уједињење настављена је и у вријеме Његоша, књаза Данила и краља Николе Петровића.

Киковић је том приликом казао следеће чињенице: “Васојевићи су увијек имали своју оријентацију, а она је била везана за Црну Гору, и наравно за Црну Гору која је тежила уједињењу са Србијом и свим српским земљама. Такође је познато да су Васојевићи били на референдуму 2006-те у већини за заједничку државу са Србијом. Но, без обзира на то како је спроведен тај референдум, они данас прихватају реалност да је Црна Гора самостална, али и црногорска власт треба зато да поштује специфичност Васојевића, јер су Васојевићи највеће српско племе. Уосталом Васојевићи су кроз историју дали доста крви за Црну Гору, о чему је понајбољи примјер бој на Буковој Пољани, гдје би – да није било Васојевића – Црна Гора нестала и била окупирана. Има још пуно сличних примјера, па о томе говоре и пјесме краља Николе Петровића у којима он најбоље одсликава Васојевиће, јер је знао да цијени то да су му Васојевићи прислонили још једну Црну Гору и помогли му да тадашња Црна Гора постане већа држава. У Васојевићима се данас тешко живи, млади одлазе, наша села су опустјела. Ово вам најупечатљивије говори у каквом је стању област Васојевића данас. Такође је угрожено у Црној Гори све што је српско: српски језик, српска православна црква, српска култура…“-завршио је Киковић.

Он је рекао да ће Глас Холмије наставити да се бори за истину а против фалсификата.
Домаћин представљања било је Удружење писаца “Поета“ из Београда.

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина